Diplomski rad iz psihologije

Psihologija je oblast u kojoj se forma drži najstrože. APA standard nije preporuka nego pravilo, a etička pravila prema ispitanicima nisu formalnost — bez njih rad ne prolazi.

Sve to ima jedan razlog. Ono što psihologija meri ne može se videti direktno: ne meri se anksioznost nego odgovor na skalu koja je konstruisana da je meri. Zato se dokaz u psihološkom radu ne svodi na dobijen broj nego na par instrument i uzorak — čime je mereno i na kome. Ako to dvoje ne stoji, nijedna kasnija obrada ne pomaže, jer se ne zna šta je zapravo dobijeno.

Instrument je najvažnija odluka

Za razliku od većine oblasti, u psihologiji se ne sastavlja upitnik ako već postoji proveren instrument.

Razlog je što validirani instrumenti imaju poznata merna svojstva — zna se šta mere i koliko pouzdano. Sopstveni upitnik od petnaest pitanja nema ništa od toga.

Tri moguća slučaja:

1. Preuzet standardizovan instrument — najbolje. Navodi se izvor, autor i, ako postoji, podatak o pouzdanosti na tvom uzorku.
2. Prilagođen instrument — navodi se šta je i zašto promenjeno, i da izmene utiču na uporedivost.
3. Sopstveni upitnik — prihvatljivo za opisna istraživanja i za pitanja o navikama; nije prihvatljivo za merenje psiholoških konstrukata.

Preuzimanje instrumenta bez navođenja izvora je ozbiljna greška, a kod nekih instrumenata je potrebna i dozvola autora ili izdavača.

Šta se o instrumentu piše u radu, pored naziva i autora: koliko stavki ima, kako su formulisane, kako se odgovara, kako se računa skor i šta viši skor znači. Ako instrument ima podskale, navodi se da li ih koristiš sve i kako ih tretiraš u analizi.

Prevod je zasebno pitanje. Instrument preveden za potrebe tvog rada više nije isti instrument — merna svojstva utvrđena na originalu ne prenose se automatski na prevod. Ako drugog izbora nema, napiši ko je preveo, da li je rađen povratni prevod i navedi to kao ograničenje u diskusiji.

Ako sam sastavljaš pitanja za opisni deo, drži ih odvojeno od skala u prilogu i ne mešaj njihove rezultate sa rezultatima instrumenta. Anketa za diplomski rad.

Uzorak

Za diplomski rad se najčešće radi sa prigodnim uzorkom — studenti, zaposleni u jednoj organizaciji, članovi jedne grupe. To je prihvatljivo, pod uslovom da se izričito navede i da se zaključci ograniče na uzorak.

Šta se navodi: broj ispitanika, pol i uzrast, način izbora, kriterijumi uključivanja i isključivanja, i odziv.

Ako porediš grupe, treba bar trideset ispitanika po grupi.

Uz to idu dve stvari koje se često izostave, a komisija ih pita. Prva je kako je uzorak prikupljen — gde, kada, u kom obliku i ko je vodio prikupljanje; mrežni upitnik i upitnik popunjen u učionici ne daju isti sastav ispitanika. Druga je koliko je ispitanika ispalo i zašto — nepotpuni odgovori, odustajanje, isključivanje po kriterijumu. Broj na početku i broj u analizi se moraju poklopiti ili objasniti razliku.

Granicu tvrdnje postavi sam, u tekstu. Iz prigodnog uzorka studenata jednog fakulteta sledi nešto o tim ispitanicima, ne o studentima uopšte, i nikako o populaciji. To je razlika u odnosu na školski nivo, gde se uglavnom uči da se iz jednog slučaja ne zaključuje: ovde je uzorak veći, obrada ozbiljnija, ali granica uopštavanja i dalje stoji — samo se pomerila, nije nestala.

Etika nije formalnost

U psihologiji su ovo uslovi, ne preporuke:

• Informisani pristanak — ispitanik zna čemu istraživanje služi i da može odustati u svakom trenutku
• Saglasnost roditelja za maloletne ispitanike
• Anonimnost — podaci se ne mogu povezati sa osobom
• Osetljive teme — mentalno zdravlje, trauma, zlostavljanje — traže dodatnu pažnju i, na većini fakulteta, mišljenje etičkog odbora
• Obaveštavanje posle istraživanja, ako je bilo zavaravanja u postupku
• Postupanje sa podacima — gde se čuvaju, koliko dugo i ko im ima pristup

Sve navedeno se piše u poglavlju o metodologiji. Izostavljanje etičkog dela komisija primeti odmah.

Jedna situacija se ne planira, a dešava se: ispitanik u toku popunjavanja pokaže uznemirenost ili napiše nešto zabrinjavajuće. Zato se unapred dogovori sa mentorom kako se u tom slučaju postupa i, kod osetljivih tema, uz upitnik se prilaže kontakt službe kojoj se osoba može obratiti. To nije ukras nego deo postupka.

APA standard i prikaz rezultata

APA je nastao u psihologiji i tamo se primenjuje dosledno — u citiranju, spisku literature, prikazu tabela i načinu pisanja brojeva.

Osnovno u tekstu: prezime i godina u zagradi, strana kod doslovnog citata. Za tri i više autora koristi se skraćenica i sar. od prvog navođenja. Detaljno: APA stil citiranja i kako citirati više autora.

APA ima pravila i za brojeve:

• vrednosti koje ne mogu preći 1 pišu se bez nule ispred zareza kada je to konvencija u stilu
• broj decimala je dosledan kroz ceo rad, obično dve
• uz svaki nalaz ide broj ispitanika
• kod poređenja grupa navode se proseci i mere rasipanja za svaku grupu
• tabela ima naslov iznad, a objašnjenje oznaka ispod

Ako testiraš statističku značajnost, navodi se koji test, zašto baš taj i koji su uslovi provereni. Ako ne testiraš, to se izričito kaže — poštenije je od pogrešno primenjenog testa.

Dve greške u tumačenju se ponavljaju iz rada u rad. Prva je da se statistički značajna razlika opisuje kao velika — značajnost govori o tome koliko je nalaz verovatan pod pretpostavkom da razlike nema, ne o tome koliko razlika vredi u praksi; zato se uz test navodi i veličina efekta kad je to moguće. Druga je da izostanak značajne razlike znači da razlike nema — znači samo da je nisi našao na ovom uzorku.

Rezultati se iznose bez tumačenja, tumačenje ide u diskusiju: diskusija rezultata. Obrada: obrada podataka u diplomskom radu.

Struktura

1. Uvod — pojava, značaj, predmet, cilj, hipoteze
2. Teorijski deo — teorije i pregled istraživanja, grupisan po nalazima
3. Metod — uzorak, instrumenti, postupak, etička pitanja
4. Rezultati
5. Diskusija — poređenje sa literaturom, ograničenja
6. Zaključak

U psihologiji se poglavlje često zove „Metod”, ne „Metodologija” — proveri uputstvo katedre.

Drugi deo se grupiše po nalazima, ne po autorima. Niz pasusa koji počinju imenom istraživača je pregled literature koji ništa ne sabira; pasus koji kaže šta je u literaturi utvrđeno, pa navodi ko je to našao, vodi pravo ka hipotezama.

Kako se cilj i hipoteze formulišu da bi se mogli proveriti: predmet, cilj i zadaci istraživanja.

Terminologija

Psihološki pojmovi imaju precizna značenja. Upotreba dijagnostičkih termina van njihovog značenja — depresija za loše raspoloženje, anksioznost za nervozu, trauma za neprijatnost — je najčešća sadržinska zamerka.

Rad opisuje i meri, ne postavlja dijagnoze. Isto važi i za izražavanje o ispitanicima: iz visokog skora na skali ne sledi da je neko „anksiozan”, nego da je postigao viši skor na toj skali. Razlika deluje sitno dok se ne pročita zaključak rada, gde se najčešće i izgubi.

Najčešće greške

• Sopstveni upitnik tamo gde postoji validiran instrument
• Preuzet instrument bez navođenja izvora
• Nema etičkog dela
• Uopštavanje sa prigodnog uzorka
• Korelacija tumačena kao uzročnost
• Značajnost predstavljena kao veličina efekta
• Nepoklapanje broja ispitanika u metodu i u rezultatima
• Nedosledna primena APA standarda

Za seminarski rad iste oblasti: seminarski rad iz psihologije.