Diplomski rad iz prava

Pravni diplomski rad razlikuje se od radova u drugim društvenim naukama po tome što ima hijerarhiju izvora. Propis nije jedan od izvora — on je predmet rada, a doktrina služi da ga protumači.

Hijerarhija izvora i gde se traže

1. Ustav i zakoni, podzakonski akti, potvrđeni međunarodni ugovori
2. Sudska praksa — presude, pravna shvatanja, naročito viših sudova
3. Pravna doktrina — monografije, komentari zakona, članci u pravnim časopisima

Rad koji citira samo udžbenike, a nijedan propis i nijednu presudu, u pravu ne prolazi na nivou diplomskog rada.

Hijerarhija nije samo spisak nego i pravilo o tome šta čime može da se pobija. Stav iz doktrine ne može da obori normu — može da pokaže da je norma nejasna, protivrečna drugoj normi ili da se u praksi primenjuje drugačije nego što glasi. Kada u radu pišeš da je nešto sporno, mora se videti na kom nivou je spor: u samom tekstu propisa, u primeni, ili samo u literaturi.

Gde se izvori traže:

• Službeni glasnik — zvanični tekstovi propisa i sve izmene
• Portali sudova i baze sudske prakse — presude i pravna shvatanja
• Komentari zakona — za diplomski rad izuzetno vredni, jer obrađuju svaki član
• Pravni časopisi fakulteta i instituta
• Baze inostranog prava, za uporednopravni deo

Kritično: proveri da je propis na snazi i u kojoj verziji. Tekst na nekom portalu može biti stara verzija, a navođenje propisa koji je izmenjen je ozbiljna greška. Kada temu obrađuješ kroz vreme, moraš znati i koja je verzija važila u trenutku na koji se presuda odnosi — sud je primenjivao tekst koji je tada bio na snazi, ne današnji.

Kako se navode: kako citirati zakon. Koliko izvora se očekuje: koliko izvora treba diplomski rad.

Struktura pravnog diplomskog rada

1. Uvod — pravno pitanje kojim se rad bavi
2. Pojam i pravna priroda instituta — šta je i gde pripada u sistemu prava
3. Istorijski razvoj, ako je za razumevanje bitan
4. Pozitivnopravno uređenje — kako je uređeno važećim propisima
5. Uporednopravni prikaz — kako je rešeno u drugim pravnim sistemima
6. Sudska praksa — kako se propis primenjuje
7. Sporna pitanja — gde doktrina ili praksa nisu jedinstvene
8. Zaključak — sopstveni stav sa obrazloženjem, i predlog de lege ferenda ako je umestan

Sedmi deo razlikuje diplomski rad od prepričanog zakona. Ako u radu nema nijednog spornog pitanja, nisi dovoljno duboko ušao — u pravu je gotovo sve o čemu se raspravlja.

Sporna pitanja se ne traže na kraju nego se skupljaju od prvog dana. Dok čitaš komentare i članke, vodi spisak mesta na kojima se autori razilaze, sa oznakom gde si to našao. Do kraja čitanja obično se skupi više nego što u rad staje, pa se bira dva do tri i obrađuju se do kraja, umesto da se deset samo pomene.

Treći deo je jedini koji je stvarno opcion. Ulazi u rad samo ako objašnjava nešto u važećem rešenju — na primer zašto je institut uređen baš tako. Istorijski pregled koji se posle nigde ne koristi je najlakše uočljiv višak.

Rad sa presudom

Presuda se navodi tako da se može pronaći: sud, vrsta i broj predmeta, datum. Presuda navedena samo kao „presuda Vrhovnog suda” nije proverljiva.

Analiza presude je postupak, a ne prepričavanje:

1. Izdvoj pravno pitanje o kom je sud odlučivao — jednom rečenicom, u obliku pitanja.
2. Sažmi činjenično stanje na ono što je za to pitanje bitno. Sve ostalo izostavi; tri strane opisa slučaja su znak da pitanje nije izdvojeno.
3. Navedi stav suda — šta je sud zaključio o tom pitanju.
4. Izloži obrazloženje — na koju normu se sud pozvao i kako ju je protumačio. Ovo je deo koji se u studentskim radovima najčešće preskoči, a jedini je koji ima vrednost.
5. Uporedi sa doktrinom i sa drugim presudama — slaže li se, i ako ne, u čemu je razlika.

Pri analizi presude se ne prepričava činjenično stanje u tri strane — izdvaja se pravno pitanje, stav suda i obrazloženje, pa se to poredi sa doktrinom.

Ako se praksa razlikuje između sudova ili se menjala kroz vreme, to je najvredniji materijal koji rad može imati. Tada se presude slažu hronološki i pokazuje se gde je stav zaokrenuo, uz proveru da li je u međuvremenu menjan i sam propis — jer promena prakse koja je posledica izmene norme nije zaokret u tumačenju.

Jedna presuda ne pokazuje kako sudovi postupaju. Za tvrdnju o praksi potrebno je više odluka, a ako ih nemaš, piši o jednoj odluci kao o jednoj odluci.

Uporednopravna analiza

Na diplomskom radu se očekuje, ali se često uradi pogrešno — kao nabrajanje rešenja iz pet zemalja, bez poređenja.

Kako se radi:

1. Izaberi dva do tri pravna sistema i obrazloži zašto baš njih — pripadnost istoj pravnoj tradiciji, slična društvena situacija, uticaj na naše pravo
2. Poredi po istim tačkama — isti aspekti u svakom sistemu
3. Objasni razlike — one obično proizlaze iz pravne tradicije ili društvenog konteksta
4. Izvedi zaključak za naše pravo

Nabrajanje bez četvrtog koraka je opis, ne analiza.

Druga tačka se najlakše drži ako tačke poređenja napišeš pre nego što otvoriš ijedan strani propis, i ako ih posle prikažeš i kao tabelu — sistemi u kolonama, tačke poređenja u redovima. Tabela odmah otkriva prazna polja, to jest pitanja na koja za neki sistem nemaš odgovor, i ta polja se ne popunjavaju pretpostavkom nego se ostavljaju uz napomenu. Kako se poređenje postavlja i ponavlja kroz ceo rad: poređenje u radu.

Oprez koji se očekuje na pravnom fakultetu: institut iz drugog sistema retko odgovara našem jedan prema jedan. Isto ime ne znači isto rešenje, a različito ime ne znači različito. Zato se poredi po funkciji — šta se tim pravilom postiže — a ne po nazivu. I ne prevodi nazive slobodno; ako nema ustaljenog prevoda, navedi izvorni naziv uz objašnjenje.

Fusnote

Na pravnim fakultetima se traže fusnote, ne sistem autor–godina. Razlog je praktičan: pravni tekst se stalno poziva na članove propisa i presude.

Skraćenice — ibid., op. cit., isto — imaju precizno značenje i pogrešno se koriste češće nego ispravno. Citiranje u fusnotama, ibid, op. cit. i ostale skraćenice.

Tri vrste izvora u fusnoti izgledaju različito i mešaju se najčešće. Propis se pri prvom pominjanju navodi punim nazivom sa podatkom o objavljivanju i izmenama, a kasnije skraćeno, uz oznaku člana, stava i tačke. Presuda se navodi sudom, brojem predmeta i datumom. Rad iz časopisa se navodi drugačije od knjige, jer nosi naziv časopisa, broj i strane: kako citirati članak iz časopisa.

Pozivanje na član se piše precizno. „Prema zakonu” nije pozivanje; pozivanje imenuje član i, kad ih ima više, stav i tačku. To je i praktična zaštita — kad na odbrani dobiješ pitanje, nađeš mesto odmah.

Ton i argumentacija

Pravni rad je namerno suvoparan. Argument ide lancem:

norma → tumačenje → primena u praksi → sporno pitanje → tvoj stav sa obrazloženjem

Tvoj stav mora da ima uporište u normi, praksi ili doktrini. „Smatram da ovo rešenje nije dobro” bez razloga nema težinu; ista rečenica uz upućivanje na stav u doktrini i na presudu jeste argument.

Ono što argument čini pravnim jeste da se izlaže i protivstav. Prikažeš tumačenje suprotno svom, najjače što ume da bude, pa objasniš zašto ga ne prihvataš. Rad u kom postoji samo jedna strana čita se kao opredeljenje, ne kao analiza.

Predlog de lege ferenda je poslednji korak istog lanca i sme da stoji samo ako iz rada sledi. Mora da imenuje šta se menja, kako bi izmenjena norma glasila i koji problem iz tvog rada rešava. Ako nijedan problem nisi pokazao, predlog ne treba ni pisati.

Najčešće greške

Propis koji više nije na snazi ili stara verzija. Nastaje preuzimanjem teksta sa portala. Popravka: proveri verziju i sve izmene, i navedi koju verziju koristiš.

Prepisan član zakona bez tumačenja. Nastaje kad se piše iz zakona umesto iz literature. Popravka: uz svaki citiran član napiši šta znači i gde je sporan.

Presuda bez oznake suda i broja predmeta. Popravka: presuda koja se ne može pronaći se ili dopuni podacima ili izbaci.

Uporednopravni deo bez poređenja. Popravka: tabela sa istim tačkama i zaključak za naše pravo.

Nedosledne fusnote. Popravka: jedno čitanje rada isključivo radi fusnota, na kraju.

Publicistički ton. Popravka: izbaci ocene bez uporišta i zameni ih lancem argumenta.

Nema nijednog spornog pitanja. Popravka: vrati se na komentare zakona — sporna pitanja su tamo, član po član.

Za seminarski rad iste oblasti: seminarski rad iz prava.