Šta je DOI i zašto se navodi
DOI je stalna oznaka naučnog rada koja vodi do istog teksta i kad se sajt promeni. Gde se nalazi, kako se piše u spisku literature i šta kad ga nema.
DOI (Digital Object Identifier) je stalna oznaka koja se dodeljuje jednom naučnom radu i ostaje vezana za njega zauvek. Sajt časopisa može da se preseli, adresa da se promeni, izdavač da promeni platformu — DOI i dalje vodi do istog teksta.
Zato se u spisku literature DOI navodi umesto linka, kad god postoji. Link ume da zastari za dve godine; DOI ne.
Izgleda ovako: 10.1016/j.jbusres.2021.03.014. Prvi deo, pre kose crte, je broj izdavača i uvek počinje sa 10.; drugi deo je oznaka konkretnog rada kod tog izdavača.
Gde se DOI nalazi
Na jednom od tri mesta, redom po verovatnoći:
- na prvoj strani rada, u zaglavlju ili podnožju, često sitnim slogom
- na stranici rada na sajtu časopisa, uz apstrakt i podatke o broju
- u zapisu baze kroz koju si došao do rada — Scopus, Web of Science, Google Scholar, DOAJ
Ako u PDF-u nema ničega, otvori stranicu rada na sajtu časopisa. PDF ponekad bude stariji fajl, napravljen pre nego što je DOI dodeljen.
Kad imaš DOI, možeš i obrnuto — da proveriš da li vodi do rada koji misliš. Zalepi ga iza https://doi.org/ u pregledač i vidi gde te odvede. To je ujedno i najbrža provera da ga nisi pogrešno prepisao.
Šta sve ima DOI, a šta nema
| Vrsta izvora | Ima li DOI |
|---|---|
| Članak u naučnom časopisu | skoro uvek, ako je časopis indeksiran |
| Poglavlje u zborniku kod većeg izdavača | često |
| Naučna monografija | ponekad |
| Rad sa konferencije | ponekad |
| Domaći časopis van velikih baza | često ne |
| Izveštaj institucije, zakon, novinski tekst | ne |
| Skripta, prezentacija, sajt | ne |
Odsustvo DOI-ja ne znači da je izvor loš. Mnogi ozbiljni domaći časopisi ga nemaju, a mnogi zbornici takođe. To samo znači da ćeš u jedinici umesto DOI-ja upisati link ili ništa.
Obrnuto isto važi: postojanje DOI-ja ne dokazuje da je rad kvalitetan. Dodeljuje ga izdavač, ne recenzent.
Zašto se uopšte navodi
Tri razloga, sva tri praktična:
- Rad se nalazi za deset sekundi. Profesor koji hoće da proveri tvoju tvrdnju ne mora da pretražuje naslov — zalepi DOI i otvori tekst.
- Ne trune. Link ka članku ume da prestane da radi, a jedinica u spisku onda ne vodi nigde.
- Pokazuje da si došao do originala. DOI se prepisuje sa rada, ne iz tuđeg spiska literature — a to je razlika između citiranja izvora i citiranja nečijeg citata. O toj razlici: kako citirati sekundarni izvor.
Na seminarskom radu se retko traži izričito. Ali ako u spisku imaš radove iz stranih časopisa, DOI je najjednostavniji način da spisak izgleda uredno.
Kako se piše u spisku literature
Danas se u većini stilova piše kao puna adresa, sa https://doi.org/ ispred broja, i to na kraju jedinice, bez tačke posle:
Jovanović, A. (2022). Troškovi držanja zaliha u maloprodaji. Ekonomske teme, 24(2), 115–128. https://doi.org/10.1016/j.jbusres.2021.03.014
Stariji način je bio da se piše skraćeno, kao doi:10.1016/.... Taj oblik se i dalje sreće u literaturi, ali se u novim radovima ne preporučuje. Ako uputstvo predmeta traži baš taj oblik, poštuj uputstvo.
Po stilovima, mesto je uvek isto — na kraju:
| Stil | Gde ide DOI |
|---|---|
| APA | na kraju jedinice, kao puna adresa, bez tačke |
| Harvard | na kraju jedinice, često uz „dostupno na” |
| MLA | na kraju, umesto URL-a |
| Vankuverski | na kraju, posle podataka o broju i stranama |
Detalji obrasca za članak: kako citirati članak iz časopisa i kako citirati naučni rad.
U tekstu rada DOI se nikad ne piše. U zagradi stoji samo prezime i godina — DOI pripada spisku na kraju.
Kad DOI ne postoji
Redosled zamena, od boljeg ka lošijem:
- Stabilan link ka radu na sajtu časopisa ili u repozitorijumu (URN, handle, trajni link repozitorijuma).
- Obična adresa stranice rada, uz datum pristupa ako uputstvo to traži.
- Ništa — jedinica se završava podacima o broju i stranama.
Treća opcija je sasvim ispravna za štampani izvor. Knjiga citirana iz štampanog izdanja ne treba ni link ni DOI.
Ono što se ne radi je da se umesto DOI-ja zalepi adresa iz adresne linije posle pretrage — ona sadrži parametre sesije i najčešće prestane da radi.
Kako ti DOI pomaže dok tražiš literaturu
Osim što stoji u spisku, DOI je i alat u pretrazi. Tri situacije u kojima ti stvarno štedi vreme:
- Imaš samo DOI, a treba ti ceo podatak. Otvori
https://doi.org/plus broj i sa stranice rada prepiši autora, godinu, časopis, broj i strane. Brže je nego da pogađaš naslov u pretraživaču. - Imaš rad, a ne znaš da li je najnovija verzija. DOI vodi ka objavljenoj verziji kod izdavača, a ne ka nekoj radnoj koja kruži po internetu.
- Vodiš evidenciju izvora. DOI je najkraći način da u svojoj tabeli zabeležiš tačno koji je rad u pitanju, bez prepisivanja celog naslova — kolone takve evidencije opisane su u tekstu tabela pročitanih izvora.
Uz to, DOI je koristan i kao prvi filter za starost izvora: kad na stranici rada vidiš godinu objavljivanja i broj časopisa, odmah znaš da li ti podatak odgovara ili je zastareo — o čemu detaljnije u tekstu koliko stari izvori smeju biti.
Sitnice koje se najčešće greše
- razmak u broju — DOI se prepisuje u komadu, bez prelamanja; ako Word prelomi red usred njega, to je u redu dok god nema stvarnog razmaka
- tačka na kraju — posle adrese se tačka ne stavlja, jer je čitaoci ponekad pokupe u link
- veliko i malo slovo — u DOI-ju se sme razlikovati, pa se prepisuje tačno onako kako stoji
- DOI prepisan iz tuđeg spiska bez provere — ako je onaj pre tebe pogrešio, greška putuje dalje
- DOI časopisa umesto DOI-ja rada — svaki rad ima svoj
- DOI u tekstu, u zagradi uz prezime — ne ide tamo
Poslednja provera je najbrža: pre predaje otvori dva-tri DOI-ja iz svog spiska i vidi da li stvarno otvaraju rad koji si citirao. Isti postupak vredi i za sve ostale linkove u spisku — deo je liste u tekstu šta proveriti pre predaje rada.