Kako napisati uvod za maturski rad
Šta ide u uvod maturskog rada, koliko treba da bude dug i kako se piše kad ne znaš odakle da počneš. Sa kosturom od četiri pasusa.
Kratak odgovor
Uvod maturskog rada uvodi u temu, kaže zašto si je izabrao, šta rad obuhvata i kroz koja poglavlja ide. Dug je jednu do dve strane i piše se poslednji, kad je rad gotov.
Uvod je deo koji većina počne da piše prvi i na kom se zaglavi na dva sata. Razlog je jednostavan: pokušavaš da opišeš rad koji još ne postoji.
Napiši ga poslednji. Tada traje dvadeset minuta.
Šta ide u uvod
Četiri stvari, ovim redom.
1. Uvođenje u temu
Dve do tri rečenice koje smeštaju temu u kontekst. Ne počinješ od početka sveta, nego od onoga što je za temu bitno.
Loše: „Od davnina ljudi se bave zdravljem.” Bolje: „Dijabetes tipa 2 je jedno od najčešćih hroničnih oboljenja, a broj obolelih raste i među mlađim osobama.”
2. Zašto si izabrao temu
U maturskom radu je ovo očekivano i lično objašnjenje je potpuno u redu — interesovanje, iskustvo, veza sa smerom koji si upisao, plan za dalje školovanje.
Ovo je i jedan od najčešćih izvora pitanja komisije na odbrani, pa neka bude iskreno.
3. Šta rad obuhvata
Jedna do dve rečenice o tome čime se rad bavi, a čime ne. Ograničenje je korisno: „Rad se bavi prevencijom, dok se lečenje ne razmatra” pokazuje da znaš granice teme.
4. Najava strukture
Poslednji pasus vodi čitaoca kroz rad: „U prvom poglavlju objašnjava se…, drugo poglavlje se bavi…, u trećem je prikazan…”.
Ovo je i najlakša provera koherentnosti. Ako ti je teško da napišeš ovaj pasus, poglavlja verovatno nisu povezana.
Kostur od četiri pasusa
Popuni ovo i imaš uvod:
Pasus 1: Šta je tema i zašto je uopšte važna. Pasus 2: Zašto si je ti izabrao. Pasus 3: Čime se rad bavi, a čime ne. Pasus 4: Kroz koja poglavlja rad ide.
Za rad od petnaest strana, svaki pasus tri do četiri rečenice. To je tačno jedna strana.
Koliko treba da bude dug
Jedna do dve strane, odnosno oko deset odsto rada. Ako ti je uvod duži, u njemu verovatno stoji nešto što pripada razradi — najčešće je to istorijat teme, koji je poglavlje, a ne uvod.
Čega u uvodu nema
- Definicija u nizu. Jedna ili dve, ako su nužne. Ostale idu u prvo poglavlje.
- Zaključaka. Ono do čega si došao ide na kraj.
- Podataka i brojeva koje tek treba da obradiš.
- Rečenica koje ništa ne kažu — „Tema je veoma zanimljiva i značajna” bez objašnjenja zašto.
Tri primera prve rečenice
Prva rečenica je ona na kojoj se najduže stoji. Tri obrasca koji uvek rade:
Od podatka: „Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj domaćinstava sa pristupom internetu u Srbiji je u poslednjoj deceniji porastao sa manjine na veliku većinu.”
Od pojma: „Zdrava ishrana se najčešće određuje kao unos namirnica koji zadovoljava potrebe organizma u energiji i hranljivim materijama, ali se u praksi taj pojam koristi mnogo šire.”
Od situacije: „Svaki ugostiteljski objekat mora da izračuna cenu jela pre nego što ga stavi na jelovnik, a od te računice zavisi da li posluje sa dobitkom.”
Sva tri kreću od nečeg konkretnog. Ono što ne radi je rečenica koja počinje sa „Od davnina” ili „U današnje vreme”.
Ako je rad iz stručnog smera
Kod radova sa praktičnim delom uvod ima jedan zadatak više — treba da najavi i taj deo. Rečenica tipa „U poslednjem poglavlju prikazan je postupak na konkretnom primeru” priprema čitaoca i komisiju na ono što najviše nosi ocenu.
Ne opisuj praktični deo u uvodu, samo ga najavi. Opis ide tamo gde i pripada.
Uvod i zaključak se proveravaju zajedno
Pre predaje pročitaj uvod, pa odmah zaključak, ne gledajući ništa između. Ono što uvod najavljuje mora biti ono što zaključak sabira.
Ako uvod obećava tri stvari, a zaključak govori o dve, negde je ispalo poglavlje. Kako se piše zaključak: zaključak maturskog rada.
Ceo redosled pisanja rada: kako napisati maturski rad.