Maturski rad iz hemije

Hemijski maturski rad ima više tehničkih pravila po strani nego bilo koji drugi — formule, jednačine, jedinice, nazivi jedinjenja. Dobra vest je što se ta pravila brzo nauče i što se rad koji ih poštuje odmah primeti.

Teme koje imaju materijala

Hemija u svakodnevnom životu — sastav namirnica, deterdženti, kozmetika, aditivi, plastika. Najzahvalnije jer imaju i literaturu i primer u kući.

Životna sredina — zagađenje vode i vazduha, teški metali, reciklaža, kisele kiše.

Organska hemija — alkoholi, kiseline, estri, polimeri, biomolekuli.

Analitička hemija — metode određivanja, titracija, indikatori.

Istorija hemije — otkriće elementa, razvoj periodnog sistema, značajan naučnik.

Kao svuda, uže je bolje: „Vitamin C u sokovima” pre nego „Vitamini”.

Pre nego što prijaviš temu, proveri dve stvari. Prva je da li o njoj postoji literatura na nivou koji možeš da čitaš — pojedine oblasti su u udžbeniku obrađene u pola strane, a u stručnoj literaturi odmah na fakultetskom nivou, pa se između ta dva nema šta koristiti. Druga je da li tema uopšte traži ogled: teme iz istorije hemije i veći deo tema o zagađenju rade se kao teorijski radovi i to je potpuno u redu, samo se onda teorijski deo mora proširiti.

Ako želiš ogled, pitaj nastavnika pre prijave da li je izvodljiv u vašem kabinetu i u kojim terminima. Tema koja zavisi od ogleda koji se ne može izvesti se posle ne može spasti pisanjem.

Ogled se izvodi u školi, uz nadzor nastavnika

Uz dogovor sa profesorom, jednostavni ogledi su izvodljivi u školskom kabinetu ili kod kuće:

• Određivanje kiselosti kućnih tečnosti indikatorskim papirom ili kupus-indikatorom
• Uticaj temperature na brzinu reakcije — rastvaranje tablete u vodi različite temperature, sa merenjem vremena
• Tvrdoća vode iz različitih izvora, uporedno
• Ispitivanje sadržaja skroba u namirnicama pomoću joda
• Kristalizacija i posmatranje kristala

Uslov je da se merenje ponovi više puta i da se rezultati prikažu tabelarno.

Bezbednost je obavezan deo. Ako se radi sa bilo čim što može da nagrize ili zapali, mere zaštite se navode u radu — i to nije formalnost.

Pravilo koje nema izuzetka: postupak određuje i nadzire nastavnik. On kaže šta se sme raditi, čime, u kom priboru i pod kojim uslovima, i on je taj koji daje ili ne daje odobrenje. Postupak preuzet sa interneta ili iz snimka se ne izvodi bez njegove provere, ma koliko delovao bezopasno.

U radu se to i napiše: da je ogled izveden u školskom kabinetu, u terminu i pod nadzorom nastavnika, uz mere zaštite koje je on odredio. To nije ukras nego podatak koji rad čini proverljivim — i jedna od retkih rečenica koju komisija traži izričito.

Kako se opisuje izveden ogled

Eksperimentalni deo se piše tako da neko drugi, uz isti nadzor, može da ponovi ono što si radio. Redosled koji se očekuje:

1. Cilj ogleda — šta se utvrđuje, jednom rečenicom.
2. Pribor i sredstva — spisak onoga što je korišćeno, sa oznakama posuđa i instrumenata.
3. Uslovi — gde je izvedeno, kada, i šta je bilo isto u svim ponavljanjima.
4. Postupak — koraci redom, u prošlom vremenu i bezlično: „uzorak je zagrevan”, ne „zagrej uzorak”. Rad nije uputstvo nego izveštaj o onome što je urađeno.
5. Šta je mereno i čime — koja veličina, kojim instrumentom, sa kojom podelom skale.
6. Ponavljanja — koliko puta je merenje izvedeno i šta je između ponavljanja menjano, a šta ne.

Najčešća greška ovde nije stručna nego jezička: postupak napisan u budućem vremenu, kao plan. Ako u radu piše „sipaćemo”, ogled zvuči kao da nije izveden.

Druga greška je da se menja više stvari odjednom. Ako se između dva merenja promeni i temperatura i količina uzorka, iz razlike u rezultatu se ne zna šta je izazvalo promenu. Menja se jedna stvar po merenju, a ostalo se drži isto — i to se izričito napiše.

Formule, jednačine i nazivi

• Indeksi dole, naelektrisanje gore: H₂SO₄, SO₄²⁻
• Jednačina ide sa strelicom, a kod ravnoteže sa dve suprotne strelice
• Jednačina mora biti izjednačena — neizjednačena jednačina je greška koja se ne prašta
• Agregatna stanja u zagradi kada su bitna: (s), (l), (g), (aq)

U Wordu se indeksi pišu funkcijom za podindeks, ne umanjenim brojem u običnom tekstu. Formula prekucana kao običan tekst se prepoznaje odmah, a ako je preuzeta kao slika, u štampi izgleda mutno i nosi oznake iz izvora.

Koristi se sistematski naziv, uz uobičajeni u zagradi pri prvom pominjanju ako je poznatiji: „etanska kiselina (sirćetna kiselina)”.

Doslednost je obavezna — ako si jedinjenje jednom nazvao sistematski, ne prelazi na trivijalni naziv kasnije. Isto važi za odnos naziva i formule: kad jedinjenje prvi put pominješ, daj i naziv i formulu, a posle koristi jedno od to dvoje, dosledno. Rad u kom se isto jedinjenje na tri strane pojavljuje pod tri imena čita se kao sastavljen iz tri izvora.

Jedinice, brojevi i prikaz rezultata

• Razmak između broja i jedinice: 25 °C, 0,5 mol/dm³
• Decimalni zarez u tekstu na srpskom
• Broj decimala prati preciznost merenja — ako si merio na jednu decimalu, rezultat nije na četiri

Merenja idu u tabelu sa jedinicama u zaglavlju. Ako je merenje ponovljeno, prikazuje se prosek i odstupanje. Grafik se koristi kad se pokazuje zavisnost.

U tabelu ide svako ponavljanje kao zaseban red, pa tek onda prosek. Prosek bez pojedinačnih vrednosti ne pokazuje da li su merenja bila bliska ili razbacana, a upravo to je najčešće pitanje. Ako jedno merenje jasno odudara od ostalih, ne briše se — ostaje u tabeli, a u tekstu se kaže da odudara i, ako znaš, zašto.

Ako postoji tablična ili očekivana vrednost, rezultat se sa njom poredi i odstupanje se objašnjava. Objašnjenje mora da imenuje uzrok — nepreciznost očitavanja, gruba podela skale, uzorak koji nije čist, gubitak pri prenošenju — a ne da glasi „došlo je do greške”. Formatiranje: tabele i grafikoni u radu, a potpisivanje: potpisi tabela i slika.

Struktura

1. Uvod — tema i zašto je bitna
2. Teorijski deo — pojmovi, svojstva, reakcije
3. Eksperimentalni deo — pribor, supstance, postupak, bezbednost
4. Rezultati i obrada
5. Diskusija — poređenje sa očekivanim
6. Zaključak

Kod čisto teorijskih tema tačke 3 i 4 otpadaju, a teorijski deo se širi.

Razlika između tačke 4 i tačke 5 je ona koja se najčešće izgubi. U rezultatima se prikazuje — tabele, grafici, izmerene vrednosti, bez tumačenja. U diskusiji se objašnjava — zašto je ispalo tako, kako se odnosi prema očekivanom i šta iz toga sledi. Kad se to pomeša, rad izgleda kao da nema ni jedno ni drugo.

Teorijski deo se piše tako da služi ostatku rada. Sve što u njemu stoji treba kasnije negde da se upotrebi; poglavlje o pojmovima koje se posle nigde ne pominje samo puni strane.

Šta se zameri i šta komisija pita

Zamerke koje se ponavljaju: neizjednačena jednačina, indeksi kucani kao običan tekst, postupak napisan kao plan a ne kao izveštaj, prosek bez pojedinačnih merenja, i bezbednosni deo prepisan uopšteno umesto da se odnosi na tvoj ogled.

Sve su popravljive za jedno popodne, ali samo ako se traže namerno. Prođi kroz rad četiri puta, svaki put tražeći jednu stvar: jednačine, indekse i nazive, tabele, i glagolska vremena u postupku. Jedan prolaz koji traži sve odjednom ne nalazi ništa.

Pitanja su skoro uvek ista: možeš li da napišeš jednačinu reakcije o kojoj pišeš, zašto si očekivao baš taj rezultat, koje si mere zaštite primenio i gde se ovo koristi u praksi. Prvo se priprema pisanjem jednačina napamet, a treće pripremi tako što mere zaštite umeš da nabrojiš svojim rečima, ne iz teksta. Šire: pitanja na odbrani maturskog rada.

Za fakultetski nivo: seminarski rad iz hemije. Za teme na granici sa živim svetom: maturski rad iz biologije. Za srodan način opisa merenja: maturski rad iz fizike.