Maturski rad iz sociologije

Sociološki maturski rad najlakše sklizne u komentar o društvu. Rad o odlasku mladih iz zemlje lako postane tekst o tome kako je teško, umesto istraživanja o tome koliko ih odlazi, ko i zašto.

Razlika je u podacima. A podataka ima, i javni su.

Šta je u sociologiji podatak

Pre nego što otvoriš ijedan izvor, vredi razdvojiti tri stvari koje u radovima stalno prelaze jedna u drugu.

Pojava je ono o čemu pišeš — odlazak mladih, promena porodice, osipanje iz škole. Pojava se opisuje, ne dokazuje.

Podatak je izmerena ili prebrojana činjenica o toj pojavi, sa izvorom, godinom i obuhvatom. Koliko ljudi, u kom periodu, u kojoj grupi.

Tvrdnja o društvu je ono što ti iz podatka zaključuješ. Ona uvek ide dalje od podatka i zato mora da bude obeležena kao zaključak, ne kao činjenica.

Hijerarhija izvora, od najjačeg ka najslabijem:

1. Zvanična statistika — popis, ankete o radnoj snazi, evidencije. Poznat je obuhvat, metod i godina, pa se sve može proveriti.
2. Objavljeno istraživanje naučne ili stručne organizacije, sa opisanim uzorkom i metodom.
3. Sopstvena anketa u školi. Malog dometa, ali proverljiva, jer si opisao kako si do nje došao.
4. Sopstveno zapažanje — ono što si video ili čuo. Može da pokrene temu, ne može da je zaključi.
5. Novinski tekst ili portal. Najslabije. Obično prenosi tuđe istraživanje, pa je pravi izvor to istraživanje.

Najčešća greška je zamena četvrtog nivoa prvim. Rečenica „svi u mom razredu planiraju da odu” je zapažanje o jednom razredu. Postaje tvrdnja o društvu tek kad se spoji sa podatkom koji pokriva više od tvog razreda — i tada se piše kao „u mom odeljenju je odgovorilo toliko i toliko, što se poklapa (ili ne poklapa) sa nalazima istraživanja X”.

Teme koje imaju materijala

Mladi — odlazak iz zemlje, izbor fakulteta, zaposlenje posle škole, slobodno vreme.

Porodica — promene u porodici, uloge u domaćinstvu, brak i razvod, natalitet.

Obrazovanje — dostupnost, jednakost šansi, osipanje iz škole, privatne i državne škole.

Mediji i mreže — informisanje mladih, dezinformacije, uticaj na mišljenje.

Nejednakost — siromaštvo, razlike selo–grad, položaj manjinskih grupa.

Rad — nezaposlenost mladih, rad na daljinu, sezonski rad.

Uže je bolje: „Kako maturanti biraju fakultet” pre nego „Obrazovanje u Srbiji”.

Sužavanje ide u tri koraka: iz oblasti izdvoj jednu pojavu, njoj dodaj jednu grupu ljudi i jedan vremenski okvir. Od „Migracije” tako nastaje „Nameravani odlazak maturanata jedne gimnazije i razlozi koje navode”, a to je tema koja ima i podatak koji možeš sam da prikupiš i statistiku uz koju se poredi.

Pre nego što prijaviš temu, proveri da podaci postoje. Obrnut redosled je najčešći razlog što rad stane na pola.

Gde su podaci

• Republički zavod za statistiku — popis, domaćinstva, obrazovanje, zaposlenost, migracije
• Eurostat — poređenje sa drugim zemljama
• Istraživanja javnog mnjenja domaćih i međunarodnih organizacija
• Izveštaji institucija — ministarstva, zavodi, organizacije

Popisni podaci i podaci o radnoj snazi mogu sami da nose analitički deo rada. Uz svaki podatak ide izvor i godina.

Kada preuzmeš broj, zapiši uz njega četiri stvari pre nego što napraviš tabelu: ko ga je prikupio, na kojoj grupi, u kom periodu i šta se tačno brojalo. Poslednje se najčešće preskoči, a najviše menja sliku — „nezaposleni” i „oni koji ne rade” nisu isti skup ljudi, jer se u prvi ulazi samo ako se posao aktivno traži. Rad koji te dve stvari izjednači dobija zamerku iako su mu brojevi tačni.

Isto važi za poređenje kroz vreme. Ako se između dva popisa promenio način popisivanja ili definicija kategorije, brojevi nisu uporedivi i to se navodi. Kako se brojevi iz zvanične statistike prikazuju u radu: statistički podaci u radu.

Mala anketa

Anketa u školi je najlakši način da rad dobije originalne podatke:

1. Dogovor sa mentorom i školom
2. Kratak upitnik, jasnih pitanja bez sugestije
3. Jedno do dva odeljenja kao uzorak
4. Anonimnost bez izuzetka
5. Obrada — brojevi, procenti, tabela
6. Izričita ograda da uzorak nije reprezentativan

Šesta tačka je ono što rad čini ozbiljnim. Trideset ispitanika govori o trideset ljudi.

Druga tačka je ona na kojoj se rad kvari najtiše. Pitanje koje u sebi nosi odgovor daje rezultat koji ne znači ništa: „Da li i tebe brine odlazak mladih iz zemlje?” dobiće potvrdan odgovor kod skoro svih, jer je tako sročeno. Neutralan oblik je „Da li razmišljaš o odlasku iz zemlje posle škole?” sa ponuđenim odgovorima koji pokrivaju i „ne razmišljam” i „nisam siguran”.

Još tri stvari koje se lako propuste:

• Procenat sa malim brojem ispitanika obmanjuje. Kod trideset ispitanika jedan čovek je preko tri procenta. Piši i broj i procenat, u obliku „19 od 30 (63%)”.
• Pitanja bez sredine teraju na izbor. Ako ne ponudiš „ne znam”, dobićeš odgovore ljudi koji zapravo ne znaju.

Kako se rezultati čitaju i o čemu smeju da govore: tumačenje rezultata ankete. Formatiranje prikaza: tabele i grafikoni u radu.

Analiza, ne mišljenje

Najčešća zamerka na sociološke radove je da su publicistički.

Mišljenje: „Mladi odlaze jer u Srbiji nema perspektive.”

Analiza: „Podaci pokazuju da je odlazak najizraženiji u starosnoj grupi 25–34 godine i među visokoobrazovanima. Istraživanja to povezuju sa razlikom u zaradama, ali i sa doživljajem nesigurnosti u institucijama.”

Druga rečenica ima podatak, izvor i tumačenje.

Razlika se proverava mehanički. Uzmi bilo koju svoju rečenicu i pitaj: iz kog podatka ovo sledi i gde taj podatak stoji u mom radu? Ako odgovora nema, rečenica je mišljenje. To ne znači da mora da izađe — znači da mora da dobije oznaku: „može se pretpostaviti da”, „jedno od mogućih objašnjenja je”, „podaci to ne pokazuju, ali literatura navodi”.

Druga stalna zamka je uzrok naspram povezanosti. Ako se dve pojave kreću zajedno, to ne znači da jedna izaziva drugu. Sociologija je puna primera u kojima obe zavise od nečeg trećeg. U maturskom radu se to rešava jednostavno: piši da su pojave povezane i navedi kako se ta veza objašnjava u literaturi, umesto da sam presudiš šta je uzrok.

Pojmovi se pri tome moraju odrediti. Sociološki pojmovi — nejednakost, klasa, marginalizacija, identitet — imaju različita značenja kod različitih autora. Ako ih koristiš, odredi na početku u kom ih smislu koristiš. Rad koji kroz petnaest strana koristi pojam „srednja klasa”, a nikad ne kaže šta pod njim podrazumeva, nema temelj.

Struktura

1. Uvod — pojava i pitanje kojim se rad bavi
2. Pojmovno određenje
3. Teorijski deo — kako se pojava objašnjava
4. Podaci — statistika, istraživanja
5. Sopstvena anketa, ako postoji
6. Zaključak

Četvrti i peti deo se ne smeju mešati u istoj tabeli. Zvanična statistika i tvojih trideset upitnika nisu iste vrste podatka i ne stoje jedno pored drugog kao ravnopravni brojevi. Ispravan redosled je: prvo šta pokazuje statistika, pa šta je dalo tvoje ispitivanje, pa rečenica o tome da li se poklapaju.

Zaključak sadrži i ograničenja — koliko je ispitanika bilo, na koga se nalazi odnose i šta rad nije mogao da utvrdi. Taj pasus se u srednjoškolskim radovima najčešće izostavi, a upravo on pokazuje da znaš domet onoga što si uradio.

Šta se zameri i šta komisija pita

Zamerke koje se ponavljaju, sa popravkom uz svaku:

Vrednosni sud umesto analize. Popravka: svaku ocenjivačku rečenicu ili potkrepi podatkom ili je označi kao pretpostavku.

Podatak bez izvora i godine. Popravka: prati navod unazad do institucije koja ga je objavila i citiraj nju, ne portal koji ga je preneo.

Uopštavanje sa malog uzorka. Popravka: u svakoj rečenici o rezultatima ankete stoji na koga se odnosi — „među anketiranim učenicima”, a ne „među mladima”.

Pojam koji se koristi, a nije određen. Popravka: određenje u drugom poglavlju i doslednost do kraja rada.

Politički stav. Sociologija objašnjava, ne presuđuje. Popravka: opiši kako različiti autori objašnjavaju pojavu, umesto da biraš stranu.

Pitanja koja se najčešće čuju na odbrani:

• Odakle ti taj podatak i iz koje je godine?
• Koliko ljudi je učestvovalo u anketi?
• Da li se tvoji rezultati slažu sa statistikom?
• Šta bi se promenilo da si anketirao drugu grupu?

Poslednje pitanje ne traži da priznaš grešku, nego da pokažeš da razumeš granice svog uzorka. Dobar odgovor imenuje konkretnu razliku — drugo odeljenje, druga škola, drugo mesto — i kaže zašto bi baš ona mogla da promeni rezultat.

Za fakultetski nivo: seminarski rad iz sociologije. Za individualni ugao na sličnu temu: maturski rad iz psihologije. Kako se sociološka tema uklapa u gimnazijski maturski rad: maturski rad u gimnaziji.