Seminarski rad iz filozofije

Filozofski rad se ne ocenjuje po tome koliko si pročitao, nego po tome koliko dobro argumentuješ. To je oblast u kojoj je dozvoljeno — i očekivano — da imaš stav, ali samo ako ga umeš braniti.

Rad se gradi oko jednog pitanja

Filozofski rad ne obrađuje temu, nego odgovara na pitanje. Razlika je suštinska.

Tema: „Kantova etika.” Pitanje: „Da li kategorički imperativ može da razreši sukob dve dužnosti?”

Prvo se može pisati unedogled i nikad ne doći do tvrdnje. Drugo ima odgovor koji se brani.

Ako ne znaš koje je tvoje pitanje, rad će biti pregled — što u filozofiji prolazi slabije nego u drugim oblastima.

Struktura filozofskog rada

1. Uvod — pitanje i tvoja teza, izričito navedena
2. Postavljanje problema — zašto je pitanje uopšte sporno
3. Izlaganje pozicije — šta autor ili pravac tvrdi, pošteno i u najjačem obliku
4. Argument za tvoju tezu
5. Prigovori — najjači prigovori koje neko može da uputi tvom stavu
6. Odgovori na prigovore
7. Zaključak — šta je pokazano, i šta nije

Peta i šesta tačka su ono što odvaja filozofski rad od eseja iz srednje škole. Rad koji ne razmatra nijedan prigovor deluje kao da nisi razumeo koliko je pitanje teško.

Princip milosrđa

U filozofiji postoji pravilo koje je ujedno i etika i taktika: tuđu poziciju izlažeš u najjačem obliku, ne u najslabijem.

Ako protivničku tezu prikažeš kao naivnu pa je oboriš, nisi uradio ništa — oborio si karikaturu. Ako je prikažeš u najuverljivijem obliku pa je i tada oboriš, argument ima težinu.

Ovo je i najčešća zamerka na studentske filozofske radove.

Primarni tekstovi

Filozofija se čita u originalu, koliko god to bilo teže od komentara. Rad koji o Kantu govori isključivo preko udžbenika prolazi slabije od rada koji citira i sam tekst.

Praktično: uzmi jedan kraći odlomak primarnog teksta, radi sa njim pažljivo i dopuni komentarima. Bolje je pet strana blisko čitanog originala nego dvadeset strana prepričanog komentara.

Klasična dela se navode po ustaljenim oznakama — kod Aristotela i Platona po standardnoj paginaciji, kod Kanta po oznakama izdanja. Kako je kod tebe, piše u uputstvu; u filozofiji se najčešće koriste fusnote: citiranje u fusnotama.

Argument se razlaže na premise i zaključak

Pre nego što napišeš argument, razloži ga. Filozofski argument ima oblik koji se može ispisati u nekoliko redova:

Premisa 1: Radnja je moralno dopustiva samo ako se njeno pravilo može opšte primeniti. Premisa 2: Pravilo iz ovog primera ne može se opšte primeniti. Zaključak: Radnja iz ovog primera nije moralno dopustiva.

Kad je tako ispisan, vide se dve stvari koje se u tekućem tekstu izgube: da li zaključak zaista sledi i koja je premisa sporna.

Napravi to za svaki glavni argument u radu, i za svaki tuđi argument koji izlažeš. Ne ide u rad u tom obliku — ide u tvoje beleške, kao provera. U radu se onda piše tekst koji tu strukturu prati.

Kad ti neko prigovori argumentu, prigovor uvek napada ili premisu ili prelaz. Ako znaš koja je koja, znaš i šta treba da braniš.

Kako se čita filozofski tekst

Filozofski tekst se ne čita brzinom kojom se čita udžbenik, i to nije znak da ti nešto ne ide.

Postupak koji radi kod gustog teksta:

1. Prvo čitanje bez zaustavljanja, da vidiš kuda tekst ide, čak i ako pola ne razumeš.
2. Drugo čitanje sa olovkom. Označavaj samo dve stvari: gde autor nešto tvrdi i gde nešto dokazuje.
3. Na margini upiši u jednoj rečenici šta svaki odeljak radi — uvodi pojam, iznosi prigovor, odgovara na prigovor, izvodi zaključak.
4. Na kraju napiši argument u obliku premisa, iz sopstvenih beleški.

Ako posle svega ne možeš da napišeš šta autor tvrdi, to nije neuspeh — to je tvoje pitanje za mentora i često najbolji povod za razgovor.

Opšti postupak čitanja stručnog teksta: kako čitati stručnu literaturu.

Protivprimer i misaoni eksperiment

Dva alata koja u filozofiji rade posao koji u drugim oblastima rade podaci.

Protivprimer obara opšti stav jednim slučajem. Ako teza glasi „uvek važi X”, dovoljan je jedan uverljiv slučaj u kom ne važi. Zato se opšti stavovi u filozofskom radu formulišu pažljivo — „uvek” je najlakša meta.

Misaoni eksperiment izoluje ono što je sporno tako što izmišljen slučaj ukloni sve ostalo. Koristi se kada stvarni primeri nose previše prtljaga.

Dva pravila pri korišćenju:

• Primer mora da bude kratak. Ako ti treba pola strane da ga opišeš, izgubio si ono zbog čega si ga uveo.
• Reci šta primer treba da pokaže, pre nego što ga izneseš. Primer koji stoji sam ostavlja čitaoca da nagađa.

Ako u radu porediš dve pozicije preko primera, pazi da se poređenje vodi po istim tačkama: poređenje u radu.

Kako izgleda jedan pasus argumenta

Pasus u filozofskom radu ima prepoznatljiv oblik:

1. Tvrdnja u prvoj rečenici — šta ovaj pasus pokazuje
2. Razlog — zašto to tvrdiš
3. Oslonac — citat, primer ili upućivanje na tekst
4. Šta iz toga sledi za tvoju tezu

Četvrta tačka je ono što se najčešće izostavi. Pasus koji se završi citatom ostavlja čitaocu da sam poveže — a ceo posao rada je upravo to povezivanje.

Kako se citat uvodi i formatira: direktan citat — pravila.

Prevodi i pojmovi

Kod prevedenih dela isti pojam ume da bude preveden dvema različitim rečima u dva izdanja. Ako radiš sa prevodom, navedi koje izdanje i kog prevodioca koristiš, i drži se jednog prevoda kroz ceo rad.

Kad je termin sporan ili kad je važno šta tačno stoji u originalu, uobičajeno je da se izvorni termin navede u zagradi pri prvom pominjanju. To se radi jednom, ne pri svakom pojavljivanju.

Ono što se ne radi: mešanje dva prevoda istog dela u istom radu, bez napomene. Čitalac tada ne zna da li govoriš o istom pojmu ili o dva različita.

Greške u rasuđivanju u koje se najlakše upada

Uz karikiranje tuđe pozicije, u studentskim radovima se ponavljaju još tri.

Pojam koji menja značenje. Reč se u prvom delu rada koristi u jednom, a u drugom u drugom smislu, pa zaključak izgleda kao da sledi, a ne sledi.

Lažna dilema. Postavljene su dve mogućnosti kao jedine, a postoji treća. Provera: pitaj se da li si negde napisao „ili — ili” bez razloga.

Zaključak koji je već u premisi. Argument koji pretpostavlja ono što treba da dokaže. Najlakše se prepozna kad argument ispišeš u obliku premisa, pa vidiš da se zaključak ponavlja gore.

Nijedna od ove tri se ne vidi dok se čita sopstveni tekst u komadu. Vide se tek kad se argument razloži.

Jezik

Filozofski tekst traži preciznost, ne složenost. Najgori mogući rad je onaj koji zvuči filozofski, a ne kaže ništa.

Tri pravila:

• Pojam koji koristiš u posebnom značenju odredi na početku. „Sloboda” u tvom radu mora da znači jednu stvar, kroz ceo tekst.
• Kratka rečenica nosi argument bolje. Rečenica koja se proteže preko pet redova obično krije nejasnu misao.
• Ne krij tvrdnju iza citata. Ako citiraš, objasni šta iz citata sledi za tvoju tezu.

Prvo lice

Za razliku od većine drugih oblasti, u filozofskom radu je prvo lice često dozvoljeno i prirodno — „tvrdim da”, „u nastavku pokazujem”. To zavisi od katedre, pa proveri uputstvo. Više o tonu: akademski stil pisanja.

Najčešće greške

• Rad bez teze — dvadeset strana o autoru, nijedna tvrdnja
• Prepričavanje umesto argumentacije
• Protivnička pozicija u karikiranom obliku
• Nijedan prigovor razmatran
• Pojmovi koji menjaju značenje kroz rad
• Samo sekundarna literatura, bez ijednog primarnog teksta

Ako je zadatak zapravo esej, a ne seminarski: esej, seminarski i stručni rad — razlike. Za srednju školu: maturski rad iz filozofije.