Maturski rad iz engleskog jezika

Maturski rad iz engleskog jezika ima jednu odluku koju drugi nemaju: na kom jeziku se piše. Odgovor zavisi od škole, i to je prvo što treba proveriti kod mentora.

Odmah za njom ide druga odluka, koju mnogi ne primete da su uopšte doneli: da li pišeš na engleskom ili o engleskom. U prvom slučaju je jezik sredstvo — pišeš o romanu, o obrazovnom sistemu, o filmu, a engleski je samo jezik na kom se to izlaže. U drugom je jezik predmet — analiziraš reči, izraze, prevode, razlike između varijanti. Te dve vrste rada imaju različit materijal, različitu strukturu i različit način navođenja primera.

Na kom jeziku se piše

Tri uobičajene varijante:

Ceo rad na engleskom. Najčešće u jezičkim gimnazijama i filološkim smerovima.

Rad na srpskom, sažetak na engleskom. Čest kompromis u opštim gimnazijama.

Rad na engleskom, sažetak na srpskom. Ređe, ali se sreće.

Pitaj mentora pre nego što napišeš prvu stranu. Prevođenje gotovog rada je dvostruki posao i uvek se vidi.

Ako se traži samo sažetak, on je prevod srpskog, ne novi tekst. Piše se poslednji, kada je rad gotov, i sadrži isto što i srpski: temu, šta je urađeno i šta je zaključeno. Obrasci rečenica i najčešće greške: kako prevesti apstrakt na engleski.

Jedna stvar se ne menja bez obzira na varijantu: naslovi dela, citati i jezički primeri ostaju na jeziku originala. Ako rad pišeš na srpskom, a analiziraš englesku rečenicu, ta rečenica se navodi na engleskom, pa se prevod daje uz nju. Prevedeni primer ne dokazuje ništa o engleskom jeziku.

Teme

Književnost na engleskom jeziku — analiza dela, lika, motiva; poređenje dva dela; pisac i epoha.

Jezik — razlike britanskog i američkog engleskog, pozajmljenice u srpskom, jezik interneta, idiomi.

Kultura i društvo — obrazovni sistemi, praznici i običaji, mediji, muzika, film.

Prevođenje — problemi prevoda, poređenje dva prevoda istog teksta, prevod idioma i igara reči.

Teme o prevođenju se retko biraju, a zahvalne su: imaš konkretan materijal i lako se pokazuje sopstveni rad.

Šta je u ovoj oblasti dokaz, zavisi od vrste teme:

Kod jezičkih i prevodilačkih tema materijal se sam prikuplja, i tu je najveća prilika. Postupak je jednostavniji nego što zvuči:

1. Odredi odakle uzimaš primere — jedan roman, jedan film sa titlom, natpisi u gradu, tekstovi pesama jednog izvođača, komentari ispod jednog videa
2. Odredi koliko primera uzimaš i uzmi ih redom, a ne birajući one koji ti odgovaraju
3. Zapiši uz svaki primer odakle je — strana, minut, datum
4. Razvrstaj ih u nekoliko grupa po pojavi koju pratiš
5. Prikaži koliko ih je u svakoj grupi, pa tek onda navedi po jedan ili dva kao ilustraciju

Taj postupak od teme „Idiomi u engleskom jeziku” — koja je prepričan rečnik — pravi temu „Kako su idiomi iz jedne epizode serije prevedeni u srpskom titlu”, koja ima materijal, tabelu i zaključak koji niko drugi nema.

Ako pišeš na engleskom

Tri stvari koje najviše utiču na utisak:

Doslednost varijante. Britanski ili američki engleski, ali ne oba u istom radu. To znači i pravopis (colour ili color), i rečnik (flat ili apartment), i datume.

Akademski registar. Bez skraćenih oblika (don’t, it’s), bez razgovornih izraza, bez direktnog obraćanja čitaocu.

Vremena. Sadašnje vreme za tvrdnje o delu i opšte istine, prošlo za ono što je urađeno ili se dogodilo.

Uz to idu dve navike iz srpskog koje se u engleskom tekstu odmah primete. Prva su preduge rečenice koje prate srpski red reči — ako rečenica ima tri zavisne, razdvoji je na dve. Druga je doslovno prevedena veznička veza: „s obzirom na to da”, „u cilju”, „na osnovu čega” imaju u engleskom kraće i običnije parnjake, a bukvalan prevod zvuči strano.

Čest problem pri pisanju na stranom jeziku: nesigurnost tera na to da se prepisuje tuđa formulacija, jer „zvuči bolje”. Tako nastaje plagijat kod ljudi koji nisu nameravali da prepisuju. Ako ti se tuđa rečenica dopada, navedi je kao citat pod navodnicima, sa izvorom — to je potpuno dopušteno i bolje prolazi od parafraze koja je zapravo original sa dve zamenjene reči.

Mašinsko prevođenje

Alati za prevođenje se vide. Najčešći tragovi: bukvalno prevedeni idiomi, dugačke rečenice koje prate srpski red reči, i pogrešan izbor reči iz sinonimskog niza.

Ako koristiš alat, koristi ga kao pomoć, ne kao autora — svaku rečenicu pročitaj i proveri da li bi je tako napisao sam. Na odbrani ćeš o radu govoriti na engleskom, pa se razlika između tvog i mašinskog jezika odmah čuje.

Postoji i praktična provera pre predaje: uzmi bilo koji pasus i pokušaj da ga prepričaš naglas, svojim rečima, bez gledanja u tekst. Ako u pasusu ima reči koje ne umeš da izgovoriš ili čije značenje ne umeš da objasniš, taj pasus nije tvoj i biće prvo mesto na kom komisija zastane.

Šta se sme, a šta se navodi: AI alati i akademsko pisanje.

Citiranje i navođenje primera

Ako je rad na engleskom, i literatura se navodi po pravilima stila koji škola traži — najčešće APA ili MLA. Naslovi dela na engleskom zadržavaju izvorni oblik i ne prevode se.

Ako citiraš delo koje si čitao u prevodu na srpski, to se navodi, jer analiza jezika zavisi od prevoda.

Za radove iz književnosti se u ovoj oblasti često traži MLA, jer je namenjen upravo tekstualnoj analizi: MLA stil citiranja. Kako izgleda doslovno preuzeta rečenica, sa navodnicima i stranom: pravila direktnog citata.

Jezički primeri se ne navode kao citati nego po sopstvenim pravilima, i to je ono što radu iz jezika daje stručan izgled:

• Oblik o kom govoriš ide kurzivom: reč flat u britanskoj upotrebi
• Značenje ide pod jednostrukim navodnicima: flat ‘stan’
• Prevod primera ide u zagradi ili u sledećem redu, ne umesto originala
• Primeri koji se posle pominju u tekstu dobijaju broj i na njega se upućuje
• Izvor primera stoji uz primer — delo i strana, film i minut, sajt i datum pristupa

Kod književne analize važi jedno pravilo koje rešava većinu zamerki: odlomak se ne navodi zato što je lep, nego zato što na njemu nešto pokazuješ. Posle svakog citata ide bar jedna tvoja rečenica o tome šta se u njemu vidi. Rad u kom se citati nižu jedan za drugim, a između njih stoji samo prepričavanje radnje, dobija zamerku da nema analize. Kako se to radi na fakultetskom nivou: seminarski rad iz književnosti.

Struktura

Ista kao kod svakog maturskog rada, samo sa nazivima na odgovarajućem jeziku:

1. Introduction — tema, razlog izbora, struktura
2. Theoretical part — pojmovi i kontekst
3. Analysis — glavni deo
4. Conclusion
5. References

Kod jezičkih i prevodilačkih tema između drugog i trećeg dela ide kratak odeljak o materijalu: odakle su primeri, koliko ih je i kako su prikupljeni. On zauzima pola strane, a nosi ceo analitički deo, jer bez njega čitalac ne zna na čemu se zaključak zasniva.

Ako primera ima mnogo, ceo spisak ide u prilog na kraju, a u analizi ostaju samo oni koji se stvarno tumače.

Odbrana

Ako je rad na engleskom, odbrana je najčešće takođe na engleskom. To menja pripremu:

• Uvežbaj izlaganje naglas, na engleskom, bar tri puta
• Pripremi izgovor stručnih termina iz rada
• Spremi jednostavnije formulacije za slučaj da zapneš
• Nauči da odgovoriš na „Why did you choose this topic?” — to je prvo pitanje u većini slučajeva
• Pripremi jedan primer iz rada koji umeš da objasniš napamet

Poslednja stavka rešava najneprijatniju situaciju na odbrani — pitanje na koje ne znaš odgovor. Ako umeš da se vratiš na sopstveni materijal i kažeš šta si na njemu video, razgovor se nastavlja na tvom terenu.

Ostalo o pripremi: pitanja na odbrani maturskog rada.

Za rad iz maternjeg jezika, gde su pravila analize slična: maturski rad iz srpskog jezika. Kako se jezička tema uklapa u gimnazijski maturski rad: maturski rad u gimnaziji.