Font i veličina slova u radu

Font je jedna od retkih stvari koje uputstva skoro uvek propisuju. Ako u uputstvu piše koji, taj je — bez obzira na to što ti se drugi više sviđa.

Zašto uputstvo uopšte propisuje font

Nije stvar estetike. Font i veličina zajedno sa proredom i marginama određuju koliko teksta stane na stranu — a obim rada se u uputstvima najčešće zadaje u stranama, ne u rečima.

Isti tekst u jednom podešavanju daje dvanaest strana, a u drugom sedamnaest. Zato se ta tri podešavanja i propisuju zajedno, i zato se postavljaju pre pisanja, a ne kad je tekst gotov.

Prored: prored u radu. Margine: margine za seminarski rad.

Ako u uputstvu piše samo font, a ne i ostalo, pitaj umesto da pretpostaviš. To je jedno pitanje mentoru koje sprečava prepravljanje celog rada pred predaju.

Koji font

Uputstvo Ekonomskog fakulteta u Beogradu, na primer, za seminarski rad traži Times New Roman 12. Na tehničkim fakultetima se češće sreće Arial.

Ako uputstvo ćuti, Times New Roman 12 je najsigurniji izbor za rad na srpskom.

Naša slova

Pre nego što se odlučiš za font koji nije uobičajen, otkucaj u njemu č, ć, š, ž, đ i Đ.

Neki fontovi ta slova nemaju, pa ih program tiho zameni znakom iz drugog fonta — i u tekstu se pojave slova koja su za nijansu drugačija po debljini ili nagibu. Najlakše se vidi na velikom Đ i na ž.

Fontovi iz gornje tabele taj problem nemaju i to je jedan od razloga zbog kojih su se odomaćili u radovima na srpskom.

Veličine po elementima

Uobičajena skala kad je osnovni tekst 12:

Razlika između nivoa treba da bude vidljiva, ali ne drastična. Naslov poglavlja od 20 u radu sa tekstom od 12 izgleda neprimereno.

Jedan font kroz ceo rad

Dozvoljeno je koristiti drugi font za naslove nego za tekst, ali za akademski rad to nije potrebno i retko izgleda bolje.

Jedan font, različite veličine i podebljanje — to je sve što treba.

Ono što se ne radi je korišćenje više fontova u tekstu. To se dešava nenamerno, kopiranjem iz drugih izvora, i najčešća je greška u studentskim radovima.

Font se ne podešava ručno

Ovo je razlika koja se plaća tek na kraju. Ako font biraš tako što označiš tekst i izabereš ga iz padajuće liste, svaka kasnija izmena znači ponavljanje istog posla kroz ceo dokument.

Ispravno je izmeniti stil:

1. U kartici Home, u galeriji stilova, desni klik na Normal
2. Modify
3. Postavi font i veličinu
4. Potvrdi

Time se odjednom menja sav tekst koji koristi taj stil, dakle ceo rad. Isto se radi i za stilove naslova, koji imaju svoje veličine: stilovi naslova u Wordu.

Ako ti se posle dve nedelje pisanja promeni uputstvo, izmena je posao od pola minuta umesto od sat vremena.

Kako se popravlja neujednačen font

Ako u radu već postoji haos od kopiranog teksta:

1. Ctrl+A — označi ceo dokument
2. Postavi font i veličinu na željene vrednosti
3. Ponovo primeni stilove naslova — jer si ih upravo poništio
4. Proveri fusnote, tabele i potpise, koji imaju svoje veličine

Da se ne ponovi: lepi kao čist tekst. Detaljno: kako srediti kopiran tekst u radu.

Ako fonta nema na tuđem računaru

Word dokument se prelama fontovima koji postoje na računaru onoga ko ga otvara. Ako tvoj font tamo ne postoji, zamenjuje se drugim — i prelom se pomeri, ponekad za nekoliko strana.

Dva rešenja:

• Predaj PDF, u kom su fontovi ugrađeni u sam fajl, pa je izgled fiksiran. Kako sačuvati Word kao PDF.
• Koristi uobičajen font, ako se rad mora predati u Wordu.

Ovo je razlog zbog kog neobičan font nije dobra ideja ni kada uputstvo o njemu ćuti.

Delovi koji ostanu sa starim fontom

Kad se sređuje formatiranje, ovi delovi po pravilu ostanu nepromenjeni, jer ih označavanje celog teksta ne obuhvata na isti način:

Sadržaj je poseban slučaj: ako si font menjao posle generisanja, sadržaj zadržava staro stanje sve dok se ne osveži.

Kurziv, podebljano, podvučeno

Pravila u akademskom radu:

• Kurziv — za naslove dela, strane reči, latinske nazive, isticanje pojma pri prvom pominjanju
• Podebljano — za naslove, retko u tekstu
• Podvučeno — ne koristi se u akademskom radu; to je ostatak iz vremena pisaćih mašina
• VELIKA SLOVA — samo za naslove, nikad za isticanje u tekstu

Isticanje u tekstu treba da bude retko. Ako je podebljano pola strane, ništa nije istaknuto.

Boja

Ceo tekst je crn. Boje se koriste samo u grafikonima i eventualno u šemama.

Ako si tokom pisanja koristio boje za sopstvene beleške, obriši ih pre predaje — to je greška koja se lako previdi, a odmah se vidi.

Hiperlinkovi koje Word automatski oboji u plavo takođe treba da budu crni u odštampanom radu, osim ako uputstvo dozvoljava drugačije.

Ako je rad dvojezičan

Kod radova sa apstraktom na engleskom, ili sa odeljkom na drugom jeziku, font ostaje isti kroz ceo rad. Ne menja se font da bi se označilo da je deo na drugom jeziku — za to služi naslov odeljka.

Menja se samo jezik provere pravopisa za taj deo, da ne bi ceo apstrakt bio podvučen crvenom.

Provera pred predaju

Brz test koji otkriva neujednačenost: klikni redom u nekoliko pasusa iz različitih delova rada i pogledaj šta piše u polju za font.

Ako je polje prazno, u tom pasusu postoji više fontova. To se skoro uvek svodi na tri mesta: definicije prepisane iz udžbenika, tabele prenete iz Excela i tekst prekopiran iz PDF-a.

Isti test radi i za veličinu slova — prazno polje znači da su u pasusu pomešane dve veličine, što se na ekranu jedva vidi, a na papiru se vidi odmah.

Poseban slučaj: formule i kod

• Formule — u editoru formula, koji ima svoj font; ne kucaju se običnim slovima
• Kod — u fontu sa jednakim širinama znakova (Consolas, Courier New), obično 10

Kada se podešava font: na kraju, zajedno sa ostalim formatiranjem. Kako formatirati rad u Wordu.