Maturski rad u ekonomskoj školi
Kako se piše maturski rad za ekonomskog tehničara: praktični deo sa dokumentima i obračunom, izvori podataka i pitanja komisije na odbrani.
U ekonomskoj školi se maturski rad razlikuje od gimnazijskog po tome što se od njega očekuju brojevi i dokumenti. Rad koji objasni pojam, a ne pokaže nijedan obračun, ne pokazuje ono što si u školi učio.
Zbog toga cela izrada zavisi od jednog pitanja koje se postavlja pre teme: odakle će doći brojevi. Postoje samo tri poštena odgovora — javno objavljeni podaci, podaci koje ti je neko dao uz dozvolu, i zamišljen primer koji je jasno označen kao zamišljen. Četvrtog nema, a upravo četvrti — izmišljeni brojevi predstavljeni kao stvarni — najčešće ruši inače dobar rad.
Šta može da bude praktični deo
Ovo je deo koji nosi ocenu i za koji ne treba ništa osim znanja iz škole:
- Obračun zarade sa doprinosima i porezom, na zamišljenom primeru
- Kalkulacija cene proizvoda ili usluge, sa svim elementima
- Popunjeni poslovni dokumenti — faktura, otpremnica, nalog za uplatu, blagajnički izveštaj
- Knjiženje poslovnih promena kroz nekoliko primera
- Analiza finansijskih izveštaja stvarnog preduzeća, na osnovu javnih podataka
- Poslovni plan male firme, sa procenom prihoda i troškova
- Analiza konkurencije u jednoj delatnosti, po kriterijumima
Sve navedeno se može uraditi sa podacima koji su ili javni ili zamišljeni — pod uslovom da se jasno kaže koji su koji.
| Odakle su brojevi | Sme li u rad | Šta mora da piše uz njih |
|---|---|---|
| Javno objavljen izveštaj preduzeća | Da | Naziv preduzeća, godina izveštaja, izvor |
| Zvanična statistika | Da | Institucija, period, šta se meri |
| Cenovnik ili ponuda sa sajta | Da | Ko objavljuje i datum pristupa |
| Podaci dobijeni od firme uz dozvolu | Da, uz dogovor | Da su ustupljeni i pod kojim uslovom |
| Zamišljen primer | Da | Izričita napomena da je primer zamišljen |
| Izmišljeni brojevi za stvarnu firmu | Ne | — |
Poslednji red je jedina prava zabrana u ovom poslu. Ako si našao preduzeće, a nemaš njegove podatke, imaš dva izlaza: uzmi ono čiji su izveštaji javni, ili zadrži postupak a brojeve zameni zamišljenim i napiši da su zamišljeni. Nikada ne dopisuj brojeve stvarnoj firmi.
Gde su stvarni podaci
Ako hoćeš da radiš sa pravim brojevima:
- Agencija za privredne registre — finansijski izveštaji domaćih preduzeća su javni
- Republički zavod za statistiku — zarade, cene, poslovanje po delatnostima
- Narodna banka Srbije — kursevi, kamatne stope
- Sajtovi preduzeća — izveštaji o poslovanju, cenovnici
Rad koji analizira stvarno preduzeće na osnovu njegovog javnog izveštaja odmah je ozbiljniji od rada sa izmišljenim brojevima.
Kada preuzmeš podatak, zapiši uz njega četiri stvari pre nego što uđe u tabelu: ko ga je objavio, na koji period se odnosi, u kojoj je valuti i da li je iskazan u hiljadama. Poslednje se preskače najčešće i pravi najveću štetu, jer se u izveštajima iznosi često iskazuju u hiljadama, pa rad koji to previdi dobije rezultat pogrešan hiljadu puta.
Granični slučaj koji se javlja skoro uvek: radiš o firmi iz svog mesta, ili o onoj u kojoj si bio na praksi, a podaci ti nisu dostupni. Tri izlaza, redom po poželjnosti:
- Pitaj. Kratak i jasan zahtev — ko si, za šta ti treba, šta tačno tražiš i da rad ostaje u školi — često prođe.
- Zameni preduzeće onim iz iste delatnosti čiji je izveštaj javan, a postupak zadrži isti.
- Pređi na zamišljen primer i to napiši u uvodu praktičnog dela.
Ako ti firma da podatke, poštuj dogovor. Ako je tražila da ne bude imenovana, u radu stoji opisno — „trgovinsko preduzeće iz…” — i tako do kraja, uključujući i naslov. Imena zaposlenih se ne navode ni u jednom slučaju.
Ako ceo rad prati jedno preduzeće kroz sve pokazatelje, to je studija slučaja i ima svoja pravila: studija slučaja.
Kako se prikazuju brojevi
Tri pravila koja odmah podižu utisak:
- Obračun ide u tabelu, korak po korak, sa nazivima stavki
- Formula se pokazuje bar jednom, da se vidi kako se došlo do rezultata
- Iznosi imaju valutu i period — bez toga broj ne znači ništa
Ako rad koristi zamišljene podatke, to se izričito kaže u uvodu praktičnog dela.
Obračun se piše tako da ga neko drugi može ponoviti. Postupak koji prolazi na svakoj odbrani:
- Napiši polaznu pretpostavku — šta je dato i odakle je to
- Nabroji stavke redom kojim ulaze u račun
- Pokaži jedan korak u celini — formula, uvrštene vrednosti, rezultat
- Ostale korake daj u tabeli, sa istim redosledom kolona
- Napiši konačan iznos i jednu rečenicu o tome šta on znači
- Dodaj napomenu ako se neki element može menjati, i kako bi to uticalo na rezultat
Šesti korak je onaj koji razdvaja dobar rad od prosečnog, jer pokazuje da razumeš račun, a ne samo da si ga izveo.
Uz to idu dve navike koje se uvek primete: kroz ceo rad koristi isti broj decimala i isti način zaokruživanja, i nikad ne mešaj podatke iz različitih godina u istoj koloni bez oznake. Formatiranje prikaza: tabele i grafikoni u radu.
Popunjeni dokumenti — faktura, otpremnica, nalog — idu u prilog na kraju rada, a u tekstu se na njih upućuje. Ako su izmišljeni podaci na dokumentu, to piše ispod njega.
Teme koje se dobro brane
| Široko | Upotrebljivo |
|---|---|
| Marketing | Marketing miks jedne lokalne pekare |
| Računovodstvo | Knjiženje nabavke i prodaje robe u trgovini |
| Finansije | Obračun zarade i doprinosa na primeru |
| Preduzetništvo | Poslovni plan za otvaranje kafića |
| Bankarstvo | Poređenje ponuda kredita tri banke |
| Turizam | Kalkulacija cene aranžmana |
Poređenje ponuda banaka ili osiguranja je zahvalna tema — podaci su javni, a rezultat je tabela koju niko drugi nema.
Kod takve teme se pazi na jednu stvar: ponude se porede samo ako su uporedive. Isti iznos, isti rok, isti datum preuzimanja podataka. Ako jednu ponudu uzmeš u jednom mesecu, a drugu tri meseca kasnije, tabela ne pokazuje razliku između banaka nego razliku između dva trenutka. Datum preuzimanja ide u zaglavlje tabele.
Za teme iz oblasti poslovnog plana, gde se procenjuju prihodi i troškovi koji još ne postoje: seminarski rad iz preduzetništva.
Struktura
- Uvod — tema i zašto si je izabrao
- Teorijski deo — pojmovi, propisi, postupak
- Praktični deo — obračun, dokumenti, analiza
- Tumačenje rezultata
- Zaključak
Odnos teorije i prakse treba da bude otprilike pola-pola. Ako je praktični deo dve strane od petnaest, rad je teorijski.
Četvrti deo se najčešće svede na ponavljanje brojeva iz tabele drugim rečima, a to nije tumačenje. Tumačenje odgovara na pitanje šta broj znači: da li je iznos velik ili mali u odnosu na nešto, da li se kroz period kreće naviše ili naniže i šta na njega najviše utiče. Bez tog poređenja, broj visi u vazduhu.
U zaključak ne ulaze novi brojevi. Ako se nešto računa, računa se u trećem delu.
Propisi
Kod tema koje dodiruju poreze, doprinose ili poslovne knjige, propis je deo teme. Proveri da li je verzija koju koristiš aktuelna — stope i pragovi se menjaju.
Praktična posledica: uz svaki obračun napiši na koji se period odnosi i po kojim je vrednostima rađen. Rad koji to ima ostaje tačan i kad se vrednosti promene, jer se čita kao obračun za taj period. Rad koji to nema postaje netačan čim se nešto izmeni.
Kako se navode propisi: kako citirati zakon.
Šta komisija pita
- Objasni kako si došao do ovog iznosa.
- Šta bi se promenilo da je stopa drugačija?
- Odakle ti podaci o preduzeću?
- Šta ovaj pokazatelj govori o poslovanju?
- Da li su ovi brojevi stvarni ili si ih pretpostavio?
Prvo pitanje se postavlja gotovo uvek — zato obračun mora da bude prikazan korak po korak, a ne samo kao konačan broj.
Poslednje pitanje ima samo jedan dobar odgovor, i to onaj koji u radu već piše. Ako je primer zamišljen, to se kaže mirno i bez izvinjavanja: zamišljen primer je potpuno uredan izbor za maturski rad, dokle god je označen. Neprijatnost nastaje samo kada se odgovor razlikuje od onoga što u radu stoji.
Kako odbrana teče i šta se još pita: pitanja na odbrani maturskog rada.
Za fakultetski nivo: seminarski rad iz ekonomije i seminarski rad iz računovodstva.