Kako se pravi poređenje u seminarskom radu

Rad koji poredi dve stvari najčešće izgleda ovako: prvih pet strana o prvom predmetu poređenja, sledećih pet o drugom, pa pola strane zaključka u kom piše da „oba pristupa imaju svoje prednosti i mane”.

To nije poređenje. To su dva opisa jedan iza drugog, a poređenje se od čitaoca očekuje da uradi sam. Zato se takvi radovi vraćaju sa zamerkom da nedostaje analiza, iako u njima ima mnogo teksta.

Poređenje postoji tek kad se dve stvari gledaju kroz iste kriterijume, jedan po jedan, i kad se za svaki kriterijum kaže u čemu je razlika. Ceo posao je u tome da se ti kriterijumi odrede pre pisanja.

Dva načina da se složi tekst

Blok po blok — prvo sve o A, pa sve o B, pa poređenje na kraju.

Radi samo kad je poređenje kratko i jednostavno, na primer u jednom potpoglavlju od dve strane, i kad čitalac lako drži u glavi sve što je pročitao o A dok čita o B. Preko tri strane prestaje da funkcioniše.

Po kriterijumima — jedno potpoglavlje po kriterijumu, a u svakom se obrađuju oba predmeta poređenja.

Ovo je ono što se traži. Čitalac vidi razliku odmah, na mestu gde nastaje, a ne mora da pamti i upoređuje sam.

Razlika u ishodu je vidljiva već u sadržaju rada. Kod prvog pristupa naslovi glase „Model A” i „Model B”; kod drugog glase „Troškovi primene”, „Brzina uvođenja”, „Zahtevi u pogledu osoblja”. Već iz sadržaja se vidi da drugi rad nešto analizira.

Postupak

1. Proveri da li je poređenje uopšte moguće

Ne poredi se sve sa svime. Predmeti poređenja moraju da budu na istom nivou i iste vrste: dva zakonska rešenja, dva preduzeća slične veličine, dva teorijska pristupa istom problemu, dva perioda iste pojave.

Poređenje jednog preduzeća sa celom granom, ili jedne metode sa celom oblašću, nije poređenje nego greška u postavci.

Uz to moraju da budu ispunjeni i tehnički uslovi: isti period, iste jedinice mere, isti obuhvat i po mogućstvu podaci iz istog izvora. Ako brojeve za jednu stranu uzimaš iz jedne baze, a za drugu iz druge, to mora da piše u radu — kako se koriste statistički podaci u seminarskom radu.

2. Odredi zašto porediš

Poređenje bez svrhe je nabrajanje razlika. Pre nego što napišeš prvu rečenicu, napiši sebi u čemu je pitanje: koji od dva pristupa je pogodniji za određenu situaciju, u čemu se razlikuju ishodi, šta se iz razlike vidi o samoj pojavi.

To pitanje kasnije postaje zaključak. Ako ga nemaš na početku, nećeš ga imati ni na kraju.

3. Odredi kriterijume — pre pisanja

Tri do pet kriterijuma je dovoljno za seminarski. Manje od tri je površno, više od pet se raspada.

Kriterijum mora da ispuni tri uslova:

• Važi za obe strane. Kriterijum po kom se jedna strana ne može oceniti nije kriterijum, nego argument za drugu stranu.
• Može se utvrditi. Iz izvora koje imaš, a ne iz utiska.
• Povezan je sa pitanjem zbog kog porediš.

Kriterijumi se u radu navode i obrazlažu pre nego što se počne sa poređenjem. Rečenica „poređenje je izvršeno po četiri kriterijuma: obuhvatu, ceni, vremenu primene i zahtevima u pogledu podataka” je ono što razdvaja analizu od nabrajanja.

4. Napravi tabelu

Tabela poređenja se pravi pre teksta, kao skelet. U redovima su kriterijumi, u kolonama predmeti poređenja.

Dok je popunjavaš, videćeš dve stvari: koji kriterijum ne možeš da popuniš za jednu stranu, i koja polja su ti prazna zato što nemaš izvor. Oboje je jeftinije popraviti sada nego posle napisanih pet strana.

Tabela onda ostaje i u radu, kao pregled, ali ne umesto teksta. Pravila prikaza i potpisa: tabele i grafikoni u radu.

5. Piši kriterijum po kriterijum

Svako potpoglavlje ima isti obrazac od tri koraka:

1. Šta je stanje kod prve strane
2. Šta je stanje kod druge strane
3. U čemu je razlika i šta ona znači

Treći korak je onaj koji se najčešće izostavi, a jedini je zbog koga se poglavlje piše. Bez njega imaš dva opisa u manjem formatu.

Drži istu dužinu obrade za obe strane. Ako jednoj daš tri pasusa, a drugoj tri reda, rad je pristrasan bez obzira na to šta u njemu piše.

6. Napiši zaključak poređenja

Zaključak odgovara na pitanje iz druge tačke. Rečenica „oba imaju prednosti i mane” nije zaključak — ona važi za svako poređenje ikada napisano.

Zaključak koji nešto kaže izgleda ovako: „Po tri od četiri kriterijuma pogodniji je pristup A, dok B ima prednost kada su podaci nepotpuni.” To je tvrdnja koja se može proveriti u tabeli iznad.

Ako iz poređenja izlazi da razlike nema, i to je nalaz — ali se mora reći izričito, uz obrazloženje zašto.

Šta se najčešće poredi

Da bi bilo jasnije kako izgleda dobro postavljen par, evo tipičnih poređenja po oblastima i kriterijuma koji uz njih idu:

• Dva teorijska pristupa istom problemu — po pretpostavkama, obuhvatu pojava koje objašnjavaju, dokazima na koje se oslanjaju i ograničenjima.
• Dva zakonska ili institucionalna rešenja — po nadležnostima, postupku, troškovima primene i posledicama za onoga koga se tiču.
• Dva preduzeća ili dve organizacije — po veličini, strukturi, pokazateljima poslovanja i poziciji na tržištu; uz obavezan uslov da su uporediva po delatnosti i veličini.
• Dva perioda iste pojave — po istim pokazateljima, iz istog izvora, uz naznaku šta se u međuvremenu promenilo u načinu merenja.
• Dva alata, metoda ili postupka — po tome šta traže od korisnika, koliko traju, šta daju kao rezultat i gde otkazuju.

Kod svakog para vredi proveriti isto: da li bi neko ko se ne slaže sa tvojim zaključkom prihvatio kriterijume. Ako bi rekao da su birani da odgovaraju jednoj strani, poređenje neće proći.

Kada poređenje nije glavna tema

Poređenje ne mora da bude ceo rad. Često je jedno potpoglavlje u razradi, na primer kad se posle opisa pojave pokazuje kako izgleda drugačije rešenje. Tada važe ista pravila, samo u manjem obimu: dva do tri kriterijuma i tabela od pet redova.

Kako se razrada slaže u celinu: razrada seminarskog rada. Poređenje se u uvodu navodi kao metod, uz ostale — metode u uvodu.

Za razliku između poređenja i pukog opisivanja pojave vredi pogledati i deskriptivni metod, jer se ta dva u radovima najčešće mešaju.

Najčešće greške

• Naizmenični opis umesto poređenja. Prvo A, pa B, pa ništa.
• Kriterijumi izmišljeni u toku pisanja, pa se ne poklapaju po poglavljima.
• Kriterijum koji važi samo za jednu stranu.
• Nejednaka dužina obrade.
• Poređenje neuporedivog — različiti periodi, različite jedinice, različit obuhvat.
• Unapred poznat ishod. Ako se iz uvoda vidi koja strana pobeđuje, poređenje je ukras za stav.
• Tabela bez teksta ili tekst bez tabele. Idu zajedno.
• Zaključak koji ponavlja tabelu umesto da kaže šta iz nje sledi.

Kako se zaključak celog rada slaže sa nalazima iz poređenja: zaključak seminarskog rada.