Seminarski rad — primer strukture

Kada tražiš primer seminarskog rada, obično tražiš odgovor na jedno pitanje: kako to izgleda kad je gotovo. Ispod je skelet rada od dvanaest strana, deo po deo, sa onim što u svakom delu stvarno stoji.

Ovo je skelet, ne rad za prepisivanje. Gotovi radovi sa interneta imaju dva problema: pisani su za drugo uputstvo i prošli su kroz alate za proveru originalnosti stotinu puta.

Tekst ostaje na sastavu rada — koji delovi postoje, kojim redom idu i koliko svaki zauzima. Kako se pojedini delovi pišu, pokriveno je posebno, pa je uz svaki deo ostavljena veza ka tome.

Kako izgleda raspored strana

Ako se traži apstrakt, on ide između sadržaja i uvoda.

Raspored se skalira, jer seminarski radovi nisu svi iste dužine. Odnos ostaje isti: uvod i zaključak zajedno zauzimaju oko petine teksta, razrada sve ostalo.

Broj poglavlja ne raste u istom tempu kao broj strana. Rad od dvadeset strana sa devet poglavlja nije razrađeniji nego onaj sa četiri — samo je isečen na sitnije komade. Koliko se obično traži: koliko strana ima seminarski rad.

Naslovna strana i sadržaj

Na naslovnoj stoje univerzitet, fakultet, oznaka „seminarski rad” i predmet, naslov, podaci o studentu i mentoru, mesto i godina. Bez slika, okvira i logotipa, osim ako uputstvo traži drugačije. Raspored: naslovna strana seminarskog rada.

Sadržaj se generiše automatski iz stilova naslova. Izgleda ovako:

UVOD .................................................. 3
1. TEORIJSKI OKVIR ..................................... 4
   1.1. Definicija pojma ............................... 4
   1.2. Osnovni oblici ................................. 5
2. ANALIZA ............................................. 7
   2.1. Pregled dosadašnjih istraživanja ............... 7
   2.2. Ključni nalazi ................................. 8
3. PRIMER IZ PRAKSE .................................... 9
ZAKLJUČAK ............................................. 11
LITERATURA ............................................ 12

Uvod, zaključak i literatura se navode, ali se ne numerišu brojevima poglavlja. Kako se pravi: automatski sadržaj u Wordu.

Sadržaj je i najbrža provera da li rad stoji. Pročitaj samo naslove poglavlja, redom, kao da su rečenice. Ako se iz njih vidi put od pitanja do odgovora, rad ima strukturu. Ako je to spisak pojmova bez veze — „Pojam”, „Vrste”, „Značaj”, „Primena” — rad je nabrajanje, i to se vidi pre nego što se pročita ijedan pasus.

Druga provera je raspored brojeva strana u sadržaju. Ako jedno poglavlje ima pet strana, a susedno jednu, razrada je neravnomerna i to se ispravlja spajanjem kratkih poglavlja u jedno, a ne dopisivanjem teksta u njih.

Uvod — jedna strana

Pet pasusa: kontekst teme, problem ili pitanje, ključni pojmovi, cilj i predmet rada, najava strukture.

Poslednji pasus doslovno vodi čitaoca kroz rad: „U prvom poglavlju se određuje pojam…, drugo poglavlje donosi pregled…, u trećem se razmatra…”.

Uvod se prepoznaje po tome šta u njemu ne stoji: nema podataka, nema tabela, nema citata koji nose argument i nema zaključaka. Sve to pripada razradi. Kako se piše i kojim redom: uvod za seminarski rad.

Zbog najave strukture, uvod se u gotovom radu uvek dorađuje poslednji. Poglavlja se tokom pisanja spajaju i menjaju redosled, pa uvod koji je napisan prvi skoro nikad ne opisuje rad koji je na kraju predat. Neslaganje između najave u uvodu i sadržaja je greška koja se primeti u prvom minutu čitanja.

Razrada — sedam strana

Tri poglavlja po dve do tri strane, poređana od opšteg ka posebnom:

1. Teorijski okvir. Šta pojam znači, kako ga različiti autori određuju, koje vrste i oblici postoje. Ovde je najviše citata.

2. Analiza. Šta je dosadašnja istraživanja utvrdila, gde se autori razilaze i zašto. Ovde se od nabrajanja prelazi na poređenje.

3. Primer iz prakse. Konkretan slučaj, podaci, situacija. Ovaj deo najviše razlikuje tvoj rad od svakog drugog rada na istu temu.

Kako se poglavlja povezuju da ne deluju kao tri odvojena teksta: razrada seminarskog rada.

Ta tri poglavlja su obrazac, ne pravilo. Zavisno od predmeta, treći deo menja oblik, a raspored ostaje isti:

Poslednji red je onaj oko kog se najviše brine. Rad bez praktičnog dela je potpuno uredan seminarski rad, pod uslovom da treće poglavlje nešto poredi, a ne da ponavlja prvo drugim rečima.

Unutar poglavlja se ide do druge razine podnaslova, najviše do treće. Podnaslov koji pokriva jedan pasus nije podnaslov nego istaknuta rečenica, i takve treba spojiti sa susednim odeljkom.

Zaključak i literatura — po jedna strana

Zaključak ima četiri pasusa: o čemu je bio rad, šta je utvrđeno, šta to znači, šta ostaje otvoreno. Bez novih podataka i bez novih izvora. Ako se u zaključku pojavi broj koji se nigde ranije ne vidi, on je na pogrešnom mestu: zaključak seminarskog rada.

Literatura ima osam do deset jedinica, po abecedi, u istom formatu kroz ceo spisak. Svaka od njih se pojavljuje negde u tekstu.

To poslednje pravilo važi u oba smera i proverava se za deset minuta: prođi kroz spisak i za svaku jedinicu nađi mesto u tekstu gde je navedena, pa prođi kroz tekst i za svaki navod nađi jedinicu u spisku. Nesaglasnost je najčešća tehnička zamerka na seminarske radove. Kako se spisak sastavlja: kako napisati spisak literature.

Format

Uobičajena podešavanja: A4, margine 2,5 cm, Times New Roman 12, prored 1,5, obostrano poravnanje, brojevi strana od uvoda. Kod nekih fakulteta je prored 1 — uputstvo je merodavno.

Format se podešava jednom, na početku, kroz stilove — ne pasus po pasus pred predaju. Naslovi poglavlja dobijaju stil naslova prve razine, podnaslovi drugi, tekući tekst osnovni stil. Time se rešavaju tri stvari odjednom: izgled je dosledan kroz ceo rad, sadržaj se generiše sam i numeracija poglavlja ostaje tačna i kada se neko poglavlje pomeri.

Kompletno podešavanje po koracima: kako formatirati rad u Wordu.

Zašto gotov rad sa interneta nije rešenje

Tri razloga, redom po ozbiljnosti:

1. Predaja tuđeg rada kao svog je plagijat, sa posledicama koje idu do poništenja ocene. Šta je plagijat.
2. Rad je pisan po drugom uputstvu — druga naslovna strana, drugi stil citiranja, drugi obim.
3. Već je u bazama alata za proveru originalnosti, jer su ga preuzele stotine ljudi. Provera rada na plagijat.

Postoji i četvrti razlog, praktičan: tuđi rad ti ne pomaže da odgovoriš na pitanje o sopstvenom radu. Kada te profesor pita zašto je treće poglavlje postavljeno baš tako, odgovor postoji samo ako si tu odluku ti doneo.

Skelet odozgo je upotrebljiv upravo zato što nije tekst — u njega ide tvoja tema, tvoji izvori i tvoj primer.