Maturski rad iz filozofije

Filozofija je jedini predmet u kom se od maturskog rada očekuje da imaš stav — i jedini u kom taj stav mora da bude odbranjen argumentom, a ne osećanjem.

Rad koji prepriča šta je ko rekao prolazi slabije od rada koji zauzme jednu poziciju i brani je.

Vredi odmah razjasniti šta „braniti tezu” na školskom nivou znači, jer se ta reč lako shvati preteško. Ne znači da treba da dokažeš nešto što filozofi vekovima nisu rešili. Znači da tvoja tvrdnja u radu ima tri stvari koje se mogu pokazati prstom: razlog zbog kog je držiš, prigovor koji joj se ozbiljno može uputiti, i odgovor na taj prigovor. Ako sve tri postoje i ako se vide na papiru, teza je odbranjena — bez obzira na to da li se komisija sa njom slaže.

Pitanje, ne tema

Filozofski rad ne obrađuje temu, nego odgovara na pitanje.

Ako ti tema nije postavljena kao pitanje, postavi je sam. Rad tada dobija pravac.

Dobro pitanje ima dve osobine. Na njega se može odgovoriti sa da ili ne, i oba odgovora imaju pristalice sa razlozima. Pitanje na koje svi odgovaraju isto nije filozofsko pitanje nego definicija, i takav rad nema šta da brani.

Kad izabereš pitanje, napiši svoj odgovor u jednoj rečenici i stavi ga u uvod. Ta rečenica je teza. Sve ostalo u radu postoji zbog nje: ili je podupire, ili je ograničava, ili je brani od prigovora. Poglavlje koje ne radi nijedno od to troje ne pripada radu.

Kostur argumentacije

1. Pitanje i tvoja teza, izričito na početku
2. Zašto je pitanje sporno — šta ga čini teškim
3. Pozicija iz literature — šta neki filozof ili pravac o tome tvrdi
4. Argument za tvoju tezu
5. Najjači prigovor koji neko može da uputi tvom stavu
6. Odgovor na prigovor
7. Zaključak — šta si pokazao, a šta ostaje otvoreno

Peta i šesta tačka su ono što razdvaja filozofski rad od školskog sastava. Rad koji ne razmatra nijedan prigovor deluje kao da nisi shvatio zašto je pitanje uopšte sporno.

Četvrta tačka ima svoj unutrašnji red koji se lako zaboravi. Argument nije nabrajanje razloga nego lanac: iz jedne tvrdnje sledi druga, iz druge treća, i na kraju stoji teza. Kad završiš, pročitaj taj lanac naglas i pitaj se na kom mestu bi neko mogao da stane i kaže „to ne sledi”. To mesto je tvoja najslabija karika i tamo treba još jedan pasus.

Sedma tačka ne mora da bude pobeda. Zaključak koji kaže da teza važi pod određenim uslovima, a izvan njih ne, jači je od zaključka koji tvrdi previše. Pošteno ograničenje je znak da si razumeo sopstveni argument.

Protivničku poziciju prikaži u najjačem obliku

Pravilo koje je i etika i taktika: ako protivnički stav prikažeš kao naivan pa ga oboriš, nisi uradio ništa — oborio si karikaturu.

Prikaži ga onako kako bi ga izneo neko ko ga zastupa, sa najboljim razlozima, pa ga tek onda ospori. Tada argument ima težinu.

Praktičan postupak: napiši prigovor u najboljoj verziji, pa proveri da li bi se pod njim potpisao neko ko tako misli. Ako bi rekao „nije to baš tako”, prigovor još nije dovoljno jak. Tek kad ga postaviš tako da i tebi zasmeta, vredi pisati odgovor.

Odgovor sme da bude i delimičan. „Prigovor je opravdan u ovom delu, pa zato tezu ograničavam na sledeći slučaj” je potpuno legitiman potez i komisija ga ceni više od pretvaranja da prigovora nema.

Rad sa izvornim tekstom

Rad koji o Platonu govori samo preko udžbenika slabiji je od rada koji citira i sam dijalog.

Za maturski rad je dovoljno uzeti jedan kraći odlomak izvornog teksta, pročitati ga pažljivo i raditi sa njim. Dve strane pažljivo čitanog originala vrede više od deset strana prepričanog udžbenika.

Kako se sa odlomkom radi, u tri koraka: prepiši ga tačno, prepričaj svojim rečima šta tvrdi, pa napiši šta iz toga sledi za tvoje pitanje. Treći korak je onaj zbog kog odlomak uopšte stoji u radu — citat koji se ne tumači je ukras.

Klasična dela se navode sa izdanjem i prevodiocem, jer se prevodi razlikuju. Ako kod dva prevodioca ključni pojam glasi različito, to je samo po sebi vredna napomena. Pravila za doslovan navod: direktan citat i pravila. Kako se knjiga navodi: kako citirati knjigu.

Jezik i prvo lice

Filozofski rad traži preciznost, ne složenost. Najgori mogući rad je onaj koji zvuči filozofski, a ne kaže ništa.

• Pojam koji koristiš u posebnom značenju odredi na početku. Ako pišeš o slobodi, reci na početku o kojoj slobodi govoriš.
• Drži se jednog značenja do kraja. Većina filozofskih zabuna u školskim radovima nastaje tako što ista reč u trećem poglavlju znači nešto drugo nego u prvom.
• Kratka rečenica nosi argument bolje. Rečenica preko pet redova obično krije nejasnu misao.
• Ne krij tvrdnju iza citata. Ako citiraš, objasni šta iz citata sledi za tvoju tezu.
• Izbegavaj reči koje sve pokrivaju — „oduvek”, „svako zna”, „u suštini”. One zauzimaju mesto razloga.

Za razliku od većine predmeta, u filozofskom radu je prirodno napisati „smatram da” ili „u nastavku pokazujem”. To je i korisno, jer čitalac odmah vidi gde počinje tvoj glas, a gde se prepričava literatura. Proveri ipak sa mentorom, jer se prakse razlikuju.

Više o razlici između eseja i rada sa propisanom formom: esej, seminarski i stručni rad — razlike.

Struktura

1. Uvod — pitanje i teza
2. Postavljanje problema
3. Pregled stavova iz literature
4. Argumentacija
5. Prigovori i odgovori
6. Zaključak

Treći deo je mesto gde rad najčešće nabuja. On nije istorija filozofije nego izbor: dovoljno je dva do tri stava koja su ti stvarno potrebna za argument. Filozof koji se pominje, a ne koristi ni u četvrtom ni u petom delu, može da izađe iz rada bez ikakve štete.

Opšta pravila obima i forme za gimnazijske radove: maturski rad u gimnaziji.

Šta komisija pita

Filozofska odbrana je jedina na kojoj se očekuje rasprava, a ne provera znanja:

• Zašto misliš da je tvoj argument jači od suprotnog?
• Šta bi rekao nekome ko tvrdi suprotno?
• Kako bi taj filozof odgovorio na tvoj prigovor?
• Da li tvoj zaključak važi u svim slučajevima?
• Šta bi te ubedilo da promeniš stav?

Poslednje pitanje je ono koje najbrže pokaže da li je stav tvoj. Odgovor „ništa” nije dobar znak: ako nijedan mogući razlog ne bi promenio tvoju tezu, ona verovatno ne zavisi od razloga.

Ovo su pitanja na koja se ne uči odgovor napamet — odgovaraju se ako si sam došao do stava. Kako izgleda ostatak odbrane: pitanja na odbrani maturskog rada.

Za fakultetski nivo: seminarski rad iz filozofije.