Izrada Seminarskih Izrada Seminarskih
Pošalji rad
Citiranje

Kako se navode izvori sa društvenih mreža

Kada je objava na mreži prihvatljiv izvor za rad, kako se navodi nalog, datum i sadržaj objave, i šta se radi kada objava bude obrisana.

6 min čitanja

Kratak odgovor

Objava sa mreže se navodi kada je ona sama predmet analize ili kada je zvanično saopštenje institucije. Navode se naziv naloga, datum objave, prvih dvadesetak reči kao naslov, oznaka vrste objave, naziv mreže i link.

Objava sa društvene mreže u radu ima smisla u dva slučaja: kada je sama objava predmet analize i kada je zvanično saopštenje institucije koje nije objavljeno nigde drugde. Van ta dva slučaja, objava je uputstvo gde da tražiš pravi izvor, a ne izvor.

Razlika je praktična, ne formalna. Ako u radu o izborima analiziraš kako stranke komuniciraju na mrežama, objave su tvoja građa i moraju biti u radu. Ako u radu o inflaciji navodiš podatak koji si video u nečijoj objavi, izvor je izveštaj iz kog je taj podatak preuzet, a ne objava.

Kada je objava opravdan izvor, navodi se po istom obrascu kao i svaki drugi internet izvor — sa autorom, datumom, naslovom, mestom objavljivanja i linkom. Razlike su tri: umesto naslova se navodi početak objave, dodaje se oznaka vrste sadržaja, i datum je obavezan sa danom, jer se objave nižu istog meseca. Opšta pravila su u tekstu kako citirati internet izvor.

Kada objava prolazi kao izvor

Prolazi:

  • objava je građa koju analiziraš — kampanja, komunikacija institucije, sadržaj kojim se rad bavi
  • zvanično saopštenje organa, ustanove ili organizacije, objavljeno na nalogu te institucije
  • izjava osobe o sopstvenom radu, kada je ta osoba predmet rada i kada je objava potpisana
  • objava koja dokumentuje događaj — datum, mesto, učesnici

Ne prolazi:

  • podatak ili statistika preuzeti iz tuđe objave — traži se original
  • objava anonimnog ili neproverivog naloga kao potvrda tvrdnje
  • komentar ispod objave, kao stav javnosti
  • snimak ekrana bez linka i datuma
  • tvrdnja iz objave koja se navodi kao činjenica, bez ijednog drugog izvora

Provera koja rešava nedoumicu: pitaj se šta bi stajalo umesto te objave da mreže ne postoje. Ako postoji izveštaj, propis ili rad koji nosi isti podatak, njega navodiš. Ako ne postoji ništa, a podatak ti je važan, verovatno ga ne smeš koristiti kao činjenicu.

Elementi reference

  1. Naziv naloga — ime osobe ili institucije, i korisničko ime u uglastim zagradama
  2. Datum objave — godina, mesec i dan
  3. Prvih dvadesetak reči objave, u kurzivu, na mestu naslova
  4. Oznaka vrste — objava, video, komentar, priča
  5. Naziv mreže
  6. Link do same objave, ne do naloga

Ako je objava bez teksta, umesto naslova se u uglastim zagradama opisuje sadržaj — na primer fotografija sa opisom onoga što se na njoj vidi.

Po APA standardu

Naziv institucije [@korisnicko_ime]. (2026, 3. mart). Prvih dvadesetak reči objave [Objava]. Naziv mreže. https://…

Za objavu koja se sastoji od snimka:

Prezime, I. [@korisnicko_ime]. (2026, 3. mart). Prvih dvadesetak reči opisa [Video]. Naziv mreže. https://…

U tekstu se navodi kao i svaki drugi izvor, po prezimenu ili nazivu institucije i godini. Opšta pravila: APA stil citiranja.

Ako isti nalog ima više objava iz iste godine, razlikuju se slovom uz godinu — 2026a, 2026b — po redosledu kojim se pojavljuju u spisku. To je isto pravilo koje važi i za dva rada istog autora iz iste godine, i na mrežama se koristi češće nego igde, jer se objave nižu u danima.

Naziv mreže se piše onako kako glasi u trenutku pristupa. Ako je platforma u međuvremenu promenila ime, navodi se ime pod kojim si joj pristupio, a datum pristupa objašnjava zašto tako stoji.

Po Harvardu i u fusnoti

Naziv institucije (2026) Prvih dvadesetak reči objave [Objava]. Naziv mreže, 3. mart. Dostupno na: https://… (Pristupljeno: 10. mart 2026).

U fusnoti:

¹ Naziv institucije [@korisnicko_ime], objava od 3. marta 2026, Naziv mreže, https://…, pristupljeno 10. marta 2026.

Kod fusnotnih sistema se objave često nižu jedna za drugom, pa se koriste skraćenice za ponovljeni izvor — pravila su u tekstu citiranje u fusnotama.

Datum pristupa je ovde obavezan

Kod većine internet izvora datum pristupa zavisi od stila. Kod objava na mrežama se navodi uvek, iz jednog razloga: sadržaj se menja i briše brže nego bilo gde drugde. Objava se može urediti, zaključati, sakriti ili obrisati u svakom trenutku, i to ne ostavlja trag.

Zato se uz datum objave uvek beleži i datum kada si je video.

Snimak ekrana i kako se čuva

Za svaku objavu koju koristiš napravi snimak ekrana istog dana. Na snimku mora da se vidi naziv naloga, datum objave i ceo tekst.

Snimak nije zamena za link — on je tvoj dokaz da je objava postojala u tom obliku. U rad ide kao prilog kada je objava građa koju analiziraš, a ne kada je pominješ usput.

Evidencija se vodi u tabeli, sa linkom, datumom objave, datumom pristupa i nazivom fajla sa snimkom. Obrazac koji radi je opisan u tekstu tabela pročitanih izvora.

Kada su objave građa rada

U radovima iz komunikologije, marketinga i politikologije objave su najčešće ceo materijal istraživanja. Tada se ne navode pojedinačno u spisku literature, nego se opisuju kao korpus: koji nalozi, koji period, koji kriterijum uključivanja i koliko jedinica ukupno. Pojedinačne jedinice idu u prilog rada, sa linkovima i datumima pristupa.

Bez tog opisa, analiza nema osnov — čitalac ne zna šta je uzeto, a šta izostavljeno. Postupak, korak po korak: seminarski rad iz komunikologije.

Isto važi i za snimke sa platformi, koji se sve češće mešaju sa objavama u istom korpusu: kako se citira video, podkast i predavanje.

Etika i lični podaci

Objava privatne osobe nije javni dokument samo zato što je vidljiva. Tri pravila koja se poštuju:

  • Nalozi institucija, organizacija i javnih ličnosti u javnoj ulozi — navode se imenom
  • Nalozi privatnih osoba — u radu se, po pravilu, ne imenuju; opisuju se uopšteno, bez linka koji vodi do osobe
  • Komentari — ako su deo analize, prenose se bez korisničkog imena i bez podataka po kojima se osoba može prepoznati

Ako rad obrađuje sadržaj sa zatvorenih naloga ili grupa, o tome se prvo razgovara sa mentorom. Pristup nije isto što i dozvola.

Najčešće greške

  • Objava kao izvor za podatak koji postoji u izveštaju ili radu
  • Snimak ekrana bez linka i datuma, koji se ne može proveriti
  • Broj pratilaca ili lajkova naveden kao dokaz značaja
  • Nema datuma pristupa, pa se obrisana objava ne može objasniti
  • Imenovana privatna osoba u radu, bez razloga i bez saglasnosti
  • Korpus bez kriterijuma — „pregledao sam objave” nije metod
  • Portal koji prenosi objavu naveden umesto same objave, ili obrnuto

Pre nego što objavu uopšte uvrstiš u rad, vredi proveriti da li iza nje stoji dokument koji možeš da citiraš direktno: gde pronaći literaturu za rad.

Povezani vodiči

CitiranjeKako citirati internet izvorKako se navodi veb stranica, PDF sa sajta, izveštaj institucije i objava na mreži, kada se navodi datum pristupa i šta se ne računa kao izvor. Pročitaj CitiranjeAPA stil citiranjaKako se citira po APA standardu: navođenje u tekstu, više autora, spisak literature i primeri za knjigu, članak, internet izvor i propis. Pročitaj SeminarskiSeminarski rad iz komunikologijeKako se piše seminarski rad iz komunikologije: analiza medijskog sadržaja korak po korak, izbor korpusa, kodne kategorije, teorijski okvir i greške. Pročitaj SeminarskiGde pronaći literaturu za radBaze, repozitorijumi i biblioteke u kojima se traži literatura za akademski rad, kako se pretražuje efikasno i kako se prepoznaje upotrebljiv izvor. Pročitaj CitiranjeKako se citira video, podkast i predavanjeKako se navodi video sa interneta, epizoda podkasta, snimljeno predavanje i televizijski prilog: autor, platforma, datum objave i vreme u snimku. Pročitaj