Provera pravopisa u Wordu na srpskom

Provera pravopisa hvata slovne greške i deo pravopisnih, ali ne razume smisao. Vredi je uključiti, uz svest o tome šta ne može.

Kako se podešava jezik dokumenta

1. Ctrl+A — označi ceo tekst
2. Kartica Review → Language → Set Proofing Language
3. Izaberi Serbian (Latin, Serbia) ili Serbian (Cyrillic, Serbia)
4. Proveri da Do not check spelling or grammar nije označeno
5. Potvrdi

Ako klikneš i na Set As Default, novi dokumenti će odmah biti na srpskom.

Ako srpski nije na spisku

Jezički paket možda nije instaliran.

Windows: File → Options → Language → dodaj jezik. Za proveru pravopisa je potreban paket za jezičke alate, koji se preuzima sa Microsoftovih stranica.

Mac: proveri u Word → Preferences → Language.

Ako paket ne možeš da instaliraš, ostaje ti da koristiš spoljni alat za proveru ili da rad da nekome na čitanje.

Ctrl+A ne hvata ceo dokument

Zamka koja obori i pažljivu proveru: Ctrl+A označava samo glavni tok teksta. Van te selekcije ostaju zaglavlje, podnožje, fusnote, tekst u okvirima i natpisi unutar slika.

Posledica je da jezik postaviš za ceo rad, a fusnote i potpisi tabela ostanu označeni kao engleski — pa se u njima ne proverava ništa.

Za svaki od tih delova jezik se postavlja posebno:

1. Uđi u zaglavlje i podnožje dvoklikom, označi tekst i postavi jezik
2. Klikni u područje fusnota, označi i postavi jezik
3. Okvire i natpise uz slike označi pojedinačno

Ako u radu imaš mnogo fusnota, ovo je jedini deo provere koji se stvarno isplati raditi ručno — greške u fusnotama se lako previde, a stoje na svakoj strani.

Ista logika važi i za tabele: tekst u ćelijama jeste deo glavnog toka i jeste obuhvaćen, ali tabela zalepljena kao slika nije tekst uopšte i u njoj se ne proverava ništa.

Ako podvlačenje ne radi

Tri najčešća uzroka:

1. Provera je isključena za taj tekst. Označi ga i isključi „Do not check spelling or grammar”.
2. Automatska provera je isključena. File → Options → Proofing → uključi Check spelling as you type.
3. Jezik je pogrešan. Tekst je označen kao engleski, pa Word proverava po engleskom rečniku.

Treći slučaj je najčešći kod kopiranog teksta — svaki nalepljen deo nosi svoj jezik. Zato se posle spajanja teksta jezik uvek postavlja za ceo dokument odjednom.

Ćirilica i latinica

Srpski ima dva rečnika, zasebno za latinicu i ćirilicu. Ako je dokument na latinici, a jezik postavljen na ćirilicu, provera će podvući skoro svaku reč.

Postavi jezik koji odgovara pismu kojim pišeš. Latinica i ćirilica u radu.

Šta provera hvata

• slovne greške i zamenjena slova
• ponovljene reči („je je”)
• višestruke razmake
• deo interpunkcijskih grešaka

Šta provera ne hvata

Ovo je važniji deo:

• reč koja postoji, ali nije ta — „rad” umesto „red”, „sam” umesto „san”
• pogrešan padež
• nedostatak slaganja u rodu i broju
• nejasnu rečenicu
• pogrešno upotrebljen stručni termin
• naše specifičnosti — razliku „ć” i „č”, „đ” i „dž”, pisanje negacije uz glagol

Za sve navedeno je potrebno čitanje.

Automatsko ispravljanje ume da smeta

Word automatski menja neke unose. Kod tekstova na srpskom to ume da napravi štetu:

• menja navodnike u engleske („ ”) umesto naših („ ”)
• veliko slovo posle tačke, čak i kad je u pitanju skraćenica
• menja crticu u crtu ili obrnuto

Podešava se u File → Options → Proofing → AutoCorrect Options. Ako te nešto uporno ispravlja pogrešno, tamo se isključuje.

Šta uraditi umesto potpunog oslanjanja na proveru

1. Uključi proveru i ispravi ono što podvuče
2. Pročitaj rad naglas — uho hvata ono što oko preskoči
3. Pročitaj unazad, od poslednjeg pasusa ka prvom, za slovne greške — tako se ne „čita” smisao nego slova
4. Daj nekome da pročita, makar jedno poglavlje
5. Ostavi dan razmaka između pisanja i provere

Peta stavka je najefikasnija i najjeftinija.

Kada se isplati profesionalna lektura: lektura i korektura rada.

Kada se provera pokreće

Redosled je važan koliko i sama provera.

Provera pravopisa ide pošto je tekst gotov, a pre finalnog formatiranja. Ako je pokreneš dok još premeštaš pasuse, ispravićeš rečenice koje ćeš kasnije obrisati. Ako je ostaviš za posle formatiranja, svaka ispravka pomeri prelom strana i moraš ponovo da proveravaš gde su se slike i tabele odlomile.

Praktično: napiši rad, pusti proveru i pročitaj ga, pa tek onda sređuj margine, sadržaj i numeraciju.

Rečnik sopstvenih reči

Word podvlači svaki stručni termin koji nema u rečniku. Posle desete crvene linije prestaneš da gledaš podvučeno — i tu propadne smisao provere.

Rešenje je da termine koje sigurno pišeš tačno dodaš u rečnik: desni klik na reč → Add to Dictionary. Posle toga ostaje podvučeno samo ono što stvarno treba pogledati.

Dva pravila uz to:

• Dodaj tek kad si siguran u pisanje. Termin dodat pogrešno napisan ostaje pogrešan kroz ceo rad, a Word ga više neće podvući.
• Ne dodaj imena osoba i ustanova napamet. Njih proveri u izvoru, pa dodaj.

Sopstveni rečnik se uređuje u File → Options → Proofing → Custom Dictionaries → Edit Word List, gde se pogrešno dodata reč može obrisati.

Editor i statistika teksta

U novijim verzijama Worda pod karticom Review stoji Editor, koji uz pravopis daje i primedbe na stil — dugačke rečenice, pasiv, ponovljene reči. Za srpski je slabiji nego za engleski, ali brojanje i dalje radi.

Korisniji deo su brojevi. Word Count (Review → Word Count) pokazuje broj reči i znakova, što ti treba ako uputstvo propisuje obim.

Za obim koji se traži po delovima rada označi samo taj deo pa pokreni brojanje — Word broji selekciju, ne ceo dokument.

Google Docs kao druga provera

Isti tekst u drugom alatu podvuče drugačije stvari. Ako ti je Word rečnik slab ili jezički paket ne može da se instalira, nalepi tekst u Google Docs, postavi jezik pod Alatke → Jezik, i pusti proveru tamo.

Dve stvari na koje treba paziti:

• Formatiranje se pri prenosu gubi ili menja — proveravaj kopiju, ne radni dokument, pa ispravke prenesi ručno: kopiran tekst i formatiranje.
• Rad koji se piše naizmenično u dva alata završi sa dva različita prelamanja. Ako biraš, biraj jedan: Google Docs za pisanje rada.

Tri prolaza umesto jednog

Jedan prolaz kroz tekst hvata jednu vrstu grešaka, jer mozak ne može istovremeno da prati smisao, jezik i format.

Prvi prolaz — smisao. Čitaš da li rečenica kaže ono što si hteo. Ništa ne ispravljaš osim toga.

Drugi prolaz — jezik. Padeži, slaganje, ponavljanja, predugačke rečenice. Ovde ide i provera pravopisa iz programa.

Treći prolaz — tehnika. Razmaci, navodnici, crte, tačke iza naslova, brojevi tabela i slika, dosledno pisanje termina kroz ceo rad.

Treći prolaz je jedini koji se radi mehanički i u kom zamena (Ctrl+H) zaista pomaže. Prva dva traže čitanje.

Poslednji prolaz ide na PDF-u

Ono što se vidi na papiru ne vidi se na ekranu. Poslednja provera se radi na izvezenom PDF-u, jer tako rad izgleda i onome ko ga čita: kako sačuvati Word kao PDF.

U tom prolazu se traži samo ono što se u Wordu ne primećuje:

• reč koja je ostala sama na vrhu ili dnu strane
• naslov odvojen od prvog pasusa prelomom
• tabela presečena na dve strane
• broj strane koji ulazi u tekst
• dvostruki razmak koji se u PDF-u vidi kao rupa u redu

Ako nađeš grešku, ispravljaš je u Wordu pa izvoziš ponovo — ne u PDF-u. Ispravka u PDF-u ostaje samo u tom fajlu i izgubi se čim neko zatraži novu verziju.

Česte greške koje provera propusti

Poslednje dve se lako uklone zamenom (Ctrl+H).

Kompletna lista provere pred predaju: šta proveriti pre predaje rada.