Kako se koriste statistički podaci u seminarskom radu

Jedan tačno naveden podatak podiže rad više nego strana dobro sročene teorije. I obrnuto: jedna brojka bez izvora i godine ruši poverenje u sve ostalo što u radu piše, jer profesor posle nje proverava i ono što bi inače prihvatio.

Pravila su kratka i uvek ista. Podatak se uzima sa zvaničnog izvora, proverava se na šta se tačno odnosi, i navodi se tako da neko drugi može da ga nađe. Sve ostalo je detalj.

Ako u radu imaš samo dva-tri podatka, ova tri koraka traju petnaestak minuta ukupno. Ako radiš sa vremenskom serijom, traju duže, ali su tada i najvažniji deo posla.

Odakle se uzimaju

Redosled po pouzdanosti, od najboljeg naniže:

1. Nacionalne statističke institucije i centralne banke — zavodi za statistiku, narodne banke i njihove baze i godišnje publikacije. Ovo je prvo mesto na koje se gleda.
2. Ministarstva, agencije i javni registri — podaci iz oblasti koju pokrivaju, uključujući registre privrednih subjekata i finansijskih izveštaja.
3. Međunarodne organizacije i njihove baze — statistička služba Evropske unije, Svetska banka, Međunarodni monetarni fond, agencije Ujedinjenih nacija, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj. Korisne kad ti treba poređenje između zemalja, jer su podaci već svedeni na uporedivu metodologiju.
4. Strukovna udruženja i komore — za grane koje zvanična statistika ne razlaže dovoljno detaljno.
5. Naučni radovi i izveštaji istraživačkih instituta — koristi se podatak koji su sami prikupili, a ne onaj koji su preuzeli od drugog.

Ono što nije izvor: novinski tekst koji prepričava statistiku, infografika sa portala, objava na društvenoj mreži, sajt koji prikuplja podatke bez navođenja porekla, i gotov seminarski rad sa interneta.

Pravilo primarnog izvora rešava većinu problema. Ako si podatak video u članku, članak ti kaže gde da tražiš — ali u rad ide institucija koja ga je objavila, ne članak. Kako se navodi izvor preuzet sa interneta, sa datumom pristupa: kako citirati internet izvor.

Šta se proverava pre upotrebe

Pet provera, svaka po minut.

1. Ko je podatak objavio. Ako se na stranici ne vidi institucija koja stoji iza broja, podatak se ne koristi. Za istraživanja javnog mnjenja i tržišta proveri i ko je naručilac, jer to spada u kontekst koji se navodi.

2. Na koju se godinu odnosi. Ovo je najčešća greška i najlakše se izbegava. Godina objave publikacije i godina na koju se podatak odnosi nisu isto — publikacija objavljena ove godine gotovo uvek donosi podatke za prethodnu ili pretprošlu. U radu se navodi godina podatka, a u referenci godina publikacije.

3. Po kojoj je metodologiji dobijen. Ista pojava ume da ima dve zvanične brojke, jer se meri po dve različite definicije ili se prikuplja na dva načina — anketom i iz administrativnih evidencija, na primer. To nije greška izvora; to znači da moraš da kažeš koju brojku koristiš i odakle je. Ako u istoj tabeli mešaš dve metodologije, tabela ne valja.

4. Koji je obuhvat. Teritorija, uzrast, sektor, veličina preduzeća, period. Podatak za jednu teritoriju ne opisuje drugu, a podatak za jedan segment ne opisuje celinu.

5. Da li je podatak konačan. Neke serije se objavljuju kao preliminarne i kasnije se koriguju. Ako izvor to označava, napiši tako i u radu.

Kada prođeš sve pet, upiši podatak u tabelu izvora zajedno sa svim tim naznakama, dok ti je stranica još otvorena — kako se vodi tabela pročitanih izvora. Vraćanje po ove podatke dva dana kasnije traje duplo duže.

Kako se navodi

Podatak u tekstu se piše sa oznakom na koju se godinu i teritoriju odnosi, i sa referencom.

Ispod tabele ili grafikona ide red Izvor, sa četiri elementa:

• institucija koja je podatak objavila
• naziv publikacije ili baze
• godina objave
• godina ili period na koji se podaci odnose

Ako si iz izvornih podataka nešto sam izračunao — procenat, indeks, prosek — to se obavezno označava, na primer „Izvor: [institucija], [publikacija], [godina]; obračun autora”. Bez te naznake ispada da izvor tvrdi nešto što ne tvrdi.

Numeracija tabela, potpisi i pozivanje na tabelu u tekstu: tabele i grafikoni u radu.

Kako se podaci prikazuju

• Više od tri broja idu u tabelu, ne u rečenicu. Niz brojeva u tekstu se ne čita.
• Tekst ispod tabele ne prepričava tabelu, nego kaže šta iz nje sledi.
• Isti broj decimala u istoj koloni. Ako je jedan podatak zaokružen na jednu decimalu, svi su.
• Ne mešaj izvore u jednoj vremenskoj seriji. Ako podaci za prve tri godine dolaze iz jedne baze, a za poslednje dve iz druge, serija nije uporediva i to mora da piše.
• Apsolutni broj i procenat rade različit posao. Procenat pokazuje odnos, apsolutni broj pokazuje veličinu. Za ozbiljan zaključak često trebaju oba.
• Baza poređenja se navodi. „Porast od dvadeset odsto” nema smisla bez odgovora na pitanje: u odnosu na šta.

Jedna razlika koja se najčešće greši: procenat i procentni poen nisu isto. Ako se neka stopa promeni sa 20 odsto na 25 odsto, to je rast od pet procentnih poena, a ne rast od pet odsto. Ova greška se u radovima pojavljuje stalno i profesori je uvek primete.

Kako star sme da bude podatak

Zavisi od toga šta radiš sa njim.

Za opis aktuelnog stanja uzima se najnoviji objavljen podatak, i u radu se kaže koji je to period. Podatak od pre pet godina u rečenici koja počinje sa „danas” je greška, ne izbor.

Za istorijski pregled ili poređenje kroz vreme stariji podaci su upravo ono što ti treba; tu se ne traži svežina nego uporedivost.

Za pojmove i teorijski okvir starost izvora se meri drugačije — klasičan tekst iz struke ne zastareva na isti način kao statistika. O tome: koliko stari izvori smeju biti.

Pravilo koje pokriva sve: ako između podatka i tvrdnje koju njime potkrepljuješ postoji vremenski razmak, taj razmak mora da bude vidljiv u rečenici.

Najčešće greške

• Brojka bez godine. Najčešća greška u celom spisku.
• Godina objave zamenjena godinom podatka.
• Podatak preuzet iz novinskog teksta, bez odlaska na izvor.
• Mešanje metodologija u istoj tabeli ili istoj seriji.
• Obuhvat koji se ne poklapa sa tvrdnjom — podatak za jedan segment, zaključak o celini.
• Sopstveni obračun predstavljen kao podatak izvora.
• Broj u tekstu se razlikuje od broja u tabeli.
• Grafikon bez izvora, često zato što je kopiran sa interneta kao slika.
• Procenat bez osnove na koju se odnosi.

Poslednja provera

Uzmi tri nasumična broja iz rada i za svaki odgovori na tri pitanja: odakle je, na koju godinu se odnosi i da li se poklapa sa brojem u tabeli. Ako na sva tri pitanja možeš da odgovoriš bez traženja, statistički deo rada je u redu.

Ako ne možeš, ta ista pitanja će stići na odbrani, samo tada bez mogućnosti da proveriš.

Kako se podaci koriste u oblastima gde su glavni sadržaj rada: seminarski rad iz ekonomije i seminarski rad iz finansija.