Maturski rad iz istorije

Istorijske teme su zahvalne jer imaju literature, a zamka je što se lako pretvore u prepričan udžbenik. Rad koji pokrije Prvi svetski rat u petnaest strana nije rad, nego skraćena lekcija.

Na školskom nivou se ne očekuje da rešiš istoriografski spor. Očekuje se nešto konkretnije i lakše proverljivo: da nađeš bar jedan izvor koji nisi dobio na času, da ga opišeš tako da se zna šta je i odakle je, i da kažeš šta iz njega sledi. To je ceo dokaz koji maturski rad iz istorije treba da ponudi, i to je ono po čemu se razlikuje od domaćeg zadatka.

Suzi temu, i to više nego što misliš

Pravilo koje pomaže: ograniči temu na jedan događaj, jednu godinu, jednu ličnost ili jedno mesto.

Postoji i praktičniji test. Napiši temu, pa pokušaj da nabrojiš tri izvora koja bi za nju stvarno mogao da nađeš i otvoriš. Ako ti padaju na pamet samo naslovi udžbenika, tema je još uvek preširoka — udžbenik pokriva sve, pa nijedan rad ne čini posebnim.

Suženje ne znači da gubiš širinu. Znači da širinu stavljaš u uvod kao okvir, a ostatak rada trošiš na ono što si stvarno pročitao i proverio.

Lokalna istorija je najjači potez

Tema vezana za tvoj grad ili kraj ima tri prednosti koje nijedna opšta tema nema:

1. Izvori su ti dostupni — zavičajni muzej, lokalna biblioteka, spomenici, arhiva lokalnih novina
2. Niko drugi u generaciji ne piše isto
3. Komisiji je zanimljivo — to je istorija koju i oni poznaju

Primeri: istorijat tvoje škole, spomenik u gradu i događaj koji obeležava, lokalna fabrika i njena sudbina, sudbina jedne porodice kroz 20. vek na osnovu porodičnih dokumenata.

Kod ovih tema važi pravilo koje se lako zaboravi: ono što ti je poznato iz priče nije podatak dok ne stoji negde zapisano. Godina osnivanja škole koju „svi znaju” u radu mora da ima izvor — monografiju, spomen-ploču koju si fotografisao, dokument iz škole. Ako izvora nema, napiši da je podatak iz usmenog kazivanja i od koga potiče.

Ako radiš sa porodičnim dokumentima ili razgovaraš sa starijim članovima porodice, traži saglasnost i navedi je u radu. Lična pisma i fotografije su izvor, ali su i tuđa privatnost.

Jedan izvor koji si sam našao

Razlika između primarnog i sekundarnog izvora je ono što maturski rad treba da pokaže da razume.

Primarni izvor je nastao u vremenu o kom pišeš: dokument, pismo, fotografija, novinski članak iz tog perioda, memoari, spomenik, natpis, plakat, red vožnje, školski dnevnik.

Sekundarni izvor je ono što su istoričari kasnije napisali: udžbenik, monografija, članak.

Rad koji koristi bar jedan primarni izvor odmah je ozbiljniji. Za maturski rad je najlakše preko digitalizovanih novina — jedan članak iz vremena događaja daje celo poglavlje.

Kad nađeš takav izvor, opiši ga pre nego što ga upotrebiš. Četiri stvari, u dve rečenice:

• šta je — vrsta dokumenta
• ko ga je napravio i za koga
• kada je nastao
• gde si ga našao — ustanova, zbirka, digitalna kolekcija, uz datum pristupa

Tek onda sledi ono što iz njega izvlačiš. I tu je granica koju vredi držati: novinski članak iz 1944. je dokaz da je nešto tako objavljeno tog dana, ne nužno dokaz da se tako dogodilo. Sećanje zabeleženo pedeset godina kasnije je dokaz o sećanju. Kad tu razliku napišeš jednom rečenicom, rad je odbranjen i pre odbrane.

Gde se traži:

• Digitalizovane zbirke biblioteka — stare novine i publikacije
• Zavičajni muzej i lokalna biblioteka — zbirke o tvom kraju, i osoblje koje zna šta postoji
• Monografije o gradu, školi ili ustanovi — često postoje i retko se koriste
• Porodični dokumenti i fotografije, uz saglasnost porodice
• Udžbenici i istorijske monografije — za kontekst

Za pretragu fondova domaćih biblioteka: COBISS pretraga. Da ti se izvori ne pomešaju dok radiš, vodi tabelu pročitanih izvora. Kako se izvori navode: literatura za maturski rad. Ako je reč o fotografiji ili faksimilu: kako citirati sliku i tabelu.

Struktura

1. Uvod — tema, vreme i prostor, zašto si je izabrao
2. Istorijski kontekst — šire okolnosti, kratko
3. Glavni deo — hronološki ili tematski
4. Posledice i značaj
5. Zaključak

Drugi deo je najčešće mesto gde rad pobegne. Kontekst je jedna do dve strane, ne šest. Njegov jedini zadatak je da čitalac razume glavni deo — sve preko toga je prepričan udžbenik.

U trećem delu odluči odmah da li ideš hronološki ili tematski, i drži se toga do kraja. Mešanje je najčešći razlog što se u radu isti događaj pojavi na dva mesta, sa dva različita datuma.

Četvrti deo nije mesto za pouke. Posledica je ono što se dalje dogodilo, a značaj je zašto se o tome i danas piše — oboje se potkrepljuje, ne oseća.

Rad sa datumima i imenima

U istoriji su tačni podaci osnovna obaveza:

• Datumi se proveravaju u bar dva izvora
• Ako izvor koristi stari kalendar, to se naznačava
• Imena se pišu potpuno pri prvom pominjanju
• Geografski nazivi se navode onako kako su glasili u tom periodu, uz današnji naziv u zagradi ako se razlikuje
• Ako se izvori razlikuju o nekom podatku, to se kaže, a ne bira se ćutke jedan
• Brojke o žrtvama, učesnicima i troškovima uvek idu sa izvorom — to su podaci oko kojih se izvori najčešće ne slažu

Rečenica „prema podacima iz tog i tog izvora, broj je bio toliki, dok drugi izvor navodi drugi broj” nije znak nesigurnosti. To je znak da si radio sa izvorima, i komisija to prepozna.

Čega se kloniti

• Prepričan udžbenik bez ijednog drugog izvora
• Anahronizam — merenje prošlosti današnjim merilima
• Vrednosni sud umesto objašnjenja — zadatak je objasniti zašto se nešto desilo
• Nepouzdani sajtovi — istorija je oblast u kojoj ima mnogo netačnih tekstova na internetu
• Slike bez izvora
• Tvrdnja bez izvora o lokalnom događaju, samo zato što se tako priča
• Prenošenje citata iz druge ruke kao da si čitao original
• Mešanje izvora i literature u istom spisku, bez ikakve razlike među njima
• Datum bez godine ili godina bez naznake na koji se kalendar odnosi

Poslednje dve stavke deluju sitno, ali se najbrže primete, jer se proveravaju bez čitanja celog rada.

Šta komisija pita

• Zašto si izabrao ovu temu?
• Koji ti je izvor bio najkorisniji i zašto?
• Kako si proverio podatak koji si naveo?
• Šta taj tvoj izvor ne može da pokaže?
• Šta bi se desilo da je ishod bio drugačiji?

Za fakultetski nivo iste discipline, gde se očekuju kritika izvora i poznavanje istoriografske rasprave: seminarski rad iz istorije. Opšta pravila za gimnazijske radove: maturski rad u gimnaziji.