Seminarski rad iz preduzetništva

Na predmetima iz preduzetništva se najčešće ne traži samo tekst, nego i poslovni plan za sopstvenu ideju. To menja ceo posao: rad ima teorijski deo koji se piše kao i svaki drugi, i praktični deo koji se računa.

Ono što razdvaja dobar rad od lošeg u ovoj oblasti nije ideja. Ideje su sve podjednako dobre dok se ne napišu brojevi. Razdvaja ih to odakle su brojevi u projekciji. Plan u kome svaka cifra ima izvor u napomeni prolazi; plan sa okruglim brojevima iz glave se vraća, ma koliko lepo bio složen.

Pre svega ostalog proveri uputstvo predmeta: negde se traži pun poslovni plan, negde samo finansijski deo, a negde teorijski rad bez plana.

Kako se rad deli

Uobičajen odnos za seminarski od dvanaest do petnaest strana:

1. Uvod — problem, cilj, struktura
2. Teorijski deo — pojmovi i okvir koji stvarno koristiš u planu, četiri do pet strana
3. Opis poslovne ideje — šta, kome i po kojoj ceni
4. Analiza tržišta i konkurencije — sa podacima, ne sa pretpostavkama
5. Operativni i marketinški deo — kako posao funkcioniše iz dana u dan
6. Finansijski deo — ulaganje, projekcija prihoda i troškova, tačka pokrića
7. Zaključak
8. Prilog — tabele plana, ako ih ima mnogo

Plan ne ide umesto rada. Ako predaš samo šablon poslovnog plana, bez teorijskog dela i bez literature, to nije seminarski rad. Opšti okvir poglavlja je u tekstu struktura seminarskog rada.

Šta poslovni plan sadrži

Redosled je ustaljen i vredi ga poštovati:

• Sažetak — pola strane, piše se poslednji
• Poslovna ideja — proizvod ili usluga, konkretno; ne „platforma za povezivanje”, nego šta korisnik dobije
• Tržište — ko su kupci, koliko ih ima, gde su
• Konkurencija — imenovana, sa cenama i ponudom
• Marketing — kako kupci saznaju za tebe i koliko to košta
• Operacije — lokacija, oprema, dobavljači, radno vreme, ljudi
• Pravni oblik i obaveze — forma poslovanja, potrebne dozvole ako ih delatnost traži
• Finansijska projekcija — početno ulaganje, prihodi, troškovi, tok gotovine, tačka pokrića
• Rizici — tri do pet, sa odgovorom na svaki

Deo o rizicima se najčešće izostavi, a najlakše podiže utisak. Rečenica „ako promet bude trideset odsto manji od projektovanog, fiksni troškovi se pokrivaju do trećeg meseca” pokazuje da si plan zaista razumeo.

Odakle realni podaci

Ovo je deo koji rad iz preduzetništva čini ozbiljnim. Podaci postoje i javni su:

• Cene opreme i robe — sa sajtova dobavljača i prodavaca, uz datum preuzimanja; u napomeni ispod tabele stoji odakle je cena
• Zakup prostora — iz aktuelnih oglasa za traženu lokaciju i kvadraturu
• Konkurencija — njihovi sajtovi i cenovnici, a za registrovane firme i finansijski izveštaji iz registra koji vodi Agencija za privredne registre
• Veličina tržišta i potrošnja — publikacije Republičkog zavoda za statistiku o stanovništvu, domaćinstvima i potrošnji
• Poslovanje delatnosti u celini — statistika o broju preduzeća i prometu u grani
• Porezi, doprinosi i naknade — sa zvaničnih stranica nadležnih organa, i uvek sa naznakom na koji dan važe, jer se stope menjaju
• Uslovi finansiranja — javno objavljeni uslovi kreditnih i garancijskih programa, ako su ti relevantni

Pravilo koje pokriva sve: svaka brojka u projekciji ima napomenu odakle je. Ako je pretpostavka, tako i piše — „pretpostavka autora, izvedena iz cena konkurencije”. Pretpostavka sa objašnjenjem je legitimna; pretpostavka koja se predstavlja kao podatak nije.

Kako se navode izvori preuzeti sa interneta, sa datumom pristupa: kako citirati internet izvor.

Analiza tržišta bez izmišljanja

Poglavlje o tržištu je ono u kome se najviše piše, a najmanje kaže. Rečenice tipa „tržište je u ekspanziji” ili „potražnja je velika” nemaju vrednost bez naznake odakle to znaš.

Tri postupka koja daju sadržaj, a izvodljiva su za jedan seminarski:

• Popis konkurencije. Nabroj pet do deset ponuđača na izabranoj lokaciji ili u izabranom segmentu, sa cenama i onim što nude. Tabela sa pet redova i četiri kolone kaže više od dve strane opisa.
• Mala anketa. Trideset do pedeset odgovora među mogućim kupcima je dovoljno da se u radu kaže nešto konkretno, pod uslovom da se navede kako su ispitanici izabrani i da se ne uopštava izvan tog kruga. Kako se pitanja postavljaju i kako se rezultati prikazuju: anketa u seminarskom radu.
• Jedan razgovor sa nekim ko taj posao već radi. Petnaest minuta daje podatke o troškovima i sezoni kojih nema ni u jednoj bazi. U radu se navodi kao intervju, sa datumom i naznakom uloge sagovornika.

Finansijski deo bez greške

Tri tabele pokrivaju sve što se na seminarskom traži.

Početno ulaganje — spisak stavki sa cenom i izvorom cene, i ukupan iznos.

Projekcija prihoda i troškova — najmanje dvanaest meseci, ili tri godine ako predmet tako traži. Prihod se izvodi iz dve veličine: broja kupaca i prosečnog iznosa po kupcu. Obe se obrazlažu.

Tačka pokrića — koliko jedinica ili koliki promet je potreban da se pokriju troškovi. Računa se tako što se fiksni troškovi podele razlikom između cene i varijabilnog troška po jedinici. Ova jedna brojka pokazuje da plan nije samo spisak želja.

Troškovi koji se najčešće zaborave: doprinosi i porezi na zaradu, knjigovodstvene usluge, ambalaža i dostava, kvar i rastur, provizije platnih posrednika, održavanje opreme, osiguranje, marketing posle prvog meseca.

Ako predmet traži i ocenu isplativosti ulaganja kroz diskontovanje budućih tokova, taj deo je opisan u tekstu seminarski rad iz finansija.

Tipične teme

• Poslovni plan za konkretnu uslužnu delatnost na određenoj lokaciji
• Poslovni plan za mali proizvodni pogon, sa računicom kapaciteta
• Izvori finansiranja početnika: sopstvena sredstva, krediti, garancijski programi, grupno finansiranje
• Franšiza kao model ulaska u posao, sa analizom obaveza
• Preduzetništvo mladih: prepreke i podsticaji
• Socijalno preduzetništvo i merenje efekta
• Porodično preduzeće i prelazak na sledeću generaciju
• Digitalni proizvod kao poslovna ideja: troškovi koji se razlikuju od fizičkog
• Analiza razloga zbog kojih mala preduzeća prestaju sa radom
• Od ideje do registracije: koraci i obaveze

Za temu se uzima delatnost koju možeš da proveriš — u kojoj postoji konkurencija sa javnim cenama i dobavljači sa javnim cenovnicima. Originalna ideja bez ijedne uporedne tačke je najteža za pisanje.

Najčešće greške

• Brojke bez izvora. Glavna zamerka u ovoj oblasti i razlog broj jedan za doradu.
• Precenjena prodaja. Projekcija u kojoj svaki mesec raste, bez sezone i bez zastoja.
• Zaboravljeni troškovi, najčešće oni oko zarada i oni koji nastaju tek od drugog meseca.
• „Nemamo konkurenciju”. Uvek je ima; ako je zaista nema, obično nema ni tržišta.
• Plan bez tačke pokrića, pa se ne zna kada posao počinje da se isplati.
• Prepisan šablon sa naslovima koji se ne popunjavaju sadržajem.
• Teorijski deo koji nema veze sa planom. Ako se pojmovi iz drugog poglavlja nigde ne koriste u planu, oni su ukras.
• Cene bez datuma. Cena važi na dan kad je preuzeta i tako se i navodi.

Provera pre predaje

Uzmi tri nasumične brojke iz finansijskog dela i pitaj se odakle su. Ako na sve tri možeš da odgovoriš jednom rečenicom sa izvorom, plan je u redu. Ako ne možeš ni na jednu, prođi tabele ponovo — to je isto ono što će te pitati na odbrani.

Ako je tema bliža vođenju postojeće firme nego pokretanju nove, pogledaj seminarski rad iz menadžmenta; ako je težište na kupcima i kampanji, seminarski rad iz marketinga.