Alat za citiranje u Wordu: vredi li ga koristiti
Kako radi ugrađeni alat za citiranje u Wordu, u čemu stvarno pomaže, gde pravi nered u spisku literature i kako se spisak pretvara u običan tekst pred predaju.
Kratak odgovor
Alat vredi kao evidencija izvora i za prvu verziju spiska literature. Oblik koji ispiše retko odgovara uputstvu predmeta, pa se pred predaju spisak pretvara u običan tekst i dorađuje ručno.
Word ima ugrađen alat za reference: uneseš podatke o izvoru jednom, posle ga ubacuješ u tekst iz spiska, a na kraju dobiješ literaturu koju program sam sastavi i poređa. Zvuči kao rešenje za najdosadniji deo posla.
Delimično i jeste. Alat dobro radi ono što je mehaničko — pamti izvore, sortira ih i ne zaboravlja nijedan. Loše radi ono što je specifično: oblik jedinice koji traži tvoj predmet. Zato se koristi kao pomoć u toku pisanja, a ne kao poslednja reč pred predaju.
Ako pišeš jedan seminarski sa sedam izvora, ručni spisak je često brži. Ako pišeš duži rad ili planiraš i diplomski, alat se isplati.
Kako radi
Sve je na kartici References, u grupi Citations & Bibliography:
- Style — padajući spisak stilova (APA, MLA, čikaški i još nekoliko). Bira se pre svega ostalog.
- Manage Sources — prozor sa dva spiska: glavnim, koji ostaje na računaru, i tekućim, koji se čuva u dokumentu. Tu se izvori unose i uređuju.
- Insert Citation — ubacuje referencu na mesto kursora, u obliku koji odgovara izabranom stilu.
- Bibliography → Insert Bibliography — ispisuje spisak svih izvora koji su u dokumentu citirani.
Pri unosu izvora otvori Show All Bibliography Fields. Podrazumevano se vidi samo nekoliko polja, a bez broja izdanja, strana i naziva časopisa jedinica kasnije ispadne nepotpuna.
Dve sitnice koje štede vreme:
- U prozoru za ubacivanje reference postoji polje za broj strane, pa se ne dopisuje ručno.
- Ako u trenutku pisanja nemaš pun podatak o izvoru, ubaci Placeholder i dopuni ga kasnije. Bolje nego da ostaviš prazno mesto i zaboraviš ga.
Gde alat stvarno pomaže
Izvori su na jednom mestu. Sve što si pročitao stoji u jednom spisku, sa svim poljima. To je posao koji bi inače radio u zasebnoj tabeli — kako organizovati beleške i izvore.
Spisak se pravi sam i sortira sam. Kad dodaš izvor u petom poglavlju, literatura se ne prekucava; osveži se polje i jedinica sedne na svoje mesto po abecedi.
U spisku je samo ono što je citirano. Alat ispisuje izvore koji se stvarno pojavljuju u tekstu. To gasi najčešću zamerku na literaturu — naslove koji su u spisku, a nigde u radu.
Promena stila je jedan klik. Ako predmet traži drugi sistem, promeniš stavku u padajućem spisku i sve reference se preformatiraju. Ručno bi to bilo prepravljanje svake zagrade posebno.
Izvori se prenose na sledeći rad. Glavni spisak ostaje na računaru i posle predaje, pa se literatura za sledeći seminarski iz istog predmeta ne kuca iznova.
Gde pravi nered
Oblik ne odgovara uputstvu. Ovo je glavni problem. Stilovi u Wordu su napravljeni po stranim standardima, pa jedinica izlazi sa engleskim rečnikom: „and” umesto „i”, „pp.” umesto „str.”, „Retrieved from” uz link. Uputstva na domaćim fakultetima obično traže srpske oblike. Kako jedinica treba da izgleda po stilovima: kako napisati spisak literature.
Ručna ispravka se briše. Ispisan spisak je polje, a ne običan tekst. Ako u njemu popraviš zarez, pa se polje kasnije osveži, ispravka nestaje. Ovo je najgori mogući scenario: ispraviš sve, dodaš još jedan izvor i vratiš se na početak.
Nedosledna imena. Ako isti autor u spisku stoji dvaput — jednom sa punim imenom, jednom sa inicijalom — alat ih vidi kao dve osobe i pravi dve jedinice. Isto važi za sitne razlike u nazivu izdavača.
Domaća slova u sortiranju. Redosled po abecedi ne mora da odgovara srpskoj azbuci ili abecedi kod slova sa dijakriticima, pa raspored ume da bude neočekivan. Ako rad meša latinicu i ćirilicu, proveri redosled ručno pre predaje.
Tipovi izvora koji se ne uklapaju. Zakon, presuda, arhivska građa, interni dokument preduzeća i stranica bez autora nemaju dobar obrazac. Alat ih gura u kategoriju „Document” ili „Web site” i ispiše nešto što ne liči na ono što uputstvo traži. Propisi se navode po sasvim drugim pravilima — kako citirati zakon.
Fusnote su poseban slučaj. Ako predmet traži citiranje u fusnotama, ugrađeni alat ti pokriva samo deo posla, jer je napravljen oko sistema autor–godina. Skraćeni oblici i latinske skraćenice se i dalje vode ručno.
Šta alat ne radi umesto tebe
Vredi razdvojiti posao koji alat preuzima od posla koji ostaje tvoj, jer se na toj granici prave najveće greške.
| Posao | Ko ga radi |
|---|---|
| Pamćenje podataka o izvoru | alat, ako si ih uneo tačno |
| Sortiranje spiska | alat |
| Provera da je u spisku samo citirano | alat |
| Oblik jedinice po uputstvu predmeta | ti |
| Odluka da li je izvor pouzdan | ti |
| Broj strane uz tvrdnju | ti |
| Razlika između parafraze i doslovnog citata | ti |
Poslednji red je najvažniji. Alat ubacuje referencu, ali ne zna da li si tuđu rečenicu prepričao ili prepisao — a to je razlika koja odlučuje da li je rad u redu. Pravila su u tekstovima šta je parafraza i pravila direktnog citata.
I još jedna stvar koju alat ne radi: ne proverava da li podatak koji citiraš uopšte stoji u izvoru. Reference koje su uredno formatirane, a vode na tekst u kom te tvrdnje nema, profesor primeti čim otvori jedan izvor.
Postupak koji radi
Ovako se izvlači korist, a izbegava nered:
- Pre pisanja izaberi stil koji je najbliži onome što uputstvo traži.
- Dok čitaš, svaki izvor unesi u Manage Sources, sa svim poljima. Ovo je jedini korak koji se ne isplati odlagati.
- Dok pišeš, ubacuj reference iz alata. Ne kucaj ih ručno, jer tada gubiš vezu sa spiskom.
- Kad je tekst gotov, ispiši literaturu i uporedi jedinicu po jedinicu sa uputstvom.
- Pretvori spisak u običan tekst. Klikni u spisak, označi ga i pritisni Ctrl+Shift+F9. Polje se raskida i ostaje običan tekst koji se više ne osvežava sam.
- Ispravi ručno ono što ne odgovara: srpske skraćenice, kurziv naslova, tačke i zareze, viseće uvlačenje.
- Sačuvaj kopiju pre koraka 5, da možeš da se vratiš ako dodaješ izvore.
Redosled je važan: tekst se raskida poslednji, kad si siguran da nema novih izvora. Ako to uradiš prerano, ostatak rada pišeš sa spiskom koji se više ne dopunjava sam.
Da li se uopšte isplati
Kratak odgovor po situaciji:
- Seminarski sa pet do osam izvora — ne mora. Ručno napisan spisak traje dvadesetak minuta i ispadne tačno onakav kakav treba.
- Seminarski sa petnaest i više izvora, ili više radova iz istog predmeta — isplati se, jer se izvori ne unose po drugi put.
- Diplomski ili master rad — isplati se sigurno, ali tada razmisli i o namenskom alatu za literaturu, koji radi isto, samo bolje pokriva časopise i preuzimanje podataka sa DOI oznake.
Šta god izabereš, poslednja provera je ista i radi se ručno: uzmi tri nasumične reference iz teksta i nađi ih u spisku, pa tri jedinice iz spiska i nađi ih u tekstu. Ako se sve poklapa, literatura je u redu.
Ostala podešavanja dokumenta, od margina do stilova naslova, su u tekstu kako formatirati rad u Wordu.