Mala anketa u seminarskom radu
Kako se radi mala anketa za seminarski rad, koliko ispitanika je dovoljno, kako se pišu pitanja i šta sme da se zaključi sa uzorkom od dvadesetak ljudi.
Mala anketa je najbrži način da seminarski rad dobije nešto svoje — deo koji nije prepričana literatura. Za dvadesetak ispitanika i dvadesetak minuta prikupljanja dobijaš tabelu koju niko drugi nema.
Ali mala anketa ima i malu snagu. Dvadeset ljudi nije uzorak iz kog se zaključuje o populaciji, i rad koji tvrdi suprotno gubi više nego što je anketom dobio. Ceo posao je u tome da se anketa uradi korektno i da se zaključci drže u granicama onoga što podaci nose.
Anketa u seminarskom radu se u praksi razlikuje od one u završnim radovima po obimu i ambiciji; poređenja radi, kako izgleda ozbiljnije istraživanje: anketa za diplomski rad.
Prvo: da li ti anketa uopšte treba
Anketa nije ukras. Ima smisla samo ako odgovara na pitanje koje literatura ne pokriva.
Ima smisla kad pitaš o stavovima, navikama i iskustvu ljudi kojima imaš pristup: kako studenti tvoje generacije biraju gde kupuju, koliko često koriste neku uslugu, šta im je važno pri odluci.
Nema smisla kad pitaš o nečemu što se može naći u zvaničnoj statistici, kad hoćeš da izmeriš pojavu na nivou zemlje, ili kad ti treba znanje koje ispitanici nemaju. Anketa o tome „koliko je inflacija uticala na privredu” od trideset studenata ne meri inflaciju, nego utiske o njoj — i tako mora i da se napiše.
I pre svega: proveri da li profesor uopšte traži empirijski deo. Mnogi seminarski radovi su čisto teorijski i anketa im ne donosi bod, samo strane.
Koliko ispitanika
Za seminarski rad se u praksi radi sa 10 do 30 ispitanika. To nije statistički uzorak i nema smisla praviti se da jeste.
| Broj ispitanika | Šta se sme reći |
|---|---|
| do 10 | pojedinačni odgovori, opisno; bliže je nizu kratkih intervjua |
| 10–30 | udeli u okviru grupe, uz jasnu ogradu da važe samo za nju |
| 30–100 | i dalje prigodan uzorak, ali brojevi postaju stabilniji |
| 100+ | izlazi iz obima seminarskog rada |
Ako ti profesor zada minimalan broj, on je merodavan. Ako ne zada, dvadesetak je razuman cilj: dovoljno da tabela ne izgleda prazno, dovoljno malo da se prikupi za dan.
Kako se pišu pitanja
Pravilo koje rešava većinu problema: anketa ima najviše deset pitanja i popunjava se za tri minuta. Duže niko ne završava, a nedovršene ankete se ne broje.
Podela pitanja koja se pokazala kao dobra:
- dva do tri pitanja o ispitaniku — godine, pol, godina studija, ono što ti je stvarno potrebno za ukrštanje
- pet do sedam pitanja o temi
- najviše jedno otvoreno pitanje na kraju
Otvorena pitanja se lepo čitaju, ali se teško obrađuju. Jedno je taman.
Šta se izbegava:
Sugestivna pitanja. „Da li se slažete da su cene previsoke?” već nudi odgovor. Umesto toga: „Kako ocenjujete odnos cene i kvaliteta?”
Dva pitanja u jednom. „Da li ste zadovoljni cenom i brzinom isporuke?” — na to ne postoji tačan odgovor ako je jedno da, a drugo ne.
Nejasne količine. „Često”, „ponekad”, „retko” svako čita drugačije. Bolje: „jednom nedeljno ili češće”, „nekoliko puta mesečno”, „ređe”.
Pitanja bez izlaza. Svako pitanje sa ponuđenim odgovorima treba da ima opciju za onoga kome nijedan ne odgovara — „ne znam” ili „ne odnosi se na mene”. Bez toga ljudi biraju nasumično i kvare ti podatke.
Za ocene koristi skalu od pet stepeni i drži isti smer kroz celu anketu: svuda 1 najgore i 5 najbolje, ili obrnuto, ali nikako izmešano.
Kako se prikuplja
Za seminarski rad je najpraktičniji besplatan formular na internetu — Google obrasci ili sličan alat. Prednost je što odgovore odmah dobijaš u tabeli, sa gotovim zbirovima, pa ti otpada ručno prekucavanje.
Papirni upitnik ima smisla samo ako anketiraš grupu koja je na jednom mestu, recimo posle predavanja.
Tri stvari koje se rade pre slanja:
- Testiraj na dve osobe. Uvek postoji pitanje koje ti je jasno, a njima nije. Nađe se za pet minuta, a posle slanja se ne može popraviti.
- Napiši kratko zaglavlje — ko si, za šta služi anketa, da je anonimna i koliko traje. Tri rečenice dižu odziv.
- Postavi rok. „Do nedelje uveče” daje više odgovora nego otvoreno pitanje.
Anonimnost nije formalnost: ako ne tražiš ime i imejl, dobijaš iskrenije odgovore i izbegavaš pitanje šta radiš sa ličnim podacima. Ne prikupljaj ništa što ti nije stvarno potrebno za rad.
Kako se rezultati prikazuju u radu
U seminarskom radu je dovoljno tabela sa apsolutnim brojem i procentom za svako pitanje.
| Odgovor | Broj | % |
|---|---|---|
| Do 1.000 dinara | 8 | 40% |
| 1.000–3.000 | 9 | 45% |
| Preko 3.000 | 3 | 15% |
| Ukupno | 20 | 100% |
Uvek navodi i broj, ne samo procenat. „45%” od dvadeset ljudi je devet ljudi, i čitalac to treba da vidi odmah — procenat bez osnove deluje kao veći nalaz nego što jeste.
Grafikon dodaj samo tamo gde nešto pokazuje bolje od tabele, i nikad oba za isti podatak. Kako se prilozi uređuju i potpisuju: tabele i grafikoni u radu i automatski potpisi i numeracija tabela i slika.
Sam upitnik ide u prilog na kraju rada, ne u sredinu teksta.
Granice zaključivanja — ovo je najvažniji deo
Uzorak od dvadeset ljudi koje si našao preko poznanika i grupe sa fakulteta je prigodan uzorak. To znači da ispitanici nisu birani slučajno i da ne predstavljaju nikoga osim sebe.
Praktično, to postavlja tri granice.
Ne generalizuj. Ne piše se „studenti u Srbiji smatraju”, nego „među dvadeset anketiranih studenata, njih devet navodi”.
Ne računaj statistiku koju uzorak ne nosi. Testovi značajnosti, korelacije i slično na dvadeset odgovora daju brojeve koji izgledaju ozbiljno, a nisu. Udeli i prosečne ocene su dovoljni.
Ne tumači male razlike. Razlika između 45% i 40% je jedan čovek. Ako se u radu nađe rečenica o „blagoj prednosti”, proveri koliko ljudi ta prednost zapravo iznosi.
Umesto da te granice kriješ, napiši ih. Pasus o ograničenjima istraživanja — veličina uzorka, način biranja ispitanika, to što je anketa sprovedena u jednom danu i u jednoj sredini — pokazuje da razumeš metod. Profesori taj pasus čitaju pažljivo i on radi u tvoju korist, dok preterana tvrdnja radi protiv.
Kako se anketa uklapa u tekst rada
Empirijski deo seminarskog rada ima tri kratka odeljka:
- Metod — ko je anketiran, koliko ih je, kada i kako, koliko pitanja
- Rezultati — tabele i suvo čitanje brojeva, bez tumačenja
- Diskusija — šta ti brojevi znače i kako stoje prema onome što si našao u literaturi
Treći odeljak je onaj koji razdvaja rad od izveštaja. Tu se tvoji brojevi susreću sa izvorima iz teorijskog dela — potvrđuju ih, odstupaju od njih ili ih ne dodiruju. Kako se to piše: diskusija rezultata.
Ako ti je za temu potrebno nekoliko dubljih odgovora umesto dvadeset plitkih, razmisli o drugoj metodi: intervju kao metoda istraživanja.
Za samo čitanje brojeva, gde procenti na malom uzorku umeju da prevare, postupak je opisan u tekstu kako se tumače rezultati male ankete.