Seminarski rad iz srpskog jezika

Rad iz jezika se razlikuje od rada iz književnosti po tome što se bavi jezičkim sredstvom, ne značenjem dela. Predmet analize su glasovi, oblici, reči, rečenice i tekst kao jezička tvorevina.

I ima jednu osobinu koje u drugim oblastima nema: primeri su obavezni. Tvrdnja o jeziku bez primera nema čime da se potkrepi.

Nivoi analize

Rad se obično drži jednog nivoa:

Pokušaj da se pokrije više nivoa odjednom obično znači da nijedan neće biti obrađen do kraja.

Korpus je temelj rada

Većina jezičkih radova traži korpus — skup tekstova iz kojih se izvlače primeri. Za studentski rad on ne mora biti velik, ali mora biti jasno određen.

Šta se navodi o korpusu:

• Šta ga čini — koji tekstovi, kog žanra, čiji
• Koliko ga ima — broj tekstova ili približan broj reči
• Iz kog perioda
• Kako je prikupljen

Primeri korpusa koji student može sam da sastavi: stotinu naslova iz dnevnih novina, komentari sa jednog foruma, tekstovi pesama jednog izvođača, oglasi za posao, jedan roman, zapisi spontanog govora.

Rad sa jasno određenim korpusom od sto primera vredi više od rada koji uopšteno tvrdi nešto o „savremenom srpskom jeziku”.

Kako se navode primeri

• Primeri se numerišu, da bi se na njih moglo pozivati u tekstu
• Pišu se kurzivom ili se izdvajaju u poseban red
• Uz svaki ide izvor, ako je iz korpusa
• Deo koji se analizira može se podvući ili podebljati
• Primer se navodi doslovno, uključujući i greške, jer se one često i analiziraju

Ako navodiš govorni primer, navodi se i kontekst — ko, kome i u kojoj situaciji.

Normativni izvori

Kad rad tvrdi šta je pravilno, mora da se pozove na normu, a ne na sopstveni osećaj. Izvori koji se koriste:

• Pravopis srpskoga jezika
• Normativna gramatika srpskog jezika
• Rečnici — jednotomni i višetomni rečnici srpskog jezika
• Radovi iz lingvističkih časopisa

Za pitanja pisma, transkripcije i velikog slova pravopis je merodavan izvor, ne portal ili blog.

Struktura

1. Uvod — predmet, cilj, nivo analize
2. Teorijski okvir — pojmovi i dosadašnja istraživanja
3. Korpus i metod — šta je analizirano i kako
4. Analiza — primeri, klasifikacija, brojevi
5. Diskusija — šta rezultati govore
6. Zaključak

Četvrti deo je najkorisniji kada uključuje i brojeve: koliko primera pripada kojoj kategoriji. To od utiska pravi nalaz.

Pismo u radu

Ako je rad o jeziku, pitanje pisma nije sitnica. Piši doslednim pismom kroz ceo rad, a primere navodi onako kako stoje u izvoru, čak i kad je izvor na drugom pismu — tada to napomeni. Više: latinica i ćirilica u radu.

Od široke teme do teme koja se može obraditi

Teme iz jezika skoro uvek stižu preširoke, jer se formulišu na nivou pojave, a obrađuju se na nivou primera. Sužavanje ide u tri koraka, i svaki korak baca pitanje koje si do tada ostavljao otvorenim.

Korak prvo — koji nivo. „Jezik medija” nije nivo. Odluči da li te zanima leksika (koje se reči biraju), sintaksa (kako su rečenice građene) ili stilistika (kakav utisak tekst pravi i čime).

Korak drugo — koji materijal. „Mediji” nisu materijal. Jedan portal, jedna rubrika, jedan mesec.

Korak trećo — koja pojava. Ne sve o leksici tog korpusa, nego jedna prepoznatljiva pojava: pozajmljenice iz engleskog, skraćenice, deminutivi, imenice u funkciji prideva.

Lanac izgleda ovako: jezik medija → sintaksa naslova onlajn vesti → upitne konstrukcije u naslovima jedne rubrike u toku jednog meseca. Treća formulacija ti odmah kaže šta da skupljaš i kada si gotov. Prva ne kaže ništa.

Isti postupak radi i za razgovorni jezik, jezik struke i jezik reklama. Pitaj mentora da li je poslednja formulacija dovoljno uska — kod jezičkih tema mentori češće traže sužavanje nego proširivanje.

Tabela primera kao radni dokument

Primeri se ne skupljaju u tekstu rada. Skupljaju se u tabeli, i tek se iz nje prepisuju u analizu. Tabela ima četiri kolone koje ti kasnije uštede dan posla:

Kategorija se popunjava posle prvog prolaza, ne u toku. Prvo skupiš sve primere, pa tek onda gledaš u šta se grupišu — obrnutim redom napraviš kategorije u koje onda guraš primere, i rad izgubi vrednost.

Kad je tabela puna, brojanje je gotov posao: koliko primera u kojoj kategoriji, koliko procenata. To je ono što analizu razlikuje od utiska.

Šta sa primerima koji ne ulaze nigde. Uvek ih ima, i to je normalno. Ne briši ih i ne guraj na silu u postojeću kategoriju. Dve stvari se rade: ili dobiju grupu „ostalo” sa navedenim brojem, ili — ako ih je mnogo — to je znak da ti podela nije dobra i da je treba postaviti drugačije. Rečenica „sedam primera nije se uklopilo ni u jednu grupu” je poštenija i korisnija od podele u kojoj sve naizgled staje.

Šta je ovde teorijski okvir

Kod jezičkih tema teorijski deo najčešće omane na isti način: prepriča se poglavlje iz gramatike, pa se pređe na analizu koja sa tim poglavljem nema vezu. Teorijski okvir nije sve što se o pojavi zna — to je ono što ti treba da bi kasnije mogao da razvrstaš primere.

Praktična provera: pročitaj svoju analizu, pa se vrati na teorijski deo. Svaki pojam koji si u analizi upotrebio mora biti ranije definisan, a svaki pojam koji si definisao a nigde ga nisi upotrebio može da ispadne. Posle tog jednog prolaza teorijski deo se obično skrati za trećinu i postane upotrebljiv.

Definicije se preuzimaju iz gramatika, rečnika i lingvističkih radova, uz navođenje izvora. Ako se dva izvora ne slažu oko definicije — a to se kod jezičkih pojmova dešava — nemoj birati prećutno: napiši da postoje dva shvatanja, reci koje koristiš u radu i zašto.

Ako je materijal govorni

Za teme o razgovornom jeziku materijal se snima ili zapisuje na licu mesta, i tu se javljaju dva pitanja kojih u radu sa pisanim tekstom nema.

Pristanak. Pitaj sagovornike za dozvolu pre snimanja i reci im čemu snimak služi. Imena se u radu ne navode — dovoljno je govornik A, govornica B, uz podatke koji su za temu bitni (uzrast okvirno, kraj iz kog je, obrazovanje), ako su uopšte bitni.

Koliko detaljan zapis. Puna fonetska transkripcija je zahtevna i za većinu studentskih tema nije potrebna. Zapiši onoliko koliko tvoja analiza koristi: ako pišeš o rečima, dovoljan je običan zapis; ako pišeš o akcentu ili glasovnim promenama, beleži i to. Šta god izabereš, napiši u radu koji si način zapisa koristio i drži ga dosledno kroz sve primere.

Najčešće greške

• Tvrdnja bez primera
• Neodređen korpus — „analizirani su savremeni tekstovi”
• Primer bez izvora
• Mešanje opisa i propisa — rad koji beleži kako se govori ne sme prećutno da presuđuje šta je pravilno, i obrnuto
• Prepravljen primer da bi se uklopio u tvrdnju
• Pravopisne greške u radu o pravopisu — što se dešava češće nego što bi se očekivalo; provera pravopisa na srpskom

Ako je tema zapravo o delu, a ne o jeziku: seminarski rad iz književnosti.