Seminarski rad iz mašinstva

U mašinskom radu proračun nije prilog nego sadržaj. Rad koji opiše mašinu ili proces, a ne pokaže nijedan izračunat podatak, u ovoj struci se čita kao referat.

Uslov zadovoljava ili ne zadovoljava

Mašinski rad se ne ocenjuje po tome koliko je formula napisano nego po tome da li se na kraju svakog proračuna nalazi izričita rečenica o ishodu.

Izgleda ovako:

Izračunati napon savijanja iznosi 118 MPa. Dozvoljeni napon za usvojeni materijal je 140 MPa. Uslov čvrstoće je zadovoljen.

Tri podatka: izračunata vrednost, dozvoljena vrednost sa izvorom i ishod. Proračun bez trećeg nije završen, a rad u kom takva rečenica ne postoji nigde čita se kao prepisan.

Isto važi i kad uslov nije zadovoljen — to se ne krije nego je povod za sledeći korak.

Odnos teorije i praktičnog dela

Uobičajen odnos je obrnut od društvenih nauka: teorijski deo je trećina, praktični dve trećine. Teorija služi da objasni koji se model koristi i pod kojim pretpostavkama, a ne da prepriča udžbenik.

Struktura koja se očekuje:

1. Uvod — zadatak i cilj
2. Teorijske osnove — princip rada, model, pretpostavke
3. Ulazni podaci — sve veličine od kojih se polazi, sa jedinicama i izvorom
4. Proračun — korak po korak
5. Rezultati i provera — poređenje sa dozvoljenim vrednostima
6. Tehnička dokumentacija — crteži, šeme
7. Zaključak

Treći deo se najčešće preskoči, a bez njega se proračun ne može proveriti.

Kako se izlaže proračun

• Svaki izraz se prvo napiše u simbolima, pa se zamene brojevi, pa se navede rezultat sa jedinicom
• Izraz se numeriše ako se na njega kasnije poziva
• Navodi se odakle je formula — iz kog udžbenika, standarda ili priručnika
• Usvojene vrednosti se obrazlažu — zašto baš taj koeficijent sigurnosti, zašto taj materijal
• Rezultat se proverava u odnosu na dozvoljenu vrednost, i izričito se kaže da li uslov zadovoljava

Poslednja stavka je ono zbog čega proračun postoji. Izračunat napon bez poređenja sa dozvoljenim ne znači ništa.

Kako izgleda tabela ulaznih podataka

Ulazni podaci se ne prosipaju po tekstu nego se skupljaju na jedno mesto, pre proračuna:

Poslednja kolona je ono što tabelu čini upotrebljivom. Vrednost uz koju piše „usvojeno” mora negde u tekstu da ima rečenicu zašto je baš takva.

Kako se tabele slažu i numerišu: tabele i grafikoni u radu.

Prvi proračun retko prolazi

Proračun ne ide pravolinijski. Radi se u krugovima, i to se u radu prikazuje, ne krije:

1. Usvoji polazne vrednosti i izračunaj
2. Proveri uslov
3. Ako uslov nije zadovoljen, promeni jednu stvar: dimenziju, materijal ili element iz kataloga
4. Ponovi proračun sa novom vrednošću
5. Ponavljaj dok uslov ne bude zadovoljen, ali bez prevelike rezerve

Peta stavka se najčešće zaboravi. Presek koji izdrži deset puta veće opterećenje od potrebnog nije dobro rešenje nego skupo, i to se u radu naziva neekonomičnim.

U tekstu ostaje poslednja iteracija, uz rečenicu da je prvo usvojena manja vrednost koja nije zadovoljila. Time se vidi da je proračun stvarno rađen, a ne prepisan sa gotovim brojevima.

Jedinice i značajne cifre

• Jedinice Međunarodnog sistema, sa razmakom od broja: 250 MPa, 12,5 mm
• Decimalni zarez u tekstu na srpskom
• Broj decimala prilagođen preciznosti ulaznih podataka — ako su ulazi na dve cifre, rezultat nije na šest
• Kod pretvaranja jedinica navodi se odnos

Tehnički crteži

Crtež u radu nije snimak ekrana. Pravila:

• Crtež se ubacuje u vektorskom obliku ili u dovoljnoj rezoluciji da se kote vide u štampi
• Kotiranje mora biti potpuno — crtež bez kota nije tehnički crtež
• Navodi se razmer
• Svaki crtež ima broj i naziv; obimniji crteži idu u prilog
• Ako je crtež preuzet iz kataloga ili standarda, navodi se izvor

Numeracija i potpisi: slike u radu i potpisi.

Sastavni i radionički crtež

Ne ide svaki crtež u telo rada. Podela koja se očekuje:

• Sastavni crtež pokazuje kako delovi stoje zajedno, sa pozicijama i spiskom delova. Ide uz opis konstrukcije.
• Radionički crtež prikazuje jedan deo, sa svim kotama, tolerancijama, hrapavošću i oznakom materijala. Obično ide u prilog.
• Šema — kinematička, hidraulična ili pneumatska — pokazuje princip, ne izgled, i ide uz teorijski deo.

Spisak delova uz sastavni crtež sadrži poziciju, naziv, količinu, materijal i standard ili broj crteža. To je prilog koji se najbrže pravi i najčešće nedostaje.

Obimniji crteži se ne smanjuju da bi stali na stranu rada nego se prebacuju u prilog, u čitljivoj veličini: prilozi u radu.

Standardi i katalozi

Mašinstvo se oslanja na standarde i katalošku dokumentaciju, i to su legitimni izvori:

• Standardi za elemente, tolerancije i materijale
• Katalozi proizvođača ležajeva, motora, reduktora
• Priručnici sa tabelama mehaničkih svojstava

Kada usvajaš element iz kataloga, navodi se proizvođač, oznaka i katalog sa godinom. Izbor se obrazlaže: koji uslov je bio merodavan.

Materijali

Oznaka materijala se navodi po standardu, ne opisno. „Čelik” nije podatak; oznaka po standardu jeste, a uz nju idu i svojstva koja se u proračunu koriste, sa izvorom.

Ako je tema proces, a ne deo

Granični slučaj koji menja celu građu rada. Kod tema iz tehnologije obrade, zavarivanja ili održavanja nema dimenzionisanja, pa se menja i ono što rad treba da pokaže.

Umesto proračuna čvrstoće, rad nosi:

• Redosled operacija — tabela sa rednim brojem, opisom operacije, mašinom i alatom
• Režime obrade — brzina, korak, dubina, sa izvorom iz priručnika ili kataloga alata
• Vreme izrade, izračunato po operacijama
• Kontrolne operacije — šta se meri, čime i sa kojom tolerancijom

Potvrda je ovde da su režimi usvojeni iz izvora i da redosled operacija ima tehnološki smisao, a ne da je neki broj ispod dozvoljenog.

Preuzet proračun se najlakše prepozna

Proračun prepisan iz tuđeg rada ili iz priručnika, bez prilagođavanja sopstvenim ulaznim podacima, prepoznaje se po nekoliko tragova:

• rezultat koji ne sledi iz navedenih ulaznih podataka
• oznaka veličine koja se u radu nigde drugde ne koristi
• jedinica koja ne odgovara ostatku rada
• koeficijent bez objašnjenja odakle je
• usvojen element koji ne postoji u navedenom katalogu

Ako koristiš postupak iz priručnika, to se navodi — postupak i jeste preuzet i na to niko ne zamera. Zamera se na prepisanim brojevima. Kako se navode priručnici i standardi: kako citirati stručnu literaturu.

Za merne nesigurnosti i fizičke osnove iza proračuna: seminarski rad iz fizike.

Najčešće greške

• Formula bez izvora
• Rezultat bez provere u odnosu na dozvoljenu vrednost
• Nedostaju ulazni podaci, pa se proračun ne može ponoviti
• Crtež bez kota ili bez razmera
• Neobrazložen izbor koeficijenta sigurnosti
• Previše decimala u rezultatu
• Materijal naveden opisno, bez oznake

Srodna oblast sa sličnim pravilima: seminarski rad iz elektrotehnike. Za srednju tehničku školu: maturski rad u mašinskoj školi.