Seminarski rad iz logistike

Logistika je oblast procesa. Rad koji ne prikaže nijedan proces — ko šta radi, kojim redom, sa kojim vremenima i troškovima — ostaje na nivou definicija, a definicija u logistici ima malo i sve su u udžbeniku.

Tipovi tema

Lanac snabdevanja — struktura, učesnici, tokovi robe i informacija, odnosi sa dobavljačima.

Skladišno poslovanje — prijem, smeštaj, komisioniranje, otprema, upravljanje zalihama.

Transport — izbor vida prevoza, planiranje ruta, troškovi, intermodalni transport.

Zalihe — modeli naručivanja, ekonomična količina, sigurnosne zalihe, obrt.

Informacioni sistemi u logistici — sistemi za upravljanje skladištem i transportom, praćenje pošiljki.

Zelena logistika i povratni tokovi — reciklaža, povraćaj robe, emisije u transportu.

Proces se crta, ne opisuje

Najjači potez u logističkom radu je dijagram toka. Proces koji bi u tekstu zauzeo dve strane na dijagramu se vidi odjednom, sa svim koracima, odlukama i mestima zastoja.

Šta dijagram treba da sadrži:

• korake po redosledu izvršavanja
• ko izvršava koji korak
• tačke odlučivanja
• ulaze i izlaze, odnosno šta se u kom koraku prenosi
• vremena, ako su poznata

Svaki dijagram se numeriše i potpisuje kao slika: slike u radu i potpisi.

Pokazatelji koji se očekuju

Logistika je merljiva i od rada se to očekuje. Najčešći pokazatelji:

Kada u radu izračunaš makar jedan takav pokazatelj na stvarnim ili pretpostavljenim podacima, rad prelazi iz opisa u analizu.

Odakle podaci

• Finansijski izveštaji preduzeća iz registra Agencije za privredne registre — zalihe i troškovi se vide iz bilansa
• Statistika transporta Republičkog zavoda za statistiku
• Interni podaci preduzeća, ako imaš pristup preko prakse ili posla
• Stručni časopisi i studije slučaja iz oblasti upravljanja lancima snabdevanja

Ako nemaš prave podatke, dozvoljeno je raditi sa pretpostavljenim — ali se to mora izričito navesti i pretpostavke moraju biti realne i obrazložene.

Struktura

1. Uvod — problem i cilj
2. Teorijski okvir — pojmovi i modeli
3. Opis procesa ili sistema koji se analizira
4. Analiza — pokazatelji, uska grla, troškovi
5. Predlog unapređenja
6. Zaključak

Peti deo je ono što se u logistici najviše ceni. Predlog mora da bude izveden iz uskog grla koje si u analizi pokazao, i po mogućstvu procenjen — koliko štedi, koliko košta, za koje vreme se isplati.

Jedan pokazatelj, izračunat do kraja

Rad prelazi iz opisa u analizu onog trenutka kada se u njemu pojavi broj koji si sam dobio. Ne treba ih deset — treba jedan, izveden korektno i protumačen.

Najpristupačniji je koeficijent obrta zaliha, jer se računa iz podataka koji stoje u javno dostupnim finansijskim izveštajima:

Koeficijent obrta zaliha = nabavna vrednost prodate robe ÷ prosečne zalihe

Prosečne zalihe = (zalihe na početku godine + zalihe na kraju godine) ÷ 2

Dani vezivanja zaliha = 365 ÷ koeficijent obrta

Ono što se traži nije račun nego rečenica posle računa. Broj bez tumačenja je isto što i broj bez izvora.

Koeficijent obrta je u posmatranoj godini iznosio 4,1, što odgovara vezivanju zaliha od oko 89 dana. U odnosu na prethodnu godinu obrt je usporen, a istovremeno je porastao udeo zaliha u ukupnoj aktivi — što upućuje na to da se nabavlja u većim količinama nego što prodaja povlači.

Isti obrazac važi za bilo koji drugi pokazatelj: formula, podatak, izračunata vrednost, poređenje sa nečim (prethodna godina, druga lokacija, planirana vrednost), pa zaključak. Bez poređenja broj ne znači ništa, jer ne postoji skala na kojoj bi se čitao.

Kako se brojevi u radu prikazuju i potpisuju: tabele i grafikoni u radu i statistički podaci u seminarskom radu.

Korak po korak: od procesa do predloga

Ovo je kostur koji drži većinu logističkih radova i radi bez obzira na to da li pišeš o skladištu, transportu ili nabavci.

1. Opiši sistem — šta preduzeće radi, čime, u kom obimu. Kratko, pola strane.
2. Nacrtaj proces onakav kakav jeste, sa svim koracima i tačkama odlučivanja.
3. Obeleži na dijagramu mesta na kojima se čeka — pred prijemom, pred kontrolom, pred utovarom.
4. Izmeri ili proceni jedno od tih čekanja — koliko traje, koliko puta dnevno se dešava, koliko to znači na mesečnom nivou.
5. Predloži izmenu koja pogađa baš to usko grlo.
6. Proceni efekat predloga i navedi šta bi koštao.

Peti korak pada ako je četvrti preskočen. Predlog „uvesti savremeni informacioni sistem” ne znači ništa ako u radu nigde nije pokazano šta konkretno danas ne radi.

Kako izgleda procena efekta

Ne mora da bude precizna, ali mora da bude izvedena iz nečega što u radu stoji.

Poslednji red je obavezan. Kada u radu jasno stoji odakle brojevi dolaze i koliko su pouzdani, procena je legitiman deo analize. Kada to ne stoji, ista procena deluje kao izmišljena.

Ako nemaš pristup preduzeću

Čest slučaj, i ne mora da bude prepreka. Tri varijante koje prolaze:

1. Studija slučaja iz objavljenog izvora — stručni časopis ili zbornik, uz uredno citiranje. Studija slučaja u seminarskom radu.
2. Analiza na osnovu javnih podataka — finansijski izveštaji iz registra, statistika prevoza, podaci o mreži i kapacitetima.
3. Konstruisan primer, izričito označen: „Podaci su pretpostavljeni radi prikaza postupka.” Postupak je onda predmet rada, a ne preduzeće.

Ono što se ne radi jeste da se pretpostavljeni podaci predstave kao stvarni, sa imenom preduzeća uz njih.

Tema koja je preširoka

„Lanci snabdevanja” nisu tema nego oblast. Sužavanje ide u tri poteza: izaberi jednu kariku, jednu vrstu robe i jedan period.

Preširoko: upravljanje zalihama u trgovini

Upotrebljivo: upravljanje zalihama brzo kvarljive robe u jednom maloprodajnom objektu, u toku jedne sezone

Uža tema nije skromnija, nego je jedina koja se u obimu seminarskog rada može obraditi do kraja. Šire postavljen rad završi kao prepričan udžbenik.

Pojmovi koji se najčešće mešaju

• Logistika je upravljanje tokovima; transport je jedna njena funkcija.
• Nabavka je odnos sa dobavljačem; lanac snabdevanja obuhvata i ono što se dešava posle tvog preduzeća.
• Skladištenje je čuvanje robe; komisioniranje je izdvajanje robe po nalogu i meri se posebno.
• Trošak transporta nije isto što i ukupan logistički trošak, u kom su i zalihe, i skladište, i administracija.

Ako te pojmove razdvojiš već u uvodu, ostatak rada je lakše napisati — a i pitanja posle izlaganja idu mirnije. Srodna oblast sa iste strane brojeva: seminarski rad iz računovodstva.

Najčešće greške

• Definicije umesto procesa — pet strana o tome šta je logistika
• Nijedan pokazatelj u celom radu
• Dijagram bez legende ili bez izvora
• Predlog bez procene efekta
• Pomešani pojmovi — logistika nije isto što i transport, a lanac snabdevanja nije isto što i nabavka
• Zastareli podaci o tehnologiji u oblasti koja se brzo menja

Srodne oblasti: seminarski rad iz saobraćaja i seminarski rad iz menadžmenta.