Kako izgleda odbrana maturskog rada

Odbrana maturskog rada je za većinu maturanata prvo izlaganje pred komisijom. Deluje ozbiljnije nego što jeste — u praksi je to razgovor od dvadesetak minuta sa profesorima koji te poznaju.

Napomena: tok i pravila propisuje svaka škola, u okviru maturskog ispita. Ovde je opisan uobičajen tok.

Ko čini komisiju

Najčešće tri člana:

• profesor mentor — onaj sa kojim si radio
• predsednik komisije — obično iz iste ili srodne oblasti
• treći član

Svi su profesori iz tvoje škole. To je detalj koji smiruje: ne branis rad pred nepoznatim ljudima.

Šta se dešava pre nego što uđeš

Raspored odbrana se objavljuje unapred — na oglasnoj tabli, kod razrednog starešine ili preko mentora. U njemu piše dan, učionica i redosled kandidata.

Tog dana:

1. Dođi ranije nego što ti je termin, jer se raspored pomera u oba smera. Kandidat pre tebe može da završi za deset minuta umesto za dvadeset.
2. Predaj prezentaciju na računar u učionici, ako škola tako radi, ili je učitaj sam u pauzi između dva kandidata.
3. Sačekaj u hodniku. Komisija poziva jednog po jednog.
4. Kad uđeš, pozdravi komisiju i sačekaj da ti kažu da sedneš ili da počneš.

Ako se prezentacija pušta sa školskog računara, donesi je i u PDF-u — format se tako ne raspada ako na tom računaru nema tvojih fontova. Šta se sve proverava unapred: tehnička priprema za odbranu.

Šta se oblači: šta obući na odbranu.

Kako teče

Ukupno oko dvadeset minuta. Prođe brže nego što očekuješ.

Šta se u kom delu zapravo dešava:

Predstavljanje. Predsednik komisije pročita tvoje ime, temu rada i ime mentora. Ti ne govoriš ništa osim pozdrava.

Izlaganje. Ti govoriš, komisija sluša i ne prekida. Ako te neko prekine, to je po pravilu pitanje o vremenu ili molba da govoriš glasnije, ne zamerka.

Pitanja. Prvo pita mentor, zatim ostali članovi. Pitanja idu redom, jedno po jedno, i odgovaraš odmah.

Većanje. Zamole te da izađeš na nekoliko minuta, pa te pozovu nazad. To što većanje traje duže ne znači ništa loše — komisija često istovremeno upisuje i sređuje papire.

Izlaganje

Ovo je deo koji potpuno kontrolišeš. Treba da pokrije četiri stvari, tim redom:

1. Zašto si izabrao temu — dve rečenice
2. O čemu je rad — glavni delovi, ukratko
3. Praktični deo — šta si uradio, ako ga ima
4. Zaključak — do čega si došao

Kod stručnih smerova, treći deo nosi najviše. Tu se pokazuje da poznaješ svoj smer.

Ne prepričavaš ceo rad — komisija ga je pročitala. Izdvajaš ono što je najvažnije.

Kako se pravi prezentacija uz to: prezentacija za maturski rad.

Prva i poslednja rečenica

Ta dve se pripremaju doslovno, napamet. Ostalo se govori slobodno.

Prva rečenica ne počinje izvinjenjem ni čitanjem naslova sa slajda, nego temom i razlogom:

„Moj maturski rad se bavi kvarenjem namirnica u ugostiteljstvu. Temu sam izabrala jer sam na praksi videla koliko se hrane baci zbog pogrešnog čuvanja.”

Poslednja rečenica jasno završava izlaganje, da komisija zna da može da pređe na pitanja:

„To je ono do čega sam došla u radu. Hvala, spremna sam za vaša pitanja.”

Bez te rečenice nastaje tišina u kojoj se ne zna ko je na redu, pa se gubi utisak koji si stekao izlaganjem.

Podsetnik umesto teksta

Izlaganje se ne uči napamet u celini — uči se redosled. Napravi jedan papir sa pet do sedam stavki, po jedna za svaki deo izlaganja, i pogledaj u njega kad zastaneš.

Kako se taj podsetnik pravi: skripta za odbranu rada. Kako se govori bez čitanja: kako govoriti bez čitanja.

Pitanja

Tri do pet pitanja, iz tvog rada. Najčešća su:

• Zašto si izabrao ovu temu?
• Šta ti je bilo najzanimljivije?
• Odakle ti ovaj podatak?
• Možeš li da objasniš ovaj deo svojim rečima?
• Šta bi uradio drugačije?

U stručnim školama se gotovo uvek pita nešto o praktičnom delu i o merama zaštite, ako ih tema dodiruje.

Spisak po smerovima: pitanja na odbrani maturskog rada.

Gimnazija i stručna škola se brane različito

Razlika nije u trajanju nego u tome gde je težište:

U stručnim školama fotografije koje si sam napravio vrede više od bilo kog slajda sa teksta. One su dokaz da si praktični deo stvarno uradio.

Ako nešto pođe naopako

Projektor ili fajl ne rade. Kaži to mirno i nastavi bez slajdova. Izlaganje koje možeš da održiš bez prezentacije je uvek jače od onog koje bez nje pada.

Zaboraviš šta si hteo. Pogledaj u podsetnik, uzmi pauzu od dva sekunda i nastavi od sledeće stavke. Pauza se sa strane čuje mnogo kraće nego iznutra.

Ne razumeš pitanje. Zamoli da se ponovi ili proveri da li si dobro shvatio: „Da li pitate za sam postupak ili za razlog zašto sam ga izabrala?”

Komisija te ispravi. Prihvati ispravku i idi dalje. Rasprava sa komisijom nikad ne prolazi dobro, čak i kad si u pravu.

Šta poneti

• Prezentacija na USB-u i u PDF-u, plus poslata sebi na mejl
• Ukoričen rad, ako škola traži da bude kod tebe
• Papir sa ključnim rečima za izlaganje
• Voda

Ne nosi ceo rad da bi iz njega čitao. Pogledati u rad kad te komisija pita za detalj je u redu; čitati izlaganje iz njega nije.

Kako se ocenjuje

Uobičajeno se gleda troje:

1. Sam rad — struktura, sadržaj, literatura, urednost
2. Izlaganje — jasnoća, poznavanje teme, poštovanje vremena
3. Odgovori na pitanja — da li razumeš ono što si napisao

Odnos propisuje škola. Ono što je zajedničko svuda: rad koji nisi sam uradio se otkriva u trećem delu, jer se odgovori ne mogu naučiti napamet.

Ocena se najčešće saopštava odmah.

Šta ostavlja dobar utisak

• Izlaganje u okviru vremena
• Govor bez čitanja sa papira
• Konkretan odgovor na „zašto si izabrao ovu temu”
• Sopstvene fotografije iz praktičnog dela
• Priznanje kada nešto ne znaš, umesto izmišljanja

Šta ostavlja loš

• Čitanje celog izlaganja sa papira ili sa slajdova
• Prekoračeno vreme za duplo
• Nepoznavanje sopstvenog rada
• Preuzete fotografije predstavljene kao svoje
• Izvinjavanje na početku

Dan pre

1. Pročitaj ceo rad, polako
2. Prođi izlaganje naglas jednom, sa satom
3. Proveri da li umeš da objasniš svaki pojam iz rada
4. Spakuj USB, PDF i odeću
5. Lezi na vreme

To je sat i po posla koji pokriva skoro sve. Ako te muči trema: trema pred odbranu.