Kako izgleda maturski rad

Kad tražiš primer maturskog rada, obično tražiš odgovor na jedno pitanje: kako to izgleda kad je gotovo. Ispod je skelet rada od petnaest strana, strana po strana.

Ovo je skelet, ne tekst za prepisivanje. Gotovi radovi sa interneta pisani su po uputstvu druge škole i prošli su kroz stotine ruku.

Raspored strana

Kod gimnazijskih radova praktični deo obično ne postoji, pa se razrada širi.

Ono što se ne vidi iz tabele, a vidi se kad rad uzmeš u ruke, jeste odnos delova. Razrada je ubedljivo najveći deo, uvod i zaključak su kratki i približno iste dužine, a literatura staje na jednu stranu. Rad u kom uvod ima četiri strane, a zaključak pola strane, izgleda nesrazmerno pre nego što se pročita ijedna rečenica.

Tabela je okvir, ne pravilo. Obim propisuje škola i on se razlikuje po smerovima, pa uputstvo mentora ide ispred svega što pročitaš. Ako uputstva u pisanom obliku nema, pitaj mentora za tri broja: koliko strana, da li se traži praktični deo i koliko izvora. Sve ostalo se iz njih izvodi.

Prve dve strane

Naslovna strana nosi naziv škole, oznaku „maturski rad” i predmet, temu, ime učenika sa razredom, ime mentora, mesto i školsku godinu. Bez ukrasa, okvira, slika i boje. Broj strane se na njoj ne prikazuje, iako se ona računa kao prva. Raspored: naslovna strana maturskog rada.

Sadržaj je druga strana i izgleda ovako:

UVOD ................................................. 3
1. TEORIJSKI DEO ...................................... 5
   1.1. Osnovni pojmovi ............................... 5
   1.2. Vrste i podela ................................ 7
2. ANALIZA TEME ....................................... 9
3. PRAKTIČNI DEO ..................................... 12
   3.1. Opis postupka ................................ 12
   3.2. Rezultati .................................... 14
ZAKLJUČAK ........................................... 15
LITERATURA .......................................... 16

Tri stvari se sa ove strane vide odmah. Prvo, tačkice su poravnate i brojevi strana stoje u istoj koloni — kod ručno kucanog sadržaja skoro nikad nisu. Drugo, podnaslovi su uvučeni u odnosu na naslove poglavlja, pa se hijerarhija vidi bez čitanja. Treće, uvod, zaključak i literatura nisu numerisani, dok su poglavlja razrade numerisana. Ako rad ima tabele i slike, iza sadržaja ponekad ide i njihov spisak: spisak tabela i slika.

Kako izgleda strana teksta

Uobičajen format u srednjim školama:

• Font: Times New Roman 12 ili Arial 12
• Prored: 1,5
• Margine: 2,5 cm, sa levom često 3 cm zbog koričenja
• Poravnanje: obostrano
• Pasus: uvučen prvi red ili prazan red između pasusa, dosledno kroz rad
• Naslovi poglavlja: krupnije i podebljano, uvek istim stilom
• Brojevi strana: dole, od uvoda nadalje

Kad se pogleda gotova strana, prvo što odaje uredan rad jeste doslednost: svi naslovi istog nivoa izgledaju isto, razmak iznad i ispod naslova je svuda isti, i nema pasusa koji je ostao u drugom fontu. Drugo je da tekst ne ide od margine do margine bez predaha — strana na kojoj je jedan pasus dugačak dvadeset redova čita se teško bez obzira na sadržaj.

Treće što se vidi jeste da nijedan naslov nije ostao sam na dnu strane, odvojen od teksta koji mu pripada. To se rešava prelomom strane, ne pritiskanjem tastera za novi red. Detaljno podešavanje: kako formatirati rad u Wordu, a numeracija koja počinje tek od uvoda: numeracija stranica u Wordu.

Kako izgleda poglavlje

Poglavlje počinje naslovom, pa prvim pasusom koji kaže o čemu je. Zatim sledi razrada, sa izvorima na mestima gde tvrdnja nije tvoja. Na kraju ide rečenica koja povezuje sa sledećim poglavljem.

Slike, tabele i šeme se ubacuju tamo gde se u tekstu pominju, sa brojem, nazivom i izvorom.

Raspored priloga je stvar koja se najlakše prepozna kao neuredna. Prilog ide posle rečenice koja ga najavljuje, a ne pre nje i ne na kraju poglavlja. Potpis tabele stoji iznad tabele, potpis slike ispod slike, i taj redosled se ne menja kroz rad. Ispod potpisa ide izvor, čak i kad je prilog tvoj — tada piše da ga je izradio autor.

Ako je prilog toliko velik da razbija stranu, ide u priloge na kraju, a u tekstu ostaje samo poziv na njega. Prilog koji se u tekstu nigde ne pominje nema razlog da bude u radu. Kako se potpisuje: slike u radu i potpisi.

Praktični deo

Kod stručnih škola ovo je deo koji najviše nosi. Izgleda različito po smerovima:

• Medicinski: opis stanja pacijenta, plan nege, postupci, evaluacija
• Ekonomski: dokument, obračun, analiza poslovanja sa brojevima
• Mašinski: tehnički crtež, opis postupka obrade, proračun
• Ugostiteljski: normativ, kalkulacija, opis pripreme
• Elektrotehnički: šema, merenje, opis rada uređaja

Zajedničko im je da moraju biti konkretni — sa podacima, koracima i rezultatom.

Iza zaključka i literature dolaze prilozi, i oni su poslednje što se u radu vidi. Tu idu popunjeni obrasci, upitnik, veći crtež, fotografije sa datumom, tabela sa sirovim podacima — sve što bi u tekstu prekinulo čitanje. Svaki prilog ima svoj broj i naziv, numerisani su redom kojim se u tekstu pominju, i nijedan ne stoji tamo bez poziva iz teksta.

Na strani se to vidi po tome što praktični deo ima više tabela, brojeva i priloga nego ostatak rada, a manje tekuće proze. Strana praktičnog dela koja izgleda isto kao strana teorijskog dela — sam tekst, bez ijednog broja — znak je da praktični deo nije urađen nego opisan.

Kako izgleda predat primerak

Ako škola traži ukoričen primerak, obično se koristi spiralni ili termo povez, a neke škole traže tvrdi. Na koricama se najčešće ponavljaju osnovni podaci sa naslovne strane.

Proveri kod mentora pre štampe, jer se odštampan i ukoričen rad ne ispravlja. Detaljno: koričenje i štampanje maturskog rada.

Pre štampe rad se pretvara u PDF i u tom obliku se proverava, jer se raspored strana u Wordu i u štampi ume da razlikuje — naročito kod tabela i slika. Šta gledati: da se nijedna tabela nije prelomila preko dve strane, da su brojevi strana na mestu, da nema prazne strane na kraju i da se font nije zamenio. Kako sačuvati Word kao PDF.

Ako se rad predaje i elektronski, predaje se PDF, a ne Word dokument — Word se na tuđem računaru otvori sa drugim fontom i drugim prelomom, pa rad koji si video ti nije rad koji vidi komisija.

Zašto gotov rad sa interneta nije rešenje

1. Predaja tuđeg rada kao svog je plagijat, sa posledicama do poništenja ocene
2. Pisan je po drugom uputstvu — druga naslovna strana, drugi obim, drugi zahtevi
3. Nećeš moći da ga braniš — na odbrani se pita o sadržaju rada, a komisija pozna kad odgovora nema

Postoji i četvrti razlog, čisto vizuelan: preuzet rad se prepoznaje po izgledu pre nego po sadržaju. U njemu ostanu tragovi drugog dokumenta — dva fonta, sadržaj koji ne odgovara stranama, naslovi u stilu koji se nigde drugde u radu ne pojavljuje, potpisi slika u drugom formatu. Da bi se to sredilo, treba otprilike isto vremena koliko i da se rad napiše.

Skelet odozgo je upotrebljiv upravo zato što nije tekst: u njega ide tvoja tema i tvoj praktični deo.