Šta se radi kada je tema već obrađena na internetu
Kada tema već postoji na internetu: zašto to nije problem, sedam načina da se nađe ugao koji nije prepisan i kako se proverava da za njega ima literature.
Kratak odgovor
Obrađena tema nije prepreka — od seminarskog se ne traži nova tema, nego tvoja obrada. Ugao se nalazi sužavanjem na kontekst, period, slučaj ili pitanje, umesto da se menja cela tema.
Ukucaš temu u pretraživač i izađe petnaest gotovih radova, tri sajta sa referatima i deset tekstova koji kažu isto. Prva pomisao je da treba menjati temu.
Najčešće ne treba. Od seminarskog rada se ne traži nova tema — traži se da ti obradiš zadatu ili izabranu temu, sa izvorima, svojim redosledom i svojim zaključkom. Gotovo svaka tema koju ćeš dobiti na osnovnim studijama je već negde obrađena, i to je normalno stanje stvari, ne izuzetak.
Stvaran problem nije to što tema postoji. Problem nastaje ako tvoja obrada izgleda kao sve ostale: isti izvori, isti redosled poglavlja, iste rečenice iz istog udžbenika. To profesor prepozna odmah, jer je već pročitao dvadeset takvih radova.
Rešenje je ugao. Tema ostaje ista; menja se pitanje koje joj postavljaš.
Sedam načina da se nađe ugao
1. Suzi na kontekst
Najbrži potez. Opšta tema plus konkretan prostor: „Motivacija zaposlenih” postaje „Motivacija zaposlenih u malim uslužnim preduzećima”. Ili plus institucija, grana, grad, sektor.
Kontekst koji ti je blizu ima praktičnu prednost: možeš da dođeš do podataka o njemu.
2. Odredi period
Tema sa vremenskim rasponom više nije ista tema. „Nezaposlenost mladih” i „Nezaposlenost mladih u poslednjih pet godina” traže različitu građu i daju različit rad.
Period ujedno rešava i pitanje starosti izvora: kad se u naslovu vidi na koje se godine rad odnosi, više se ne postavlja pitanje zašto su podaci iz tog perioda.
3. Uporedi dva slučaja
Umesto da opisuješ jednu pojavu, uporedi dve — dve zemlje, dva preduzeća, dva zakonska rešenja, dva perioda, dva teorijska pristupa. Poređenje po kriterijumima daje strukturu koju prepisani rad nema: kako se pravi poređenje u seminarskom radu.
4. Promeni jedinicu posmatranja
Ovo je najmanje očigledan, a najefikasniji potez. Umesto da pišeš o pojavi uopšte, izaberi konkretne nosioce te pojave i njih posmatraj.
„Društvene mreže i mladi” je prepisana tema. „Kako tri fakulteta komuniciraju sa studentima preko društvenih mreža” je rad koji niko nije napisao, a obrađuje isti pojam.
5. Primeni teoriju na nov primer
Teorija je stara, primer ne mora da bude. Uzmi okvir iz literature i sprovedi ga kroz slučaj koji nije u udžbeniku — lokalni, skorašnji, tebi dostupan. Kako se piše takav rad: studija slučaja u seminarskom radu.
6. Dodaj mali sopstveni podatak
Ne treba istraživanje. Dovoljna je anketa sa četrdesetak odgovora, analiza dvadeset objava ili dva-tri razgovora sa ljudima iz struke. Jedan sopstveni podatak, korektno prikupljen i pošteno ograničen, čini rad neponovljivim.
Uslov je samo da se navede kako su ispitanici birani i da se zaključak ne širi izvan tog kruga. Mali uzorak nije problem dok se ne pravimo da je veliki.
7. Pretvori temu u pitanje
Poslednji i najjednostavniji potez. Tema „Elektronsko poslovanje” ne obavezuje ni na šta. Pitanje „Koje prepreke mala preduzeća navode pri uvođenju elektronskog poslovanja” obavezuje na odgovor, a odgovor ne može da se prepiše iz opšteg teksta.
Iz pitanja se lako izvodi i naslov koji tačno opisuje rad — kako se formuliše naslov seminarskog rada.
Primer: ista tema, četiri ugla
Uzmimo temu koja je obrađena hiljadu puta — „Upravljanje ljudskim resursima”. Evo šta se sa njom može uraditi, bez menjanja predmeta i bez tražanja nove oblasti:
| Ugao | Naslov koji iz njega izlazi | Šta rad mora da ima |
|---|---|---|
| Kontekst | Upravljanje ljudskim resursima u malim preduzećima | primere iz te grupe preduzeća |
| Poređenje | Selekcija kandidata u javnom i privatnom sektoru | kriterijume poređenja |
| Sopstveni podatak | Kako zaposleni opisuju proces uvođenja u posao | kratku anketu ili intervjue |
| Pitanje | Zašto mala preduzeća retko imaju pisan opis radnog mesta | argumentovan odgovor |
Sva četiri rada koriste istu osnovnu literaturu i isti udžbenik. Razlikuju se po tome šta rade sa njom. To je cela poenta: ne menja se građa, nego posao koji se na njoj obavlja.
Isti postupak radi za bilo koju temu. Napiši svoju temu u sredinu papira i probaj sva četiri poteza; retko se dešava da nijedan ne upali.
Kako se bira između uglova
Ne uzimaj prvi koji ti padne na pamet. Napiši tri moguća ugla, pa svaki proveri kroz dva pitanja:
Ima li literature? Petnaest minuta pretrage daje odgovor. Ako za ugao nađeš manje od tri upotrebljiva izvora, on je preuzak ili prerano izabran. Postupak provere: provera literature za temu.
Mogu li da dođem do građe? Ako ugao traži podatke koje nemaš kako da nabaviš — interne izveštaje firme, pristup bazi koju fakultet nema — on nije izvodljiv, ma koliko dobar bio.
Ugao koji prođe oba pitanja je onaj koji se piše.
Šta raditi sa gotovim radovima koje nađeš
Prvo pravilo: ne koriste se kao izvor. Rad postavljen na sajt sa referatima nema autora, nema recenziju i najčešće nema tačne reference. Navođenje takvog rada u literaturi je greška koja se vidi na prvi pogled.
Drugo pravilo: koriste se kao putokaz. Otvori takav rad, pogledaj šta on citira i idi na te izvore. Udžbenik, članak ili izveštaj koji se tamo pominje je legitiman izvor, ako ga pročitaš sam.
Treće pravilo: koriste se da vidiš šta da izbegneš. Ako svih pet radova koje nađeš imaju isti raspored poglavlja, tvoj rad sa drugim rasporedom se odmah izdvaja.
I najvažnije: nijedan pasus iz njih ne ulazi u tvoj tekst. Tekst koji kruži internetom je već negde indeksiran, pa provera sličnosti pokaže poklapanje čak i kad je „samo malo prepravljeno”. Kako se to izbegava: kako izbeći plagijat.
Kada ugao nije dovoljan
U dva slučaja se tema ipak menja.
Ako je tema zadata tako usko da ugla nema — profesor je dao tačno definisan zadatak koji svi rade isto. Tada se ne traži originalnost, nego tačnost i uredna obrada, i rad se ocenjuje po tome.
Ako je tema izabrana, a za nju nema literature na jeziku koji čitaš brzo. To se vidi u prvih pola sata pretrage i tada je promena teme jeftina. Deset dana kasnije nije. Opšti kriterijumi izbora su u tekstu kako izabrati temu za seminarski rad.
Ako temu menjaš pošto si je već prijavio, to ide preko profesora, a ne tiho, i najbolje odmah čim se vidi da literature nema.
Kratka provera
Pre nego što kreneš da pišeš, odgovori na jedno pitanje: šta u mom radu neće pisati ni u jednom od onih koje sam našao na internetu?
Ako odgovor postoji u jednoj rečenici — drugi period, drugi slučaj, sopstveni podatak, drugo pitanje — tema je rešena i možeš da počneš. Ako odgovora nema, još si na istom uglu kao svi ostali, i vredi uložiti još pola sata pre nego što napišeš prvu stranu.
Vredi zapamtiti i da se ugao ne bira zbog ocene, nego zbog toga što se rad sa uglom lakše piše. Opšta tema nema kraja: uvek može još jedan pojam, još jedno potpoglavlje, još jedan autor, i nikad se ne zna kad je dosta. Tema sa pitanjem ima jasan kraj — gotova je kad je na pitanje odgovoreno. Zato studenti koji suze temu obično završe brže od onih koji su uzeli „sigurnu” široku temu.