Vankuverski sistem citiranja
Numerisano citiranje na medicinskim i tehničkim smerovima: kako se broje izvori u tekstu, kako se slaže spisak literature i primeri po tipu izvora.
Vankuverski sistem je standard u medicini, zdravstvenoj nezi, farmaciji i velikom delu tehničkih nauka. Ako pišeš seminarski na medicinskom ili tehničkom fakultetu, velika je šansa da je to ono što uputstvo traži.
Za razliku od APA i Harvarda, u tekstu se ne pojavljuje ime autora ni godina — samo broj. Izvori se numerišu redom kojim se prvi put pominju u radu, a spisak literature na kraju ide tim istim redosledom, a ne po abecedi.
Pravila potiču iz preporuka Međunarodnog komiteta urednika medicinskih časopisa (ICMJE), koje se često nazivaju i „vankuverskim pravilima” po sastanku na kom su dogovorene.
Kako izgleda u tekstu
Broj u zagradi ili kao podignut broj, na mestu gde se izvor koristi:
Primena protokola smanjila je učestalost komplikacija (1).
Primena protokola smanjila je učestalost komplikacija.¹
Obe forme su u opticaju; koja se koristi, propisuje uputstvo predmeta ili časopisa. Izaberi jednu i drži je kroz ceo rad.
Pravila numerisanja:
- prvi izvor koji se pomene dobija broj 1, sledeći novi 2, i tako redom
- kad se isti izvor pominje ponovo, zadržava svoj prvobitni broj, bez obzira gde se pojavio
- više izvora odjednom se razdvaja zarezom: (1,3)
- tri i više uzastopnih brojeva se skraćuje crticom: (2-5) umesto (2,3,4,5)
Ovo poslednje je razlika u odnosu na sve stilove autor–godina: broj se ne menja i ne pomera kad se izvor ponovi.
Zašto se ne piše ni ime ni godina
Zato što bi u tekstu smetalo. Medicinski rad ume da u jednoj rečenici osloni tvrdnju na četiri izvora; u APA obliku to bi bila zagrada od dva reda, a u vankuverskom je „(3-6)”.
Praktična posledica: ako ti je autor izvora važan za samu rečenicu, njegovo ime se piše u tekstu, a broj ide uz njega:
Petrović i saradnici (3) navode da se efekat gubi posle šest meseci.
Spisak literature
Naslov odeljka je najčešće Literatura ili References. Jedinice se numerišu i ređaju redom pojavljivanja u tekstu.
To znači da spisak počinje izvorom koji si prvi pomenuo, a ne onim čije prezime počinje slovom A. Abecedni redosled u vankuverskom sistemu je greška, ne varijanta.
Broj ispred jedinice odgovara broju u tekstu. Viseće uvlačenje nije obavezno; jedinice se najčešće poravnavaju levo, uz numerisanu listu.
Zbog toga što redosled zavisi od teksta, spisak se sređuje na kraju, kad se rad više ne prepravlja. Ubacivanje jednog novog izvora u sredinu rada pomera sve brojeve posle njega.
Kako izgleda jedna jedinica
Zapis je zbijeniji nego u drugim stilovima: bez zagrada oko godine, bez kurziva, sa skraćenim imenima autora i skraćenim nazivom časopisa.
Članak u časopisu:
- Jovanović A, Petrović M, Ilić N. Naslov članka. Srp Arh Celok Lek. 2022;24(2):115-28.
Redom: prezime pa inicijali bez tačke, naslov članka, skraćen naziv časopisa, godina, tačka-zarez, volumen, broj u zagradi, dvotačka, strane.
Knjiga:
- Petrović M. Naslov knjige. 3. izd. Beograd: Službeni glasnik; 2021.
Poglavlje u knjizi:
- Marković S. Naslov poglavlja. U: Ilić N, urednik. Naslov knjige. Novi Sad: Akademska knjiga; 2023. str. 45-62.
Internet izvor:
- Svetska zdravstvena organizacija. Naslov dokumenta [internet]. 2024 [pristupljeno 12. mart 2024]. Dostupno na: https://www.primer.org/dokument
Na engleskom se „urednik” piše editor, „str.” kao p., „pristupljeno” kao cited, a „Dostupno na” kao Available from.
Detalji koji se najčešće greše
Inicijali bez tačaka i bez razmaka. Piše se Jovanović A, ne Jovanović, A. Kod dva inicijala idu spojeno: Jovanović AM.
Broj autora. Preporuke ICMJE nalažu da se navede do šest autora; ako ih je više, navode se prva šestorica pa et al. Ovo se razlikuje od APA standarda, koji ide do dvadeset. Više o razlikama: kako citirati više autora.
Skraćen naziv časopisa. Vankuverski sistem koristi zvanične skraćenice naziva časopisa, koje se proveravaju u bazi naslova biblioteke NLM. Ako skraćenicu ne možeš da nađeš, napiši pun naziv i budi dosledan — to je manja greška od izmišljene skraćenice.
Naslov članka bez velikih slova. Piše se kao rečenica, veliko slovo samo na početku i kod imena.
Strane skraćeno. 115-28, ne 115-128. Ponavljaju se samo cifre koje se menjaju.
Bez kurziva. Ni naslov članka ni naziv časopisa ne idu kurzivom — to je navika iz APA i MLA stila.
Koji se podaci uzimaju iz samog članka i gde na njemu stoje: kako se citira članak iz časopisa.
DOI i PubMed
Ako članak ima DOI, dodaje se na kraj jedinice. Format se razlikuje po uputstvu — negde doi: 10.xxxx/..., negde pun link https://doi.org/10.xxxx/....
Kod radova iz medicinskih baza se često traži i PMID, identifikator zapisa u bazi PubMed. Dodaje se posle DOI-ja, ako ga uputstvo traži.
Obe oznake se prepisuju sa samog članka, nikad iz tuđeg spiska literature.
Poređenje sa stilovima autor–godina
Ista tvrdnja, isti izvor, tri stila:
| Stil | U tekstu | U spisku |
|---|---|---|
| Vankuverski | (1) | poređan redom pojavljivanja |
| APA | (Jovanović, 2022) | poređan po abecedi |
| Harvard | (Jovanović, 2022) | poređan po abecedi |
Razlika nije samo kozmetička. U stilovima autor–godina čitalac odmah vidi ko i kada — što je važno tamo gde je bitno da li se neko oslanja na skorašnje ili staro istraživanje. U vankuverskom se to gubi, ali tekst ostaje čist i podnosi mnogo izvora po rečenici.
Zato se sistemi i dele po strukama: tamo gde se raspravlja sa autorima, ide autor–godina; tamo gde se nižu nalazi, ide numerisano. Pregled pravila drugog velikog sistema: APA stil citiranja.
Kako se rad organizuje da se brojevi ne pomešaju
Ovo je jedina ozbiljna nezgoda vankuverskog sistema. Kad na dvadesetoj strani ubaciš novi izvor, svi brojevi posle njega se pomeraju — i u tekstu i u spisku.
Tri načina da se to preživi.
Piši sa privremenim oznakama. Dok pišeš, umesto broja upisuj [Petrović 2021]. Numeraciju uvedi tek kad je tekst gotov, prolazeći kroz rad od početka. Ovo je najjednostavnije rešenje za seminarski rad sa petnaestak izvora.
Koristi alat za upravljanje izvorima. Programi za literaturu numerišu sami i prenumerišu ceo rad kad nešto ubaciš. Za rad sa preko trideset izvora se isplati vreme uloženo u učenje alata.
Ako brojeve unosiš ručno, uradi poslednji prolaz. Prođi kroz ceo rad od prve do poslednje strane, beleži brojeve redom kako ih sretneš i uporedi sa spiskom. Traje dvadesetak minuta i hvata skoro sve greške.
Šta god da koristiš, ne sređuj numeraciju dok tekst nije zaključan. Svaka izmena u tekstu posle toga znači novi prolaz.
Provera pre predaje
Pet stvari, redom:
- Da li broj 1 stoji uz izvor koji se u tekstu pominje prvi?
- Ima li svaki broj iz teksta svoju jedinicu u spisku, i obrnuto?
- Da li se isti izvor svuda pojavljuje pod istim brojem?
- Da li su svi podaci prepisani sa samog izvora?
- Da li je forma dosledna — svuda zagrade ili svuda podignuti brojevi?
Druga tačka je najvažnija i najčešće se lomi: broj u tekstu koji u spisku nema svoju jedinicu je greška koju profesor nađe za pola minuta, jednostavnim brojanjem.
Kad spisak bude na broju, opšta pravila oblikovanja literature važe i ovde: kako napisati spisak literature.
Uputstvo predmeta je iznad svega
Vankuverski sistem nema jedan obavezujući priručnik kakav APA ima, pa se detalji razlikuju — zagrade ili podignuti brojevi, format DOI-ja, da li se traži PMID, koliko autora se navodi.
Ako ti uputstvo predmeta daje primere, prepiši njihov oblik do zareza. Ako ne daje, drži se onoga što je u ovom tekstu opisano i budi dosledan kroz ceo rad — doslednost se ocenjuje više nego izbor varijante.