Deskriptivni metod u seminarskom radu

Deskriptivni metod je opisivanje pojave onakve kakva jeste — šta je, kako izgleda, od čega se sastoji, kako se javlja, u kojim oblicima. Ne pita zašto i ne dokazuje uzrok; odgovara na pitanja šta i kako.

Kad profesor kaže „rad treba da bude deskriptivan”, traži tri stvari: da tačno prikažeš pojavu, da se držiš onoga što se može potkrepiti izvorom i da ne prelaziš u ocenjivanje i dokazivanje. To je zahtev koji olakšava rad, jer skida sa tebe obavezu da nešto dokazuješ.

Ono što se često pogrešno razume: deskriptivan ne znači prepričan. Razlika je u tome što opis ima red i kriterijum, a prepričavanje nema.

Deskriptivni naspram drugih pristupa

U praksi se retko koristi samo jedan. Seminarski rad obično počne deskriptivno — jer čitaocu prvo treba da se kaže šta je predmet — pa u kasnijim poglavljima pređe u poređenje ili analizu. To je uredan redosled i ne treba ga izbegavati.

Kako se svaki od njih najavljuje u uvodu, u dve-tri rečenice: kako se metode najavljuju u uvodu.

Kad se traži deskriptivan pristup

Pet tipičnih situacija:

• Tema je pojam ili sistem koji treba prikazati: kako funkcioniše platni promet, kako je uređen sistem socijalne zaštite, šta obuhvata logistički lanac.
• Rad nema istraživanje i ne raspolaže podacima na osnovu kojih bi se nešto dokazivalo.
• Tema je nova ili slabo obrađena, pa je prvi korak da se opiše.
• Zadatak je pregled stanja u nekoj oblasti ili u nekoj zemlji.
• Kratak rad, do deset strana, gde za ozbiljnu analizu nema prostora.

U svih pet slučajeva greška bi bila suprotna: da rad počne da dokazuje nešto što nema čime da dokaže. Rečenica „ovo pokazuje da je sistem neefikasan” bez podatka je tvrdnja bez pokrića, i tu se najviše gubi.

Kako se piše opis koji nije prepričavanje

Razlika je u tome što opis ima strukturu koju si ti postavio, a prepričavanje prati redosled izvora. Četiri postupka koja opis čine radom:

1. Odredi kriterijum po kome opisuješ. Sistem se može opisati po elementima, po fazama, po učesnicima ili hronološki. Izaberi jedan i drži ga do kraja poglavlja.
2. Uvedi red koji izvor nema. Ako podatke uzimaš iz tri izvora, tvoj raspored je ono što tekst čini tvojim.
3. Svaki podatak ima izvor. Opis se ne izmišlja; broj, definicija i podela imaju svoje mesto u literaturi — kako citirati literaturu.
4. Piši svojim rečima. Prepisan pasus je plagijat i kad je opis tačan — šta je parafraza.

Primer razlike, na istoj građi:

Prepričavanje: Petrović u svojoj knjizi navodi da postoje tri vrste troškova. Zatim objašnjava svaku od njih. Na kraju kaže da su najveći troškovi držanja.

Opis: Troškovi zaliha dele se na troškove držanja, naručivanja i nedostatka robe (Petrović, 2021). Najveći udeo imaju troškovi držanja, koji obuhvataju skladištenje, osiguranje i vezana sredstva.

Druga verzija govori o pojavi, a ne o knjizi. To je najkraći test deskriptivnog pisanja: rečenica je o predmetu, a ne o autoru.

Kako izgleda deskriptivno poglavlje

Struktura koja radi u većini slučajeva:

1. Šta je pojava — određenje pojma, jednom, bez pet definicija.
2. Od čega se sastoji — elementi ili faze, po tvom kriterijumu.
3. Kako se javlja u praksi — oblici, primeri, brojevi.
4. Kratka rekapitulacija — jedna rečenica koja vodi u sledeće poglavlje.

Ako pojava ima više vrsta, treći deo se lako pretvara u tabelu. Tabela je u deskriptivnom radu prirodna, jer se opis po istim obeležjima najbolje vidi uporedno — tabele i grafikoni u radu.

Kako se poglavlja slažu i koliko ih treba: razrada seminarskog rada.

Deskriptivna statistika nije isto

Pojmovi liče, pa se mešaju. Deskriptivni metod je pristup celom radu; deskriptivna statistika je način obrade brojčanih podataka — učestalosti, procenti, prosek, raspon.

Veza između njih postoji: ako rad ima anketu, a ne dokazuje hipoteze, odgovori se najčešće prikazuju baš deskriptivnom statistikom. Rad je tada deskriptivan i po pristupu i po obradi.

Ali deskriptivan rad ne mora da ima nijedan broj. Rad koji prikazuje kako je uređen jedan sistem je deskriptivan, a u njemu nema statistike.

U uvodu se, ako imaš i jedno i drugo, navode oba: metod jednom rečenicom, obrada drugom. Kako se prikazuju procenti na malom uzorku i šta se iz njih sme zaključiti: tumačenje rezultata male ankete.

Granice deskriptivnog metoda

Ono što deskriptivan rad ne sme da tvrdi:

• da je nešto uzrok nečega drugog
• da je jedan pristup bolji od drugog, ako nije poredio po kriterijumima
• da će se nešto dogoditi u budućnosti
• da nalaz važi šire nego što izvori pokazuju

Ovo nije mana metoda nego njegova definicija. Opis pokazuje stanje; zaključivanje o uzrocima traži drugačiji postupak i drugačije podatke.

Ako u toku pisanja shvatiš da hoćeš da odgovoriš na pitanje „zašto”, imaš dva izbora: da to pitanje ostaviš otvorenim u zaključku, kao pravac za dalji rad, ili da rad proširiš analizom — što znači i više izvora i više prostora.

Formulacije koje se u deskriptivnom radu koriste umesto tvrdnji o uzroku:

• umesto „ovo dovodi do” → „ovo se javlja zajedno sa”
• umesto „razlog je” → „u literaturi se kao razlog navodi (Petrović, 2021)”
• umesto „najbolje rešenje je” → „u praksi se najčešće primenjuje”

Sve tri zamene su kraće od objašnjavanja na odbrani zašto si tvrdio nešto što nisi pokazao.

Vredi zapamtiti i da se deskriptivan rad ne ocenjuje niže od analitičkog. Ocenjuje se koliko je opis tačan, uređen i potkrepljen, a ne koliko je ambiciozan. Tačan opis sa jasnim kriterijumom prolazi bolje od nategnute analize koja tvrdi više nego što izvori daju.

Kako se navodi u uvodu

Jedna rečenica, uz ono što si stvarno radio:

U radu je primenjen deskriptivni metod, uz pregled domaće i strane literature, radi prikaza strukture troškova zaliha u maloprodaji.

Dodavati uz to još pet naziva metoda nema smisla ako u radu nema njihovog traga. Jedan naziv koji odgovara onome što u radu piše vredi više od spiska.

Registar u kome se opis piše — bezlično, u prezentu, bez vrednosnih prideva — isti je kao u ostatku rada: akademski stil pisanja.

Kad deskripcija treba da se veže za jedan konkretan primer, umesto za pojavu uopšte, prelazi se u drugi postupak: studija slučaja u seminarskom radu.