Seminarski rad iz zdravstvene nege

Radovi u zdravstvenim strukama imaju dve osobine koje ih razdvajaju od ostalih: izvori moraju biti skorašnji i podaci o pacijentu se ne otkrivaju. Oba pravila se prekrše češće nego što bi trebalo.

Numeričko citiranje

U medicinskim naukama se najčešće ne koristi sistem autor–godina, nego numerički — izvori se numerišu redom pojavljivanja u tekstu, a u tekstu stoji samo broj u zagradi:

Rana mobilizacija smanjuje rizik od postoperativnih komplikacija (1,3).

Spisak literature je onda poređan po broju, a ne po abecedi. Taj sistem se često naziva vankuverskim.

Proveri uputstvo svoje škole ili fakulteta — neki traže APA. Prelazak sa jednog sistema na drugi posle napisanog rada je nekoliko sati posla, pa se odluka donosi na početku. Kako citirati literaturu.

Izvori moraju biti aktuelni

U zdravstvenim strukama se preporuke menjaju. Postupak koji je pre deset godina bio standard danas može biti napušten, pa rad koji se poziva na zastarele izvore nije samo star — može biti netačan.

Pravilo palca: za preporuke i postupke koristi izvore iz poslednjih pet godina, izuzetno do deset. Za osnovnu anatomiju i fiziologiju starost nije problem.

Šta se koristi:

• Stručni i naučni časopisi iz sestrinstva i medicine
• Vodiči dobre prakse i preporuke stručnih društava
• Udžbenici zdravstvene nege — za osnovne postupke
• Zvanične publikacije zdravstvenih institucija

Ono što se ne koristi: portali o zdravlju, forumi, i tekstovi bez autora i datuma.

Proces zdravstvene nege

Najčešća struktura praktičnog dela prati faze procesa nege:

1. Procena — prikupljanje podataka o pacijentu, po oblastima
2. Sestrinske dijagnoze — formulisane po prihvaćenoj klasifikaciji
3. Planiranje — ciljevi, merljivi i vremenski određeni
4. Sprovođenje — intervencije, sa obrazloženjem zašto baš te
5. Evaluacija — da li je cilj postignut i po čemu se to vidi

Najčešća greška je da se peta faza preskoči ili svede na jednu rečenicu. Evaluacija je ono što pokazuje da razumeš ceo proces.

Sestrinska dijagnoza se razlikuje od medicinske i to se često pomeša. Medicinska dijagnoza imenuje bolest; sestrinska imenuje odgovor pacijenta na stanje i ono na šta nega može da utiče.

Poverljivost podataka

Pravilo bez izuzetka: pacijent se ne sme prepoznati iz rada.

To znači bez imena i inicijala, bez tačnog datuma prijema, bez naziva odeljenja u kombinaciji sa datumom, bez retkih detalja koji vode do jedne osobe. Umesto toga: „pacijentkinja, 68 godina, primljena zbog…”.

Ako rad koristi podatke iz ustanove, traži se saglasnost ustanove i to se u radu navodi. Fotografije pacijenta se ne koriste bez izričitog pristanka, a i tada se lice ne prikazuje.

Ovo nije formalnost — kršenje poverljivosti je najozbiljnija greška koju rad u ovoj struci može da ima.

Struktura

1. Uvod — stanje ili problem kojim se rad bavi
2. Teorijski deo — definicija, uzroci, klinička slika, lečenje
3. Zdravstvena nega — specifičnosti nege kod tog stanja
4. Praktični deo — proces nege na primeru, ako se traži
5. Zaključak

Treći deo je težište rada. Ako se rad zadrži na opisu bolesti, a ne kaže šta je uloga sestre, promašio je struku.

Terminologija

• Stručni termini se koriste dosledno, sa objašnjenjem pri prvom pominjanju
• Skraćenice se objašnjavaju prvi put, pa se koriste
• Latinski nazivi se pišu kurzivom
• Doze i vrednosti se navode sa jedinicom i referentnim opsegom kad je relevantno

Sestrinska i medicinska dijagnoza, jedna do druge

Ovo je mesto na kom se radovi najčešće razilaze od struke, pa vredi videti razliku na primeru.

Praktično: dijagnoza bolesti ostaje ista dok pacijent leži, a ono čime se nega bavi — bol, otežano kretanje, nedostatak znanja o sopstvenom stanju, rizik od pada — menja se i upravo to se u radu prati.

Koju klasifikaciju sestrinskih dijagnoza koristiš, zavisi od udžbenika i uputstva predmeta. Izaberi jednu i drži je kroz ceo rad; mešanje formulacija iz dva sistema u istom radu odmah se vidi.

Cilj koji se može izmeriti

Najveći broj primedaba na praktični deo svodi se na jednu stvar: ciljevi su napisani tako da se ne može reći da li su postignuti.

Loše:

Pacijent će se osećati bolje.

Bolje:

Pacijent će do kraja drugog dana samostalno sesti na ivicu kreveta i zadržati položaj pet minuta, bez vrtoglavice.

Razlika je u tri elementa: šta, do kada i po čemu se vidi. Kada sva tri postoje, evaluacija se piše sama — u petoj fazi samo proveriš da li je uslov ispunjen i, ako nije, napišeš zašto i šta je promenjeno u planu.

Evaluacija u kojoj stoji „cilj nije postignut, plan je izmenjen tako što…” vredi više od evaluacije u kojoj je sve postignuto. Pokazuje da si proces vodio, a ne prepričao.

Ako nemaš pristup pacijentu

Čest slučaj: tema je dodeljena, a praksa još nije bila ili ustanova ne odobrava korišćenje podataka. Rad se i tada može napisati, samo drugačije.

Tri izvodljive varijante:

1. Teorijski rad o nezi kod određenog stanja — bez prikaza slučaja, ali sa detaljnim planom nege napisanim na osnovu preporuka iz literature.
2. Hipotetički prikaz slučaja, izričito označen kao takav: „Primer je konstruisan za potrebe rada i ne odnosi se na stvarnog pacijenta.” Ta rečenica mora da stoji, inače čitalac misli da je slučaj stvaran.
3. Prikaz slučaja iz objavljene literature, uz uredno citiranje rada iz kog je preuzet.

Ono što se ne radi jeste da se hipotetički slučaj predstavi kao stvaran, sa izmišljenim datumima i nalazima. To nije pojednostavljenje nego izmišljanje podataka.

Korak po korak: od teme do plana poglavlja

1. Pročitaj uputstvo predmeta i utvrdi da li se traži prikaz slučaja ili samo teorijski deo.
2. Suzi stanje na jedno — ne „kardiovaskularne bolesti”, nego nega kod jednog određenog stanja, i to u jednoj fazi lečenja.
3. Nađi tri do pet skorašnjih izvora i pročitaj samo delove koji se tiču nege. Koliko stari izvori smeju biti.
4. Napiši plan poglavlja tako da poglavlje o nezi bude najduže.
5. Tek onda počni da pišeš teorijski deo — inače naraste na pola rada.

Terminologija i prevod

Veliki deo literature u ovoj oblasti je na engleskom, pa se prevodi. Dva pravila koja štede vreme:

• Prvi put upiši termin na srpskom, pa u zagradi original: „sindrom pada (falls syndrome)”. Posle koristi samo srpski oblik.
• Ne prevodi naziv instrumenta ili skale koji se u praksi koristi u izvornom obliku — navedi ga kako se koristi, uz kratko objašnjenje šta meri.

Direktan prevod pasusa iz engleskog članka i dalje je preuzimanje tuđeg teksta, bez obzira na to što je na drugom jeziku. Kako izbeći plagijat.

Brojevi u radu

Ako u radu ima podataka — dužina hospitalizacije, broj intervencija, vrednosti praćene kroz dane — prikaži ih tabelom ili grafikonom, ne nabrajanjem u rečenici.

Tabela sa tri kolone i pet redova kaže više od pasusa sa istim brojevima i mnogo je lakša za odbranu. Tabele i grafikoni u radu.

Svaka tabela dobija broj, naslov iznad i izvor ispod, čak i kad je izvor „autor, na osnovu podataka iz sestrinske dokumentacije”.

Najčešće greške

• Prepoznatljiv pacijent
• Zastarele preporuke
• Rad o bolesti umesto o nezi
• Sestrinska dijagnoza zamenjena medicinskom
• Nema evaluacije u procesu nege
• Ciljevi koji se ne mogu izmeriti — „pacijent će se osećati bolje”

Za obimniji rad: diplomski rad iz zdravstvene nege. Za srednju medicinsku školu: maturski rad u medicinskoj školi.