Maturski rad iz srpskog jezika

Rad iz srpskog jezika je najčešći maturski rad u gimnazijama, i najčešće je to prepričana lektira. Komisija to zna unapred, pa rad koji radi nešto drugo odmah odskoči.

Dve vrste tema

Književne — analiza dela, lika, motiva, poređenje dva dela, obrada opusa jednog pisca, književni pravac.

Jezičke — jezik medija, govor mladih, pozajmljenice, jezik reklama, dijalekat kraja iz kog si, pravopisne greške u javnoj upotrebi.

Jezičke teme se biraju ređe, a lakše se izdvajaju, jer ih ne obrađuje cela generacija.

Konkretni primeri tema

Umesto široke teme, uzmi usku:

Analiza, ne prepričavanje

Ovo je razlika koja odlučuje ocenu.

Prepričavanje: „Glavni junak odlazi u grad gde doživljava niz neuspeha.”

Analiza: „Pripovedač o junakovim neuspesima govori bez komentara, u kratkim rečenicama, dok se opisi prirode šire i usporavaju — taj kontrast ritma nosi odnos prema junaku, jer se osuda nigde ne izgovara.”

Druga rečenica postavlja pitanje o tome kako je delo napravljeno, ne šta se u njemu dešava. Tehnike bliskog čitanja: seminarski rad iz književnosti.

Kako se dolazi do pitanja

Pitanje se traži u tekstu, tamo gde nešto odstupa:

• Zašto je pripovedač baš u prvom licu?
• Zašto se motiv ponavlja i kako se svaki put menja?
• Zašto delo počinje na kraju radnje?
• Kako se lik gradi — kroz opis, govor ili tuđe reakcije?
• Zašto pisac koristi baš taj dijalekat ili sloj jezika?

Jedno takvo pitanje, sprovedeno kroz rad, vredi više od pregleda celog opusa.

Citiranje književnog teksta

Kratak citat iz proze ide u tekst pod navodnicima, sa brojem strane. Duži se izdvaja u blok, uvučen, bez navodnika.

Stihovi do tri se navode u tekstu, razdvojeni kosom crtom sa razmakom; više stihova se izdvaja u izvornom rasporedu redova.

Navodi se i izdanje koje si koristio, a kod prevedenih dela i prevodilac. Detaljno: direktan citat — pravila.

Tema iz lektire i tema van nje

Prvo razgraničenje koje treba napraviti sa profesorom.

Delo iz lektire ima prednost što si ga već čitao i što o njemu postoji sve — predgovori, studije, obrađen kontekst epohe. Mana mu je što ista dela bira ceo razred, pa se radovi počnu da liče.

Delo van lektire te izdvaja i obično te više zanima. Mana je što literature o njemu ume da bude malo, a ponekad nimalo, pa se analiza mora osloniti samo na tekst.

Srednji put koji najčešće prolazi: delo iz lektire, ali pitanje koje se na času ne obrađuje. Roman je poznat, tvoj ugao nije. Motiv koji se pominje u jednoj rečenici udžbenika može da nosi ceo rad.

Pre nego što se odlučiš, pitaj mentora da li tema mora da bude iz programa. To se razlikuje od škole do škole i od profesora do profesora, i bolje je da se sazna pre prijave nego posle.

Šta se podrazumeva pod analizom u srednjoj školi

Od tebe se ne traži književna teorija. Traži se da pojmove koje si učio primeniš na tekst, tačno i dosledno.

To su pojmovi koje već imaš:

• pripovedač — ko govori, u kom licu, koliko zna
• kompozicija — kojim redom je delo složeno i zašto baš tim
• motiv — šta se ponavlja i kako se menja pri svakom ponavljanju
• lik — kroz šta se gradi: opis, govor, postupci, tuđe reakcije
• stilska sredstva — ne kao spisak, nego uz objašnjenje šta u tom mestu rade

Poslednja stavka je test. Rečenica „pisac koristi metaforu i epitet” ne kaže ništa. Rečenica „opis je sav u epitetima boje, dok se o junaku govori bez ijednog prideva — pažnja je namerno na predelu, ne na čoveku” jeste analiza.

Ako u radu upotrebiš pojam koji nisi učio, moraš da umeš da ga objasniš. Prvo pitanje na odbrani ume da bude baš o njemu.

Građa za jezičku temu

Jezičke teme se retko biraju, a imaju jednu veliku prednost: građu praviš sam i niko je pre tebe nije imao.

Kako se skuplja:

1. Odredi izvor građe — pet reklama, deset naslova sa jednog portala, natpisi u tvojoj ulici, snimljen razgovor uz saglasnost onih koji su snimljeni.
2. Odredi period i obim — na primer, naslovi sa jednog portala tokom jedne nedelje. Bez toga se ne zna šta si gledao.
3. Prepiši primere doslovno, sa datumom i mestom gde si ih našao.
4. Grupiši ih po pojavi koju pratiš — pozajmljenice, skraćenice, pravopisne greške, oblici koji se šire.
5. Prebroj i prikaži u tabeli, pa tek onda tumači.

Ključna razlika prema književnoj temi: ovde tvoj materijal jeste rad. Zato se u prilogu daje ceo spisak prikupljenih primera, a u tekstu se komentarišu karakteristični.

Ako u građi ima imena i ličnih podataka, izostavljaju se. Kako se jezička tema postavlja na višem nivou: seminarski rad iz srpskog jezika.

Sajtovi sa lektirama su zamka, ne prečica

Gotove analize lektire postoje na desetak sajtova i profesori srpskog ih znaju napamet — čitaju ih godinama, u radovima koje dobijaju.

Tri stvari se dešavaju kad se rad osloni na njih:

• Analiza je ista kao u još pet radova iz istog razreda, jer su svi našli isti tekst
• Tvrdnje se ne mogu potkrepiti primerom iz teksta, jer primer nije tvoj
• Preuzet tekst je plagijat, bez obzira na to što je bio besplatan: šta je plagijat

Ono što se koristi umesto njih: sam tekst dela, predgovor ili pogovor u izdanju koje imaš, i udžbenik za kontekst epohe.

Delo se čita, ne prepričava iz sažetka

Zvuči očigledno, ali je najčešći uzrok rada koji propadne na odbrani.

Sažetak ti daje radnju. Rad iz srpskog se ne piše o radnji nego o tome kako je delo napravljeno — a to u sažetku ne postoji.

Praktično, dok čitaš:

• Označavaj mesta koja ćeš citirati, odmah, sa brojem strane
• Vodi spisak ponavljanja — reč, slika ili postupak koji se vraća
• Zapiši mesto koje te zbunilo. Tu je najčešće tvoje pitanje za rad

Za rad o dužem romanu čitanje traje, i to se planira. Kako se gimnazijski rad uopšte postavlja: maturski rad u gimnaziji.

Struktura

1. Uvod — delo, pitanje, zašto ta tema
2. Kratko o piscu i epohi — najviše pola strane
3. Analiza — glavni deo, po aspektima
4. Poređenje ili šire tumačenje, ako tema traži
5. Zaključak

Druga tačka je mesto gde radovi najčešće skrenu. Biografija pisca nije rad o delu i ne sme da zauzme tri strane.

Izvori

• Sam književni tekst — najvažniji izvor
• Studije i monografije o piscu ili delu
• Predgovori i pogovori u izdanjima — često odličan i lako dostupan izvor
• Udžbenik — za kontekst epohe, ne kao glavni izvor
• Rečnik književnih termina — za pojmove

Šta komisija pita

Najčešća pitanja na odbrani rada iz književnosti:

• Zašto si izabrao baš to delo?
• Koji deo dela ti je bio najzanimljiviji i zašto?
• Šta znači pojam koji si koristio u naslovu?
• Možeš li da navedeš primer iz teksta za tvrdnju iz zaključka?

Poslednje pitanje je ono na kom pada rad koji je prepisan — jer izvor primera nije u glavi. Kako se priprema: pitanja na odbrani maturskog rada.