Latinica i ćirilica u radu
Kojim pismom se piše akademski rad, kako se bira, šta se radi sa izvorima na drugom pismu i kako se tekst preslovljava bez grešaka.
Kratak odgovor
Pismo propisuje fakultet ili škola; ako ne propisuje, biraš sam, ali moraš biti dosledan kroz ceo rad. Naslovi izvora se navode onim pismom kojim su objavljeni.
Pitanje pisma se obično reši u prvoj minuti i onda zaboravi — dok se ne pojavi izvor na drugom pismu, ili dok se ne primeti da su dva poglavlja pisana različito.
Ko odlučuje
Uputstvo fakulteta ili škole, ako to propisuje. Neki fakulteti izričito traže ćirilicu, neki ostavljaju izbor.
Ako uputstvo ćuti, biraš sam. Ono što se ne bira je doslednost — jedno pismo kroz ceo rad, uključujući naslovnu stranu, sadržaj, zaglavlja i potpise slika.
Izuzeci od doslednosti
Ima nekoliko slučajeva u kojima se u tekstu na jednom pismu pojavljuje drugo:
1. Naslovi izvora. Delo objavljeno ćirilicom se u spisku literature navodi ćirilicom, čak i ako je rad na latinici. Isto važi obrnuto.
2. Strani nazivi i termini. Nazivi na stranim jezicima, oznake standarda, imena softvera i mernih jedinica ostaju u izvornom obliku.
3. Formule i simboli. Fizičke veličine, hemijski simboli i matematičke oznake su međunarodni.
4. Citati. Doslovan citat se prenosi onako kako stoji u izvoru.
Detaljno o navođenju: kako napisati spisak literature.
Preslovljavanje
Ako treba da prebaciš tekst iz jednog pisma u drugo, postoje alati koji to rade automatski. Ali preslovljavanje nije potpuno mehaničko i uvek traži proveru.
Problemi koji nastaju:
- strane reči — „New York” pri prebacivanju u ćirilicu ne treba preslovljavati
- skraćenice — „PDF”, „HTML”, „SPSS” ostaju latinicom
- spojevi slova — „nj”, „lj”, „dž” u nekim rečima nisu jedno slovo: „nadživeti” nije „наџивети”
- imena iz stranih jezika — pravila transkripcije su posebna tema
Praktično: posle automatskog preslovljavanja pročitaj ceo rad, ne samo prelistaj.
Jezik dokumenta u Wordu
Srpski ima dva rečnika za proveru pravopisa — latinični i ćirilični. Ako je pismo jedno, a podešen jezik drugi, Word podvlači skoro svaku reč.
Postavi jezik koji odgovara pismu: provera pravopisa u Wordu na srpskom.
Tastatura
Ako pišeš ćirilicom, prebacivanje rasporeda tastature (najčešće Alt+Shift ili Win+Space) je jedini praktičan način. Pisanje latinicom pa preslovljavanje na kraju je moguće, ali nosi sve probleme navedene gore.
Šta se najčešće previdi
- Naslovna strana ostane latinicom, a rad je ćirilicom, ili obrnuto
- Sadržaj je automatski generisan, pa nasledi pismo naslova — proveri
- Potpisi slika i tabela ostanu drugim pismom
- Brojevi strana i zaglavlja
- Prilozi — upitnik napisan drugim pismom od rada
Ako je rad iz jezika ili književnosti
U radovima iz srpskog jezika pitanje pisma nije formalno nego deo teme. Primeri se navode onako kako stoje u izvoru, bez preslovljavanja, i to se izričito napominje.
Detaljno: seminarski rad iz srpskog jezika.
Ako se deo rada piše na engleskom
Apstrakt na engleskom se piše latinicom, bez obzira na pismo ostatka rada. To nije nedoslednost nego pravilo.
Isto važi i za ključne reči na engleskom.
Slučajno mešanje pisama
Ovo je problem koji ne vidiš, a menja ponašanje dokumenta. Nastaje tako što prekopiraš rečenicu iz PDF-a, sa sajta ili iz tuđeg rada, a u njoj stoji nekoliko slova iz drugog pisma. Više od deset slova izgleda isto u obe azbuke, pa se u tekstu ništa ne primeti.
Parovi koji se mešaju:
| Latinično | Ćirilično |
|---|---|
| a e o c p x y j | а е о с р х у ј |
| A B E K M H O P C T Y X | А В Е К М Н О Р С Т У Х |
Reč „proces” u kojoj su „o” i „e” ćirilički izgleda kao svaka druga reč, ali za računar to više nije ta reč.
Posledice su sve tehničke i sve neprijatne:
- Pretraga ne nalazi reč. Ni tvoj Ctrl+F u Wordu, ni pretraga po gotovom PDF-u.
- Provera pravopisa podvlači ispravne reči ili ih preskače, jer ih čita kao strane.
- Abecedno ređanje literature promaša red — jedinica sa mešanim slovom ispadne sa svog mesta.
- Automatski sadržaj i unakrsne reference prenesu grešku u naslov.
- Font se ponekad vidno promeni na tim slovima, pa reč izgleda neujednačeno.
Kako se nađe i popravi
Postupak za rad pisan latinicom. Radi se na kopiji dokumenta, pre predaje.
- Označi ceo tekst i postavi jezik provere na srpski (latinica). Reči sa ubačenim ćiriličkim slovom najčešće odmah dobiju crvenu liniju.
- Otvori zamenu (Ctrl+H) i redom zameni svako ćiriličko slovo njegovim latiničnim parnjakom. Za svako slovo iz tabele iznad jedno „Zameni sve”. Dvanaest do petnaest prolaza, ukupno nekoliko minuta.
- Uključi opciju za razlikovanje malih i velikih slova, pa isti postupak ponovi za velika slova.
- Proveri broj zamena koji Word prijavi. Ako je negde bilo desetine zamena, to je pasus koji je prekopiran — pročitaj ga ponovo i proveri da li je uopšte tvoj tekst.
- Na kraju ponovo pokreni proveru pravopisa. Ako više nema neobjašnjivih podvlačenja, posao je gotov.
Za rad pisan ćirilicom postupak je isti, samo u suprotnom smeru — traže se latinična slova, uz jedan izuzetak: skraćenice, nazivi softvera i strani termini se namerno pišu latinicom i njih ne diraš. Zato se u tom smeru ne radi „Zameni sve” naslepo, nego zamena jedne po jedne, sa pregledom.
Najsigurniji način da problema uopšte ne bude: tekst iz PDF-a nikad ne lepi direktno. Prvo ga prebaci u običan tekstualni editor ili ga u Wordu nalepi kao neformatirani tekst. To rešava i pola problema sa nasleđenim formatiranjem. Kopiran tekst i formatiranje.
Šta se dešava kad se pismo menja usred rada
Prebacivanje gotovog teksta ne pogađa samo tekuće rečenice. Pogađa sve što se u dokumentu generiše automatski.
Sadržaj. Automatski sadržaj ne prevodi ništa — on preuzima naslove onakve kakvi jesu. Ako si preslovio tekst, a sadržaj nisi osvežio, u njemu stoje stari naslovi na starom pismu. Redosled poteza je uvek isti: prvo preslovi tekst, pa tek onda osveži sadržaj. Isto važi za spisak tabela i slika i za unakrsne reference. Stilovi naslova u Wordu.
Fusnote. Tekst fusnota se preslovljava zajedno sa ostatkom, ali skraćenice u njima nisu automatske. Ono što je stajalo kao „ibid.” i „op. cit.” u ćiriličnom radu se obično piše domaćim oblicima — „исто”, „наведено дело” — i to menjaš ručno. Proveri i da su brojevi fusnota ostali povezani sa mestima u tekstu. Citiranje u fusnotama.
Spisak literature. Ovde je najviše posla i to iz jednog razloga: naslovi izvora se ne preslovljavaju. Delo objavljeno latinicom ostaje latinicom i u ćiriličnom radu. Praktična posledica je da se posle prebacivanja spisak mora ponovo urediti:
- redosled se menja, jer azbuka i abeceda nemaju isti redosled slova;
- ako ostane i latiničnih i ćiriličnih jedinica, uobičajeno je da se ćirilične ređaju prve, pa latinične u zasebnom bloku — ali to proveri u uputstvu, jer nije svuda isto;
- imena autora u tekstu pišeš pismom rada, a u spisku onako kako stoji na publikaciji, što na prvi pogled deluje kao nedoslednost, a nije.
Naslovna strana, zaglavlje i potpisi. Oni se najčešće ne osveže jer nisu deo glavnog toka teksta. Prođi kroz njih posebno, na kraju.
Poslednja provera
Kad misliš da je gotovo, izvezi rad u PDF i u njemu pretraži tri-četiri reči koje se u radu sigurno pojavljuju. Ako ih pretraga nađe, pisma su čista. Ako ne nađe jednu od njih, u njoj je ostalo slovo iz drugog pisma. Kako sačuvati Word kao PDF.
Praktičan savet
Odluči pismo pre nego što napišeš prvu stranu. Prebacivanje gotovog rada je posao od nekoliko sati i uvek ostavi po koju grešku.