Poslednji slajd prezentacije

Poslednji slajd je jedini koji ostaje na ekranu duže od minuta — tokom cele runde pitanja komisije. To je i razlog zbog kog slajd sa samo „Hvala na pažnji” nije dobra ideja.

Šta na njemu treba da stoji

Ključni zaključci, tri do četiri, kratko:

Zaključci • Preduzeća sa tri i više kanala češće beleže rast prihoda • Razlika je izraženija u uslužnim delatnostima • Starost preduzeća nije povezana sa brojem kanala • Nalazi važe za prigodan uzorak od 86 preduzeća

Hvala na pažnji.

Dok komisija postavlja pitanja, na ekranu stoji ono što hoćeš da zapamte. To je besplatna prednost.

Zašto „Hvala na pažnji” nije dovoljno

Nije nepristojno — samo je izgubljenih pet minuta ekrana.

Zahvalnost se izgovara, a ne mora da zauzme ceo slajd. Ako ti je stalo da stoji napisana, stavi je u dnu slajda sa zaključcima.

Kako se završava izlaganje

Završetak ima tri dela, tim redom:

1. Sažmi u dve rečenice ono do čega si došao
2. Pomeni ograničenje ili pravac dalje — pokazuje da znaš granice rada
3. Zahvali i otvori pitanja

„Da sažmem: rezultati pokazuju da je broj korišćenih kanala povezan sa rastom prihoda, dok starost preduzeća nije. Nalaz važi za prigodan uzorak, pa bi ga trebalo proveriti na većem i reprezentativnijem. Hvala na pažnji, stojim vam na raspolaganju za pitanja.”

Poslednja rečenica je važna: ona jasno predaje reč komisiji. Bez nje nastaje neprijatna tišina u kojoj ne zna ko sledeći govori.

Šta se ne radi na kraju

• Ne izvinjavaj se. „Izvinite ako sam nešto propustio” obara ceo utisak.
• Ne dodaj nešto što si zaboravio. Ako si propustio, pomenućeš u odgovoru na pitanje.
• Ne prekoračuj vreme. Završi na vreme, makar skratio poslednji deo.
• Ne gasi prezentaciju. Ostavi je na poslednjem slajdu.

Slajdovi u rezervi

Tehnika koja dobro prolazi: posle završnog slajda dodaj još nekoliko sa detaljima — pune tabele, dodatni grafikoni, upitnik, metodološki detalji.

Njih ne izlažeš. Ali kada komisija pita „kako ste tačno birali uzorak” ili „koliko je iznosila razlika kod te grupe”, vratiš se na taj slajd i pokažeš.

To ostavlja jak utisak pripremljenosti, a ne košta ništa osim pola sata pripreme.

Kako se odgovara na pitanja: kako odgovoriti na pitanje komisije.

Za maturski rad

Isti princip, jednostavnije:

Zaključak • Šta si uradio u praktičnom delu • Šta si zaključio • Šta bi promenio sledeći put

Hvala na pažnji.

Treća stavka se često izostavi, a komisija je često i pita — pa je dobro da odgovor već stoji.

Šta se dešava posle poslednjeg slajda

Kada završiš izlaganje, komisija se obično nakratko posavetuje pa počinje sa pitanjima. Taj trenutak tišine je neprijatan, ali je normalan i traje kraće nego što ti se čini.

Šta raditi tada:

• Ostani na mestu, ne vraćaj se u klupu
• Ne gasi prezentaciju i ne zatvaraj laptop
• Ne popunjavaj tišinu dodatnim objašnjenjima
• Uzmi gutljaj vode, ako je ima — to je normalno i kupuje ti nekoliko sekundi

Ako ti ponestane vremena

Dešava se da moraš da skratiš izlaganje u hodu. U tom slučaju ne preskačeš poslednji slajd — preskačeš neki od srednjih.

Zaključak je deo koji komisija čeka. Izlaganje koje se prekine bez zaključka ostavlja utisak da nije završeno, čak i ako je sve prethodno bilo dobro.

Praktično: ako vidiš da kasniš, spoji dva slajda sa rezultatima u jedan usmeni pasus i idi na zaključak.

Tri varijante, i kada koja

Poslednji slajd nije uvek isti, jer ne završava se svako izlaganje na isti način.

Sve tri imaju istu osobinu: na ekranu stoji tvrdnja, ne ljubaznost. Ako komisija pola sata gleda u jedan slajd, neka to bude ono što hoćeš da ostane zapamćeno.

Kako se zaključak rada skraćuje do slajda

Zaključak u radu ima dve-tri strane, a na slajdu staju četiri reda. Postupak koji to radi bez gubitka:

1. Podvuci u zaključku svaku rečenicu koja tvrdi nešto novo. Obično ih je pet do sedam.
2. Precrtaj one koje ponavljaju cilj rada — cilj nije nalaz.
3. Od preostalih izbaci one koje ne možeš da braniš podatkom iz svog rada.
4. Ostatak skrati na jednu liniju po tvrdnji, bez uvodnih fraza tipa „može se zaključiti da”.
5. Poslednju liniju ostavi za granicu tvrdnje — na kom uzorku, u kom periodu, pod kojim uslovima važi.

Peta stavka je ona koja razlikuje pripremljenog kandidata od nepripremljenog. Kada granica stoji napisana, pitanje „da li se to može uopštiti” gubi oštricu, jer si na njega već odgovorio.

Da se čita sa poslednje klupe

Poslednji slajd se gleda duže od svih ostalih, pa se na njemu greške u čitljivosti najviše osećaju.

• Najviše četiri stavke; peta se uvek može spojiti sa nekom od prethodnih.
• Jedan red po stavci. Ako se prelama u dva, rečenica je preduga za slajd.
• Bez punih rečenica sa tačkom na kraju — na slajdu stoji tvrdnja, ne pasus.
• Krupno. Ako sa dva metra ne pročitaš svoj slajd na ekranu laptopa, ni u sali neće biti čitljiv.
• Bez nove boje i novog rasporeda samo zato što je poslednji — vizuelno pripada istoj celini kao ostali. Dizajn slajdova, font i boje.

Ako na zaključni slajd ide i grafikon, onda ide samo jedan, i to onaj koji nosi glavni nalaz. Kako prikazati rezultate na slajdu.

Ako rad nema brojčane rezultate

Kod teorijskih radova, pravnih analiza i radova iz književnosti nema tabele koja bi stala na kraj. To ne znači da poslednji slajd ostaje prazan — menja se sadržaj, ne uloga.

Umesto nalaza ide:

Zaključak • Postojeća rešenja polaze od dve različite pretpostavke • Razlika se najjasnije vidi u pitanju odgovornosti • Predloženo tumačenje ta dva pristupa ne isključuje, nego razdvaja po primeni

Hvala na pažnji.

Isti princip: tri tvrdnje koje možeš da braniš, i nijedna koju ne možeš.

Rezervni slajdovi u praksi

Ideja je jednostavna, ali se u izvođenju često pokvari, pa nekoliko tehničkih detalja.

• Numeriši ih i napravi spisak na papiru koji držiš uz sebe: „14 — puna tabela uzorka, 15 — upitnik, 16 — izračunavanje”.
• U PowerPointu se u toku prikaza otkuca broj slajda i pritisne Enter, pa se ide direktno na njega. Prelistavanje kroz deset slajdova pred komisijom ostavlja suprotan utisak od željenog.
• Vrati se na zaključni slajd čim odgovoriš. Rezervni slajd nije mesto na kom se ostaje.
• Ako prezentaciju prikazuješ iz pregledača, proveri da skok na slajd radi i tamo. Google Slides za odbranu.

Koliko slajdova ukupno ima smisla, uključujući i rezervne: koliko slajdova treba prezentacija.

Čest problem: poslednji slajd napravljen poslednji

Prepoznaje se lako — na njemu piše „Hvala na pažnji”, ili su na njega prebačene stavke iz uvoda, ili stoje zaključci koji ne odgovaraju rezultatima prikazanim dva slajda ranije.

Uzrok je uvek isti: prezentacija je pravljena redom, a poslednji slajd je došao na red kada je energija potrošena.

Obrni redosled. Napravi prvo zaključni slajd, dok ti je jasno šta rad tvrdi, pa onda slajdove sa rezultatima koji do tog zaključka vode. Prezentacija sastavljena unazad je kraća, jer se u njoj odmah vidi koji slajd ne doprinosi ničemu.

Kako izgleda početak

Prvi slajd se pravi po istoj logici — kratak, bez viška, sa uvežbanim rečenicama: naslovni slajd prezentacije.