Seminarski rad iz finansija

Finansije se od srodnih predmeta razlikuju po tome što se u njima računa i odlučuje, a ne samo opisuje. Računovodstvo beleži šta se dogodilo; finansije pitaju da li se isplati, po kojoj ceni i uz koliki rizik. Rad koji to pitanje nigde ne postavi ostaje pregled pojmova, ma koliko uredno bio napisan.

Praktična posledica: u radu iz finansija se očekuje bar jedan izračunat pokazatelj sa tumačenjem. Ne mora ih biti deset. Jedan, urađen na stvarnim podacima i objašnjen, vredi više od tri strane definicija.

Koja je tvoja oblast

Naziv „finansije” pokriva četiri prilično različita predmeta, i od toga zavisi gde su ti podaci.

Poslovne finansije — kako se preduzeće finansira i u šta ulaže. Struktura kapitala, cena izvora finansiranja, obrtni kapital, ocena investicionog projekta.

Finansijska tržišta i berza — hartije od vrednosti, prinos i rizik, formiranje cene, likvidnost tržišta, ulogu posrednika.

Bankarstvo — kreditna aktivnost, kamatne stope, izvori sredstava banaka, upravljanje rizicima, zaštita korisnika.

Javne finansije — budžet, poreski sistem, javni dug, fiskalna pravila, odnos države i lokalnih samouprava.

Pre izbora teme proveri koji od ova četiri okvira predmet zapravo obrađuje. Rad o javnom dugu na predmetu iz poslovnih finansija se ne ocenjuje kao dobar rad iz pogrešne oblasti — ocenjuje se kao rad koji nije pročitao silabus.

Odakle podaci

Prednost oblasti je što su glavni izvori javni i besplatni:

• Narodna banka Srbije — referentna i tržišne kamatne stope, kurs, statistika bankarskog sektora, kreditna aktivnost, platni bilans
• Beogradska berza — cene i promet hartija od vrednosti, indeksi, izveštaji o trgovanju
• Agencija za privredne registre — finansijski izveštaji domaćih preduzeća, iz kojih se računaju svi pokazatelji
• Ministarstvo finansija — budžet, javni dug, publikacije o fiskalnim kretanjima
• Republički zavod za statistiku — cene, zarade, poslovanje privrede po delatnostima
• Baze Svetske banke, MMF-a i Eurostata — kada ti treba poređenje sa drugim zemljama
• Javno objavljeni godišnji izveštaji banaka i osiguravajućih društava — za teme o pojedinačnoj instituciji

Dva pravila koja ovde vrede više nego drugde. Prvo: podatak se uzima sa primarnog izvora, ne iz novinskog teksta koji ga prepričava, jer kamatna stopa ili kurs u vesti gotovo nikad nemaju naveden datum i definiciju. Drugo: zabeleži datum preuzimanja, jer se finansijski podaci menjaju iz nedelje u nedelju — kako citirati internet izvor.

Pokazatelji koji se najčešće traže

Ne treba ti sve, ali treba ti razumevanje onoga što staviš u rad.

Iz finansijskih izveštaja — likvidnost, zaduženost, obrt sredstava, rentabilnost. Računaju se iz bilansa stanja i bilansa uspeha, i traže najmanje tri godine da bi se video trend.

Vrednovanje i odlučivanje — neto sadašnja vrednost, interna stopa prinosa, period povraćaja ulaganja, diskontovanje budućih tokova. Ovde se pravi najviše grešaka, i to uvek na istom mestu: iznosi iz različitih godina se sabiraju bez svođenja na sadašnju vrednost.

Cena kapitala i leveridž — odnos sopstvenih i pozajmljenih izvora i njegov efekat na prinos vlasnika.

Prinos i rizik — prinos na hartiju, prosečan prinos, mera rasipanja prinosa, odnos rizika i očekivanog prinosa, efekat rasporeda ulaganja na više hartija.

Kada pokazatelj uneseš u rad, obavezno napiši formulu bar za prvi, pa tabelu sa ulaznim veličinama, pa rezultat. Bez ulaznih veličina profesor ne može da proveri račun, a to je prvo što proverava.

Ako je tema čisto teorijska

Dešava se da predmet zada temu koja nema brojeve — istorijat nekog instrumenta, uloga institucije, pregled pristupa u literaturi. Tada se analitički deo ne izmišlja, ali rad i dalje mora da ima nešto više od definicija.

Tri načina da teorijski rad iz finansija dobije sadržaj:

• Uporedi dva pristupa ili dva rešenja po unapred određenim kriterijumima, umesto da ih opišeš jedan za drugim. Postupak je u tekstu kako se pravi poređenje u seminarskom radu.
• Pokaži kako se pojam primenjuje na jednom konkretnom slučaju, makar u jednom potpoglavlju.
• Dodaj jedan javni podatak koji temu smešta u vreme i prostor — jedan red iz zvanične statistike sa navedenim izvorom i periodom menja utisak o celom radu.

I u teorijskom radu se traži da se vidi odakle ti je šta. Izvori se biraju iz udžbenika, domaćih i stranih časopisa i publikacija institucija, a ne sa sajtova koji prepričavaju pojmove bez potpisa.

Tipične teme

• Analiza finansijske pozicije jednog preduzeća na osnovu izveštaja iz registra, za period od tri do pet godina
• Ocena isplativosti konkretnog investicionog projekta, sa projekcijom tokova gotovine
• Struktura kapitala domaćih preduzeća u jednoj delatnosti
• Upravljanje obrtnim kapitalom u trgovinskom preduzeću
• Izvori finansiranja malih preduzeća: krediti, lizing, faktoring
• Kretanje kamatnih stopa i njihov uticaj na kreditnu aktivnost
• Likvidnost domaćeg tržišta hartija od vrednosti
• Devizni kurs i poslovanje izvoznika
• Struktura javnog duga i njegovo servisiranje
• Poreski oblici u domaćem sistemu i njihov udeo u prihodima budžeta

Obrazac koji najbolje prolazi je isti kao u ekonomiji: uzmi standardnu teorijsku temu i zakači je za konkretan slučaj i period. „Struktura kapitala” je tema iz udžbenika; „Struktura kapitala tri domaća proizvodna preduzeća u periodu od pet godina” je rad.

Struktura rada

Za dvanaest do petnaest strana:

1. Uvod — problem, cilj, struktura
2. Teorijski okvir — pojmovi i modeli koje ćeš stvarno koristiti, tri do četiri strane
3. Podaci i metod — odakle brojevi, za koji period, koje formule; dovoljno i pola strane
4. Analiza — tabele, izračunati pokazatelji, kretanje kroz vreme
5. Tumačenje — šta brojevi znače za taj slučaj
6. Zaključak

Treća tačka se najčešće preskoči, a ona je ono što razlikuje rad sa brojevima od rada sa prepisanim brojevima. Opšti okvir poglavlja je u tekstu struktura seminarskog rada.

Najčešće greške

• Nominalno i realno se mešaju. Poređenje iznosa iz različitih godina bez uzimanja inflacije u obzir daje zaključak koji ne stoji. Isto važi za kamatnu stopu: nominalna i realna nisu isto.
• Tokovi gotovine se ne diskontuju. Iznos koji stiže za tri godine nije jednak istom iznosu danas. Rad koji ih sabere kao da jesu ruši ceo račun.
• Podatak bez datuma. Kamatna stopa, kurs i cena hartije važe za tačan dan. Brojka bez datuma je neupotrebljiva.
• Pokazatelj bez poređenja. Vrednost pokazatelja sama po sebi ne znači ništa dok se ne uporedi sa prethodnim godinama, sa drugim preduzećem iz iste grane ili sa uobičajenim rasponom.
• Analiza jedne godine. Bez vremenske serije nema trenda, a bez trenda nema zaključka.
• Izvori iz reklamnog materijala. Prinos iz brošure ili obećanje sa sajta nije podatak; to je ponuda.
• Broj u tekstu se ne poklapa sa brojem u tabeli. Najlakše se proverava i najviše košta.

Kako se razlikuje od srodnih predmeta

Ako tvoja tema govori o tome kako se poslovni događaj evidentira i po kom standardu, ona je zapravo računovodstvena — seminarski rad iz računovodstva. Ako govori o kretanjima na nivou privrede, bliža je makroekonomiji, pa i okvir i literaturu treba tražiti tamo.

Finansijska tema uvek ima odluku u sebi: uložiti ili ne, pozajmiti ili izdati akcije, kupiti ili iznajmiti, zadužiti se sada ili kasnije.

Brojevi se prikazuju u tabeli, sa izvorom i periodom ispod — pravila poravnanja, decimala i numeracije su u tekstu tabele i grafikoni u radu. Kako se statistika iz zvaničnih baza proverava pre nego što uđe u rad, opisano je u tekstu kako se koriste statistički podaci u seminarskom radu.