Seminarski rad iz komunikologije

Komunikologija je oblast u kojoj je sopstveno istraživanje najlakše izvodljivo od svih društvenih nauka. Građa je javna, besplatna i stalno se proizvodi: tekstovi na portalima, prilozi u informativnim emisijama, naslovi, reklame, objave institucija na mrežama.

Zato se na ovim predmetima najčešće traži da rad ima analizu medijskog sadržaja — mali sopstveni nalaz, ne samo pregled literature. To je i najbrži način da rad izađe iz proseka, jer nijedan drugi student nema isti korpus.

Analiza sadržaja nije „pročitao sam petnaest tekstova i evo mog utiska”. To je postupak sa unapred određenim korpusom, jedinicom analize i kategorijama, koji neko drugi može da ponovi i dobije isto.

Postupak, korak po korak

1. Pitanje

Prvo pitanje, pa tek onda građa. „Kako dva portala izveštavaju o istoj temi” je pitanje. „Mediji i društvo” nije.

Dobro pitanje se prepoznaje po tome što se iz njega vidi šta ćeš brojati ili upoređivati.

2. Korpus

Korpus je skup jedinica koje analiziraš, i mora biti određen tako da se može ponoviti:

• Koji mediji — imenovani, i objašnjeno zašto baš ti (najčitaniji, javni servis, dva suprotna profila)
• Koji period — tačan raspon datuma
• Koji kriterijum uključivanja — na primer, svi tekstovi u kojima se u naslovu pojavljuje određen pojam
• Koliko jedinica — ukupan broj se navodi u radu

Za seminarski je realan obim između trideset i osamdeset jedinica, zavisno od toga koliko su duge. Manje od dvadeset ne daje osnov ni za kakav nalaz.

3. Jedinica analize

Odluči šta je jedan slučaj: ceo tekst, naslov, pojedinačan prilog, jedna objava, jedna reklama. Mešanje jedinica je najčešća tiha greška — ne mogu se u istoj tabeli brojati naslovi i celi tekstovi.

4. Kategorije kodiranja

Ovo je srce posla. Kategorije su pitanja koja postavljaš svakoj jedinici, i pišu se pre nego što počneš da kodiraš.

Primer skupa kategorija za analizu izveštavanja:

Dva pravila: kategorije moraju da budu međusobno isključive (jedna jedinica ide u jednu vrednost) i iscrpne (postoji vrednost za svaki slučaj, pa i „ostalo”). Ako ti se dešava da jedinica pripada u dve vrednosti, kategorija je loše postavljena.

Za vrednosti koje se procenjuju, poput tona, u radu se piše pravilo po kom si procenjivao — inače je to utisak, ne kategorija.

5. Kodiranje

Popunjavaš tabelu, red po jedinici. Tabela se vodi u Excelu ili Google Sheets, jer ti na kraju treba prebrojavanje.

Uz svaku jedinicu upiši datum pristupa i link. Internet sadržaj se menja i briše, a bez zabeleženog datuma pristupa referenca ne stoji — kako citirati internet izvor. Za tekstove koji bi mogli da nestanu, sačuvaj i PDF.

6. Prikaz rezultata

Rezultati idu u tabele frekvencija: koliko jedinica po vrednosti, u apsolutnom broju i u procentu. Uz svaku tabelu stoji ukupan broj jedinica.

Tekst ispod tabele ne prepričava tabelu, nego kaže šta iz nje sledi. Pravila prikaza i potpisa: tabele i grafikoni u radu.

Kodni list, odnosno spisak kategorija i vrednosti, ide u prilog rada. Tako profesor vidi kako je nalaz dobijen.

Gde se nalazi građa

Za razliku od predmeta koji zavise od baza podataka, ovde se građa prikuplja sam, i to je deo posla koji se planira unapred.

• Onlajn izdanja medija imaju arhive i pretragu po pojmu; pretraga po datumu je pouzdanija od pretrage po ključnoj reči, jer indeksiranje ume da preskoči tekstove.
• Štampana izdanja se nalaze u periodici univerzitetskih i gradskih biblioteka, uključujući i starije brojeve kojih nema na sajtu.
• Emisije javnog servisa su često dostupne u arhivi na sajtu, sa datumom emitovanja.
• Objave institucija i organizacija na sopstvenim stranicama i nalozima su javne i imaju datum, što ih čini zahvalnim korpusom. Kod objava sa naloga se pazi i na to kako se navode i koje se ne smeju imenovati: kako se navode izvori sa društvenih mreža.
• Reklame se prikupljaju kao snimci ekrana ili zabeleške o emitovanju, uz medij, datum i vreme.

Prikupljanje počinje pre pisanja teorijskog dela, iz prostog razloga: tek kad vidiš šta stvarno postoji, znaš da li ti je pitanje izvodljivo. Ako se u izabranom periodu pojavi šest tekstova umesto očekivanih šezdeset, menja se period ili pojam, i to je jeftinije uraditi prvog nego desetog dana.

Teorijski okvir

Analiza bez okvira je prebrojavanje. Okvir je teorijski pristup u čijim pojmovima tumačiš ono što si izbrojao, i bira se pre kodiranja, jer određuje kategorije.

Pristupi koji se najčešće koriste u ovakvim radovima: postavljanje dnevnog reda medija, uokviravanje teme, selekcija sadržaja i uloga onoga ko odlučuje šta prolazi, upotreba medija i zadovoljenje potreba publike, spirala ćutanja.

Uzmi jedan pristup i sprovedi ga kroz ceo rad. Nabrajanje pet teorija u drugom poglavlju, pa nijedna u analizi, je najčešća zamerka.

Kvantitativno i kvalitativno

Kvantitativna analiza broji: koliko tekstova, koliko izvora, koliko puta se pojam pojavljuje. Daje pregled i dobro se prikazuje tabelom.

Kvalitativna analiza čita bliže: kojim rečima je tema uokvirena, ko dobija reč, šta se prećutkuje. Daje dubinu, ali se ne uopštava.

Za seminarski je najbolji spoj: kvantitativni pregled celog korpusa, pa kvalitativna analiza tri do pet jedinica koje su po tom pregledu tipične ili neobične. Tako imaš i brojeve i tumačenje. Kako se piše analiza jednog slučaja: studija slučaja u seminarskom radu.

Tipične teme

• Uokviravanje istog događaja na dva portala različitog profila
• Zastupljenost tema u centralnoj informativnoj emisiji u toku jedne nedelje
• Naslovi na portalima: odnos naslova i sadržaja teksta
• Izvori informacija u dnevnom izveštavanju: ko dobija reč
• Predstavljanje jedne društvene grupe u reklamama
• Komunikacija institucije sa građanima na društvenim mrežama
• Krizno komuniciranje jedne organizacije na konkretnom slučaju
• Odnosi s javnošću i saopštenje kao žanr
• Interna komunikacija u organizaciji, ako predmet pokriva poslovnu komunikaciju

Struktura

1. Uvod — problem, pitanje, struktura
2. Teorijski okvir — jedan pristup, razrađen
3. Metod — korpus, jedinica, kategorije, period, način kodiranja
4. Rezultati — tabele i nalaz
5. Diskusija — šta nalaz znači u okviru teorije i šta su ograničenja
6. Zaključak
7. Prilog — kodni list i spisak analiziranih jedinica

Treći deo se ne preskače. On je razlika između istraživanja i utiska.

Najčešće greške

• Korpus bez kriterijuma. „Analizirao sam nekoliko tekstova” nije korpus.
• Kategorije koje se preklapaju, pa ista jedinica ide u dve kolone.
• Procenjivanje po osećaju, bez zapisanog pravila za kategorije poput tona.
• Uopštavanje sa malog uzorka. Dvadeset tekstova sa dva portala ne govori o „domaćim medijima”.
• Snimak ekrana bez datuma i linka, koji se kasnije ne može proveriti.
• Teorija i analiza koje se ne dodiruju.
• Nema ograničenja u diskusiji. Rečenica o tome šta tvoj nalaz ne pokazuje podiže ocenu, ne spušta je.

Ako je tema bliža oglašavanju i kampanjama nego medijskom izveštavanju, pogledaj seminarski rad iz marketinga; ako se bavi društvenim posledicama pre nego samim sadržajem, seminarski rad iz sociologije.