Štampanje rada: jednostrano ili obostrano

Ovo je pitanje koje se postavi dan pre štampe, kada je već kasno da se menja format. A od odgovora zavise margine, prelomi i numeracija.

Šta se najčešće traži

Ako uputstvo fakulteta ne kaže drugačije, jednostrano. To je uobičajena praksa u Srbiji za diplomske i master radove, jer se tako lakše čita i lakše komentariše.

Neki fakulteti izričito traže obostranu štampu, najčešće zbog obima ili iz ekoloških razloga. Neki ostavljaju izbor.

Pitaj studentsku službu ili mentora. Ovo je jedno pitanje koje sprečava ponovnu štampu.

Jednostrana štampa

Jednostavnija je za podešavanje:

• Margine: leva 3–3,5 cm zbog uveza, ostale 2,5 cm
• Numeracija: dole u sredini ili dole desno, svejedno
• Prelomi: novo poglavlje počinje na novoj strani
• Prazne strane: ne postoje, osim namerno

Obostrana štampa

Traži tri dodatna podešavanja koja se lako previde.

1. Ogledalne margine. Umesto „leva” i „desna”, margine postaju „unutrašnja” i „spoljašnja”. Unutrašnja je veća, jer ulazi u hrbat. U Wordu se to bira kao poseban tip margina.

Bez ovoga se na parnim stranama tekst pomera ka spoljnoj ivici, a to se odmah vidi.

2. Numeracija na spoljnoj ivici. Brojevi strana se obično stavljaju u spoljne uglove, pa se u Wordu uključuje različito zaglavlje za parne i neparne strane.

3. Poglavlja počinju na desnoj strani. U knjigama novo poglavlje počinje na neparnoj, desnoj strani. Ako prethodno poglavlje završi na desnoj, ubacuje se prazna strana.

Ta prazna strana nije greška — ali mora da bude namerna, bez broja i bez zaglavlja.

Kako se prelomi i sekcije podešavaju: prelom stranice i sekcije.

Kako se u Wordu uključuju ogledalne margine

Postupak je kratak, ali se radi pre svega ostalog, jer se ceo dokument prelama ispočetka:

1. Kartica Layout
2. Margins → Custom Margins
3. U polju Multiple pages izaberi Mirror margins
4. Polja „Left” i „Right” postaju Inside i Outside
5. Unutrašnju postavi veću, za onoliko koliko odnosi povez
6. Apply to: Whole document

Umesto povećavanja unutrašnje margine može se koristiti i polje Gutter, koje dodaje prostor samo sa strane koja ulazi u hrbat, bez menjanja širine teksta. Koje se vrednosti unose i zašto: margine za seminarski rad.

Koliko prostora tačno odnosi povez zavisi od vrste uveza, pa je to pitanje za štampariju, a ne za pretpostavku.

Različito zaglavlje za parne i neparne strane

Da bi brojevi strana stajali na spoljnim ivicama, uključuje se opcija za razlikovanje parnih i neparnih strana:

1. Dvoklik u zaglavlje ili podnožje
2. U kartici koja se otvori označi Different Odd & Even Pages
3. Podesi neparnu stranu — broj desno
4. Podesi parnu stranu — broj levo

Bez toga se broj strane na parnim stranama nađe uz hrbat, gde ga je najteže pročitati. Detaljno: zaglavlje i podnožje.

Sama numeracija se ne menja time što se štampa obostrano — strana ostaje strana, a menja se samo broj listova. Ta razlika zbunjuje kad štamparija pita „koliko strana”, a misli na listove. Kako se numeracija postavlja: numeracija stranica u Wordu.

Kako izgleda u praksi

Kad je izbor na tebi

Ako uputstvo ostavlja slobodu, odluka se svodi na četiri pitanja:

Poslednji red je najpraktičniji. Obostrana štampa nije teška, ali traži podešavanje margina, zaglavlja i preloma, pa probnu štampu — a to je vreme koje dan pred predaju obično ne postoji.

Pre štampe

Bez obzira na izbor, isti postupak:

1. Izvezi u PDF — Word se drugačije prelama na tuđem računaru
2. Otvori PDF i prolistaj ga ceo
3. Proveri prelome — da naslov poglavlja nije ostao sam na dnu strane
4. Proveri tabele i slike — da nisu presečene na prelomu
5. Proveri prazne strane — da nema neplaniranih
6. Odštampaj jednu probnu stranu ako štampaš obostrano, da vidiš kako se poklapaju margine

Postupak izvoza: kako sačuvati Word kao PDF.

Kako se zapravo štampa obostrano

Tri slučaja, i svaki se rešava drugačije.

Štampač to radi sam. U dijalogu za štampu bira se obostrana štampa sa okretanjem po dužoj ivici. Okretanje po kraćoj ivici daje strane koje su naopako okrenute, što se vidi tek kad je sve odštampano.

Štampač to ne radi sam. Štampaju se prvo neparne strane, pa se gomila vrati u fioku i štampaju parne. Pre toga obavezno ide proba sa dva lista, da se utvrdi u kom smeru se papir vraća — na svakom modelu je drugačije.

Štampa se u štampariji. Nosi se PDF i kaže se šta se traži. Za obimniji rad je ovo i najsigurnije i najjeftinije.

Šta se gleda na probnoj štampi

Kod obostrane štampe probni listovi nisu formalnost. Na njima se proverava:

• da li se margine poklapaju sa obe strane lista
• da li se tekst providi kroz papir
• da li su brojevi strana završili na spoljnim ivicama
• da li poglavlje počinje na strani na kojoj treba

Ako se tekst providi, rešenje je deblji papir, a ne svetlije štampanje — svetlija štampa se na oceni vidi kao nemar.

Papir i štampa

• Papir 80 g/m² je standard; deblji papir za obostranu štampu sprečava providnost
• Crno-belo je sasvim prihvatljivo, osim ako rad zavisi od boje
• Ako grafikoni gube smisao u sivim tonovima, popravi ih šrafurama umesto što plaćaš štampu u boji

Prilozi i široke tabele

Prilozi umeju da razbiju obostranu štampu, jer nisu uvek u istom formatu kao ostatak rada.

• Široka tabela u vodoravnoj orijentaciji traži svoj prelom sekcije, jer se orijentacija menja samo za tu stranu
• Skenirani dokument se obično štampa jednostrano, čak i kad je ostatak obostrano
• Prilog sa sopstvenom oznakom ide na kraj i ne mora da prati numeraciju glavnog teksta

Šta uopšte ide u priloge, a šta ostaje u glavnom tekstu: prilozi u diplomskom radu.

Koliko primeraka

Broj primeraka propisuje fakultet i razlikuje se — negde se predaje jedan, negde po primerak za svakog člana komisije i jedan za biblioteku. To je podatak za studentsku službu, i traži se pre štampe: doštampavanje jednog primerka je skuplje po komadu i ume da izađe na papiru druge nijanse.

Isto važi za pitanje da li se uz štampani primerak predaje i elektronska verzija, i u kom obliku. Tamo gde postoji repozitorijum, format i naziv fajla su obično propisani.

Posle štampe

Rad ide na koričenje, a tamo se bira povez i podaci za korice i hrbat: koričenje i uvez diplomskog rada.