Diplomski rad iz zdravstvene nege

Radovi u zdravstvenim strukama imaju dve obaveze koje druge oblasti nemaju: izvori moraju biti skorašnji i podaci o pacijentima se ne otkrivaju ni u jednom obliku.

Obe se prekrše češće nego što bi trebalo, i obe su ozbiljne.

Postoji i treća stvar, koja nije obaveza nego priroda posla. Diplomski rad iz ove struke ne donosi nove preporuke i ne procenjuje da li je nešto trebalo uraditi drugačije. On radi dve stvari: prikazuje šta o nekoj temi stoji u literaturi struke i opisuje postupak koji je student posmatrao, uz mentora i uz saglasnost ustanove. Sve što izlazi iz ta dva okvira izlazi i iz nadležnosti rada.

Izbor teme i pristup podacima

Za razliku od većine oblasti, ovde pristup podacima nije samo praktično pitanje — traži formalnu saglasnost ustanove, a često i mišljenje etičkog odbora.

To se obezbeđuje pre prijave teme, ne posle. Postupak i rokovi zavise od ustanove, pa se raspitaj rano.

Ako saglasnost nije izvodljiva, postoje teme koje je ne traže:

• pregled literature o nezi kod određenog stanja
• analiza javno dostupnih zdravstvenih statistika
• anketa među zdravstvenim radnicima, uz njihov pristanak
• analiza vodiča dobre prakse i njihovih razlika

Pre nego što se tema prijavi, proveri i da li o njoj uopšte ima literature na nivou na kom pišeš. Uska tema o kojoj postoji nekoliko starijih radova teže se brani od šire teme sa recentnim pregledima. Najlakše se to proverava jednom pretragom baza pre prijave, ne posle nje.

Uz mentora se dogovara i domet rada. Rečenica koju vredi rano čuti od mentora glasi: šta je u ovom radu nalaz, a šta je opis. Ako to razgraničenje stoji od početka, ostatak pisanja je lakši.

Poverljivost podataka

Pravilo bez izuzetka: pacijent se ne sme prepoznati iz rada.

To znači bez imena i inicijala, bez datuma prijema u kombinaciji sa odeljenjem, bez retkih dijagnoza uz ostale detalje, bez fotografija.

Umesto toga: „pacijentkinja, 68 godina, primljena zbog…”. Kod obrade više slučajeva, podaci se prikazuju zbirno.

Ovo važi i za priloge — transkripti, dokumentacija i tabele prolaze istu proveru. Rad ostaje u arhivi fakulteta, a podatak koji tamo dospe, tamo i ostaje.

Prepoznatljivost nastaje i iz zbira bezazlenih podataka. Odeljenje, mesec, uzrast i redak nalaz zajedno mogu da pokažu na jednu osobu iako nijedan od tih podataka sam po sebi ne pokazuje ni na koga. Zato se kod malog broja slučajeva ne prikazuju sve varijable odjednom, a kod tabela sa malim brojevima se grupiše — uzrast u rasponu, period u kvartalu.

Isto pravilo štiti i zaposlene. Ako u radu opisuješ organizaciju rada na odeljenju ili navodiš šta je ko rekao, ni zdravstveni radnik ne sme biti prepoznatljiv, a ustanova se imenuje samo ako je na to pristala.

Sa dokumentacijom se radi tako da lični podaci uopšte ne napuste ustanovu: podaci se prepisuju bez identifikatora, u obliku koji je unapred dogovoren sa mentorom i ustanovom.

Izvori struke i kako se navode

Preporuke u zdravstvu se menjaju. Postupak koji je pre deset godina bio standard može danas biti napušten, pa rad sa zastarelim izvorima nije samo star — može biti netačan.

Pravilo: za preporuke i postupke koristi izvore iz poslednjih pet godina, izuzetno do deset. Za anatomiju i fiziologiju starost nije problem. Merilo po oblastima: koliko stari izvori smeju da budu.

Šta se koristi:

• originalna istraživanja u recenziranim časopisima
• sistematski pregledi i metaanalize — najvredniji izvor za teorijski deo
• vodiči dobre prakse stručnih društava
• publikacije zdravstvenih institucija
• udžbenici zdravstvene nege — za osnovne postupke

Kad se pozivaš na vodič ili na internu proceduru ustanove, navodi se izdavač, izdanje i godina, jer se te verzije menjaju. Rad tada ne tvrdi kako se nešto radi, nego kako je u navedenom dokumentu opisano — a to je razlika koju komisija traži.

Kako se čita i sažima stručni tekst: kako čitati stručnu literaturu. Kako se navodi rad iz časopisa: kako citirati naučni rad.

Numeričko citiranje. U medicinskim naukama se najčešće koristi numerički sistem — izvori se numerišu redom pojavljivanja u tekstu, a u tekstu stoji samo broj:

Postupak je u navedenim izvorima opisan na isti način (1,3).

Spisak literature je poređan po broju, ne po abecedi. Proveri uputstvo fakulteta — neki traže APA. Prelazak sa jednog sistema na drugi posle napisanog rada je nekoliko sati posla. Pravila numeričkog sistema: vankuverski sistem citiranja.

Struktura

1. Uvod — stanje ili problem, predmet, cilj
2. Teorijski deo — definicija, epidemiologija, klinička slika, lečenje
3. Zdravstvena nega kod tog stanja — težište rada
4. Metodologija — ako rad ima istraživanje
5. Rezultati
6. Diskusija
7. Zaključak

Treći deo je ono po čemu se rad iz ove struke procenjuje. Rad koji opisuje bolest, a ne kaže šta je uloga sestre, promašio je struku.

Drugi deo je zato namerno kratak. On postoji da bi se treći razumeo, i sve preko toga se pretvara u prepisan udžbenik. Praktično merilo: ako teorijski deo zauzima više prostora od dela o nezi, odnos treba obrnuti.

U trećem delu se piše šta literatura navodi kao deo nege kod tog stanja, uz izvor za svaku stavku, i kako se to opisuje u dokumentima koje si koristio. Ono što ne ide: sopstvene preporuke, ocena tuđeg postupka i bilo kakav savet čitaocu.

Ako rad ima istraživanje

Najčešći pristupi na ovom nivou:

Sve osim poslednja dva traže saglasnost ustanove i, često, etičkog odbora. To se navodi u metodologiji: metodologija diplomskog rada.

Studija slučaja je najčešći izbor i tu je granica najosetljivija. Iz jednog opisanog toka nege ne sledi nijedna opšta tvrdnja: ni da je postupak delotvoran, ni da bi drugačiji bio bolji. Ono što sledi jeste opis — šta je posmatrano, u kom redosledu, i kako se to odnosi prema onome što literatura navodi.

Kod ankete važe ista pravila kao svuda: pristanak, anonimnost, i tvrdnja srazmerna broju odgovora. Ako anketiraš zaposlene u jednoj ustanovi, nalaz govori o njima, ne o struci.

Sestrinska i medicinska dijagnoza

Razlika koja se najčešće meša: medicinska dijagnoza imenuje bolest, sestrinska imenuje odgovor pacijenta na stanje i ono na šta nega može da utiče.

Rad u kom su sestrinske dijagnoze zapravo medicinske pokazuje da granica nije shvaćena. Ista granica važi i za jezik celog rada: ono što je u nadležnosti lekara se u radu navodi kao kontekst, sa izvorom, a ne kao tvoja procena.

Najčešće greške

• Prepoznatljiv pacijent
• Zastarele preporuke
• Rad o bolesti umesto o nezi
• Nema saglasnosti ustanove, a rad koristi podatke iz nje
• Opšta tvrdnja izvedena iz jednog slučaja
• Ciljevi koji se ne mogu izmeriti
• Mešanje numeričkog i autorskog sistema citiranja u istom radu
• Popularni izvori umesto stručnih

Za seminarski rad iste oblasti: seminarski rad iz zdravstvene nege. Za srednjoškolski nivo: maturski rad u medicinskoj školi.