Diplomski rad iz ekonomije

Ekonomski diplomski rad ima prednost koju mnoge oblasti nemaju: podaci su javni i besplatni. Ta prednost se retko koristi, pa većina radova ostane na pregledu literature sa anketom na kraju.

Dokaz u ekonomiji ima jedan specifičan oblik. To nije pojedinačan broj nego niz brojeva kroz vreme. Podatak o proizvodnji u jednoj godini ne znači ništa; isti podatak za deset godina pokazuje kretanje, a kretanje je ono o čemu se u ekonomskom radu uopšte može tvrditi nešto. Zato se posao ne svodi na pronalaženje broja, nego na sastavljanje serije koju možeš da opišeš i braniš.

Izaberi temu za koju podaci već postoje

Pre nego što se odlučiš, proveri gde su podaci. Tri izvora rešavaju većinu ekonomskih tema:

Republički zavod za statistiku — BDP, zaposlenost i zarade, cene i inflacija, spoljna trgovina, poslovanje privrede po delatnostima. Serije idu godinama unazad i uporedive su.

Narodna banka Srbije — kurs, kamatne stope, kreditna aktivnost, platni bilans, podaci o bankarskom sektoru.

Agencija za privredne registre — finansijski izveštaji domaćih preduzeća. Ovo je najpotcenjeniji izvor: sa njim možeš da uradiš analizu stvarnih preduzeća bez ičije dozvole.

Za međunarodno poređenje: Eurostat, baze Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda.

Redosled poteza je važan. Prvo otvoriš bazu i vidiš šta u njoj stvarno postoji, pa tek onda formulišeš temu i hipoteze. Obrnut redosled — hipoteza pa potraga za podacima — završava se ili odustajanjem od teme u poslednjem mesecu, ili anketom nalepljenom na kraj rada da se popuni praznina.

Dva pitanja pre nego što tema bude prijavljena: postoji li serija dovoljno duga za tvoj period i objavljuje li se i dalje. Serija koja je prekinuta pre pet godina ne može da nosi rad o aktuelnom stanju.

Tipovi tema i šta traže

Najzahvalnija kombinacija za diplomski rad je zvanična statistika plus sopstvena anketa — brojevi daju kontekst, anketa daje ono što niko drugi nema.

Poslednji red u tabeli je najprivlačniji i najopasniji. Poređenje pre i posle pokazuje da se nešto promenilo, ali ne i da je promenu izazvala baš ta mera — u istom periodu se menjalo i sve ostalo. Ako ideš na tu temu, napiši izričito šta tvoj nalaz može, a šta ne može da pokaže. Kako se poređenje postavlja da bi nešto značilo: poređenje u radu.

Rad sa vremenskim serijama

Ekonomske pojave se prate kroz vreme, i tu se najčešće greši:

• Najmanje pet godina, inače nema trenda. Dve tačke daju razliku, ne kretanje.
• Nominalno nije realno. Poređenje iznosa kroz godine bez uzimanja inflacije u obzir je klasična zamka i komisija je gotovo uvek pita.
• Proveri metodološke prekide. Ako je zavod menjao način obračuna ili obuhvat, serija nije uporediva i to se navodi.
• Navedi period i izvor uz svaku tabelu i grafikon.

Uz to ide i nekoliko stvari koje se retko napišu, a uvek se pitaju.

Šta je tačno u seriji. Pre nego što upotrebiš podatak, prepiši njegovu definiciju iz metodološkog objašnjenja baze: na koga se odnosi, šta je obuhvaćeno, u čemu je izražen, da li je podatak konačan ili podložan reviziji. Dve serije sličnog imena često mere različite stvari, i to se vidi tek u toj napomeni.

U čemu je izražen. Dinari, evri, indeks, stopa, procenat učešća — svaka od tih jedinica nosi drugačije tumačenje. Grafikon bez oznake jedinice je nedovršen prilog.

Koja je frekvencija. Godišnji, kvartalni i mesečni podaci se ne mešaju u istoj tabeli. Kod kvartalnih i mesečnih serija postoji i sezonska komponenta — poređenje jednog kvartala sa prethodnim kvartalom i poređenje sa istim kvartalom prethodne godine daju različite zaključke, pa se mora reći koje od to dvoje radiš.

Odakle je preuzeto. Uz svaku tabelu ide naziv baze, naziv serije onako kako u bazi stoji, period i datum preuzimanja. Podaci se revidiraju, pa isti upit sledeće godine može dati drugi broj — datum preuzimanja je tvoja odbrana.

Šta se ne radi. Ne popunjavaj rupe u seriji procenom, osim ako ne napišeš kako si procenio. Ne skraćuj period tako da trend izgleda uverljivije. Ne seci osu grafikona bez oznake da je isečena — to se u ekonomskim radovima primeti odmah.

Praktičan savet za pisanje: napravi jednu tabelu sa svim serijama koje koristiš, sa izvorom, periodom i jedinicom, pa je stavi u priloge. Tu tabelu ćeš koristiti kroz ceo rad i ona sama odgovara na trećinu pitanja sa odbrane. Kako se prilozi i potpisi uređuju: potpisi tabela i slika.

Struktura

1. Uvod — problem, predmet, cilj, hipoteze
2. Teorijski okvir — modeli i pojmovi koji se stvarno koriste u analizi
3. Pregled dosadašnjih istraživanja
4. Metodologija — podaci, period, pokazatelji, postupak
5. Rezultati — tabele, grafikoni, izračunati pokazatelji
6. Diskusija — tumačenje, poređenje sa literaturom
7. Zaključak i preporuke

Deo 4 se na ekonomskim radovima često skrati, a važan je: odakle podaci, za koji period, koje formule i zašto baš te. Napisan kako treba, taj deo je uputstvo po kom neko drugi može da ponovi tvoj račun i dobije isti broj.

Razlika između petog i šestog dela se takođe često izgubi. U rezultatima stoji šta si dobio, u diskusiji šta to znači i kako se slaže sa onim što su drugi našli. Tumačenje ubačeno u rezultate meša tvoj nalaz sa tvojim mišljenjem.

Pokazatelji se objašnjavaju

Ako koristiš pokazatelj, pokaži formulu bar jednom i objasni šta vrednost znači u kontekstu.

Koeficijent tekuće likvidnosti od 1,2 ne znači ništa dok se ne kaže šta je uobičajeno u toj delatnosti i kako se kretao prethodnih godina. Pokazatelj bez poređenja je samo broj.

Poređenje ima tri oblika i vredi ih iskoristiti sva tri: sa istim preduzećem ranijih godina, sa drugim preduzećima iste delatnosti i sa prosekom grane, ako je objavljen. Kad se sve tri daju, zaključak se gotovo sam napiše.

Kako se prikazuju: tabele i grafikoni u radu. Obrada podataka: obrada podataka u diplomskom radu. Za trag od broja do izveštaja iz kog je uzet: seminarski rad iz računovodstva.

Domaći kontekst je obavezan

Rad koji o Srbiji tvrdi nešto na osnovu isključivo inostranih izvora ima problem. Mehanizmi utvrđeni na razvijenim tržištima ne prenose se automatski na tržište sa drugom strukturom privrede.

Poseban odeljak sa domaćim podacima i domaćim radovima je uporište za celu diskusiju. Isto važi i za međunarodno poređenje: pre nego što staviš dve zemlje u istu tabelu, proveri da li je podatak iz iste baze i po istoj metodologiji. Isti naziv u dve nacionalne statistike ne znači istu stvar.

Najčešće greške

• Nominalne veličine poređene kroz godine bez korekcije za inflaciju
• Podaci bez perioda i izvora
• Zastarela statistika u radu o aktuelnom stanju
• Teorijski deo koji se nigde ne koristi u analizi
• Korelacija tumačena kao uzročnost
• Preporuke koje ne slede iz nalaza
• Jedna godina podataka predstavljena kao trend
• Dve serije različitog obuhvata spojene u jedan grafikon
• Brojevi prepisani iz medijskog teksta, umesto iz baze u kojoj su objavljeni

Za seminarski rad iste oblasti: seminarski rad iz ekonomije. Za teme bliže poslovanju: diplomski rad iz menadžmenta.