Hipoteze u diplomskom radu
Šta je hipoteza, kako se formuliše, koliko ih treba, razlika glavne i posebnih hipoteza i šta znači kada hipoteza nije potvrđena.
Kratak odgovor
Hipoteza je tvrdnja koja se podacima može potvrditi ili oboriti. Obično se postavlja jedna glavna i dve do četiri posebne. Nepotvrđena hipoteza je legitiman nalaz, a ne neuspeh rada.
Hipoteza je najčešće mesto na kom diplomski rad krene naopako. Postavi se tvrdnja koju je nemoguće oboriti, pa se na kraju „potvrdi” — i ceo istraživački deo ostane bez smisla.
Šta hipoteza jeste
Hipoteza je tvrdnja o odnosu između pojava, koja se podacima može proveriti.
Tri uslova koja mora da ispuni:
- Može da bude netačna. Ako nema načina da je podaci obore, to nije hipoteza.
- Proverljiva je podacima koje ćeš prikupiti. Ne teorijski — konkretno, ovim istraživanjem.
- Jasna je. Zna se šta se poredi i šta bi značilo da je tačna.
Šta hipoteza nije
| Nije hipoteza | Zašto |
|---|---|
| „Marketing je važan za poslovanje” | Ne može da bude netačno |
| „Istražiću uticaj digitalnih kanala” | To je cilj, ne tvrdnja |
| „Zaposleni bi trebalo da budu motivisaniji” | Preporuka, ne tvrdnja o činjenici |
| „Postoji veza između obrazovanja i uspeha” | Preširoko, ne zna se šta se meri |
Kako se formuliše
Dobra hipoteza ima tri elementa: ko ili šta, šta se poredi ili meri, i u kom smeru.
Preduzeća koja koriste tri ili više digitalnih kanala ostvaruju veći rast prihoda od preduzeća koja koriste jedan ili nijedan.
Ima grupu (preduzeća podeljena po broju kanala), meru (rast prihoda) i smer (veći). Takva tvrdnja može biti oborena — ako razlike nema, hipoteza pada.
Glavna i posebne hipoteze
Uobičajeno je da rad ima jednu glavnu hipotezu i dve do četiri posebne.
Glavna je opšta tvrdnja koja odgovara cilju rada:
Primena digitalnih kanala komunikacije pozitivno utiče na poslovne rezultate malih preduzeća.
Posebne je razlažu na proverljive delove:
H1: Preduzeća koja koriste tri ili više kanala beleže veći rast prihoda od onih koja koriste manje. H2: Preduzeća koja redovno objavljuju sadržaj imaju veći broj novih kupaca. H3: Nema značajne razlike između preduzeća različite starosti u broju korišćenih kanala.
Treća hipoteza je primer tvrdnje koja pretpostavlja da razlike nema — i to je potpuno legitimno.
Broj posebnih hipoteza treba da odgovara broju stvari koje zaista možeš da proveriš svojim podacima. Šest hipoteza uz anketu sa deset pitanja je previše.
Hipoteza i metod moraju da se slažu
Ovo je provera koja se često propusti: za svaku hipotezu se mora znati kojim podatkom se proverava.
Napravi tabelu pre nego što počneš da prikupljaš podatke:
| Hipoteza | Podatak koji je proverava | Postupak |
|---|---|---|
| H1 | pitanja 3 i 7 iz upitnika | poređenje grupa |
| H2 | pitanja 5 i 9 | korelacija |
| H3 | pitanja 1 i 3 | poređenje grupa |
Ako za neku hipotezu nemaš red u ovoj tabeli, ona se ne može proveriti — briše se ili menja instrument. Kako se to uklapa u metodologiju: metodologija diplomskog rada.
Nepotvrđena hipoteza nije neuspeh
Ovo je najvažnija stvar u celom tekstu.
Nepotvrđena hipoteza je nalaz. Ona znači da si proverio nešto što nije tačno u tvom uzorku, i to je informacija koju rad donosi.
Ono što jeste problem: naknadno prepravljanje hipoteze da bi odgovarala rezultatima, ili tumačenje rezultata tako da izgledaju kao potvrda. Komisija to prepoznaje i to je znatno ozbiljnija zamerka od nepotvrđene hipoteze.
Ako hipoteza nije potvrđena, u diskusiji se objašnjava zašto — uzorak, period, način merenja, ili to što veza jednostavno ne postoji.
Gde se hipoteze pominju u radu
- U uvodu — postavljaju se
- U metodologiji — kaže se kako se proveravaju
- U rezultatima — prikazuju se podaci koji ih se tiču
- U diskusiji — tumači se šta je dobijeno
- U zaključku — izričito se kaže koja je potvrđena, a koja nije
Poslednja tačka je obavezna. Kako se piše: zaključak diplomskog rada.